Koliko meseci posle vakcine ne bi trebalo da planiraš bebu

Trudnoća tri do pet meseci posle vakcine

Od samog početka pandemije kovida 19, postojala je neizvesnost kako će virus uticati na majku, razvoj trudnoće i same bebe. Prof. dr Ana Mitrović Jovanović, načelnica dnevne bolnice GAK Narodni front, jutros je za RTS podsetila da je to pitanje sa kojim se od početka pandemije svakodnevno susreće."Osnovni savet, po danas važećim smernicama, je da, pre svega, žene koje su trenutno u drugom stanju, na vakcinaciju ne treba ni da pomišljaju. One žene koje planiraju trudnoću trebalo bi da se vakcinišu, a da trudnoću odlože za tri do pet meseci posle primanja druge doze vakcine", kazala je prof. dr Mitrović Jovanović.Prvi rezultati, a na osnovu publikacija gde je analizirano oko 130 porođenih žena obolelih od kovida 19 pokazuju da se infekcija ne prenosi na dete tokom trudnoće i porođaja, ali da se rizik ne može potpuno isključiti.Vertikalna transmisija infekcije sa majke na bebu tokom trudnoće nije dokazana. Bebe intrauterino nemaju receptore preko kojih koronavirus može da uđe u ćeliju. Zato su sve žene koje su rodile decu i tokom aktivne kovid infekcije rodile zdravu decu, kaže doktorka."Ali postoje situacije da su se deca inficirala u prvom i drugom mesecu života od nekih osoba koje su došle, recimo, da posete bebu, jer se posle rođenja taj receptor prirodno pojavljuje u ćelijama", naglašava doktorka.Da li planirati trudnoću tokom pandemije?Kao što se ne zna i za druge viruse, tako se još uvek ne zna kakav će efekat po zdravlje ploda ostaviti kovid infekcija u prva tri meseca trudnoće i kako će uticati na proces embriogeneze."Za sada iskustva su dobra i nije primećeno da ima veći procenat kongenitalnih anomalija ili veći procenat spontanih pobačaja ili ranih gubitaka trudnoće, ali, naravno, vreme će pokazati", zaključuje doktorka.Evropsko udruženje za humanu reprodukciju je preporučilo sredinom marta 2020. godine da treba sačekati sa trudnoćom. U međuvremenu ove preporuke su promenjene i nastavljeni su postupci vantelesne oplodnje uz pridržavanje svih preporučenih mera zaštite.

Zašto korona više utiče na mušku plodnost

Profesorka se osvrnula i nedvana saznanja kineksih naučnika da korona štetno utiče na plodnost muškaraca. Ona naglašava da situacija jeste ozbiljna, ali nije alarmantna.Kao predsednik Republičke stručne komisije za biomedicinski potpomognutu oplodnju, prof. dr Ana Mitrović Jovanović, ističe da nema mesta panici, ali da treba biti obazriv."Ovo je još jedna potvrda kada je u pitanju kovid infekcija, da nije ugrožena samo starija populacija, već naprotiv, mladi ljudi, koji nisu završili reprodukciju, kao i ljudi u reproduktivnom periodu“, napominje doktorka.Takođe, uočena je velika razlika između uticaja virusa na neplodnost muškarca i neplodnost žene. S obzirom na to da se već zna kako virusi deluju i kakav je mehanizam njihovog uticaja potencijalno na neplodnost, slično je i u slučaju koronavirusa.A zašto su muškarci ranjivija populacija?Kada se upoređuju muški i ženski reproduktivni sistem, objašnjava profesorka, znamo da se jajnici nalaze u telu žene i naviknuti su na temperaturu od oko 37 stepeni Celzijusa. S druge strane, testisi su anatomski izmešteni van tela upravo zbog toga što su vrlo osetljivi na visoku temperaturu.Tkivo testisa je osetljivo iz više razloga, objašnjava gošća Jutarnjeg programa. Pre svega što se u njima nalazi izuzetno veliki broj A-Ce-2 receptora preko kojih koronavirus ulazi u ćeliju. Ulaskom u ćeliju testisa, njegov RNK se prepisuje u DNK i pokreće se sinteza proteina koji su neophodni za dalji opstanak virusa u ćeliji. To remeti procese koji se dešavaju u testisima, remeti proces produkcije testosterona i utiče negativno na spermatogenezu.Drugi mehanizam je uticaj ovog virusa na porast telesne temperature."Zbog svih tih razloga ne postoji simetričan efekat kovid infekcije na plodnost žene i muškarca. U ovom trenutku su muškarci ugroženiji, ali generalno, efekat je mali. Odnosi se samo na produžene i teške forme bolesti. Muška reprodukcija u odnosu na žensku je proces koji se obnavlja. Samo je važno da tokom te infekcije ne dođe do trajnog uništenja plemenitog tkiva testisa", naglašava profesor dr Ana Mitrović Jovanović.Reproduktivna sposobnost muškaraca se obnavljaMuškarci, za razliku od žena kojima biološka reproduktivna sposobnost opada posle 40 godine, mogu biti plodni i sa 50, 60 i više godina. Njima se sa godinama smanjuje plodnost, ali ne prestaje na isti način kao kod žena ulaskom u menopauzu.Spermogeneza se regeneriše. Proces proizvodnje spermatozoida u testisima je 73 dana. Što znači da posle tog vremena trebalo bi da krene nova spermatogeneza, tako da ako je spermogram posle preležane kovid infekcije lošiji, ne bi trebalo donositi negativan prognostički efekat i dodatno dizati tenziju“, napominje gošća Jutarnjeg programa."Samo je potrebno uz visoke doze vitamina, o kojima pričamo već mesecima, i adekvatnu terapiju, ponoviti spermogram za dva i po, tri meseca, a potom na šest meseci", dodaje doktorka.Zato su sve studije do sada koje su iznete još uvek sa ograničenim značajem jer još uvek ne postoji podatak da li su oni pacijenti koji su posle kovida imali loš spermogram, i pre infekcije imali dobar ili loš spermogram ili je to efekat kovida. Takođe, ne zna se koliko će taj uticaj na spermatogenezu dugo trajati, što će moći da se sazna tek za godinu, do dve, naglašava doktorka."Ovoga trenutka samo znamo da kovid utiče u aktivnoj infekciji. Da smanjuje plodnost, kao i dva i po meseca posle infekcije. Posle tri do četiri meseca kada se osoba potpuno izleči, ukoliko vodi zdrav život i primenjuje higijensko-dijetetski režim, može se očekivati da se potpuno regeneriše proces spermatogeneze."Upravo iz tog razloga važno je vakcinom zaštititi i ovu populaciju kako bi sačuvali svoju reproduktivno zdravlje.BONUS VIDEO:https://www.youtube.com/watch?v=6rcAj08p1q0***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram