Priča o "Crnoj ruci" kao jednom od najmoćnijih srpskih tajnih društava s početka 20. veka i danas intrigira obavijena velom tajni, a lik Dragutina Dimitrijevića Apisa stoji u njenom centru.
Serija „U zagrljaju Crne ruke“ danas počinje s emitovanjem i budi duhove tajne revolucionarne organizacije sastavljene od oficira i nekadašnjih zaverenika čiji je cilj bio nacionalno oslobođenje i ujedinjenje teritorija na kojima su živeli Srbi. Zvala se „Ujedinjenje ili smrt“, ali je postala poznata pod imenom „Crna ruka“. Na njenom grbu ruka drži zastavu sa mrtvačkom glavom i kostima, pokraj koje su bomba, kama i bočica otrova, a njeno postojanje završeno je smrću Dragutina Dimitrijevića Apisa.
Organizacija „Ujedinjenje ili smrt“ zvanično je osnovana 1911. godine, ali njeni koreni sežu do 1901. kada se grupa oficira-zaverenika, zajedno sa Apisom, prvi put okupila i razmatrala plan o likvidaciji Aleksandra Obrenovića. „Majski prevrat“ desio se 1903, a Apis je deceniju kasnije, kako se pričalo, bio najmoćniji čovek u Srbiji. Krajem 1913. je postavljen za šefa Obaveštajnog odeljenja srpskog Generalštaba, njegovi agenti su prikupljali informacije o svemu i svima, a navodno je upravo Apis kontrolisao rad Mlade Bosne.
Ipak, sukob s Aleksandrom Karađorđevićem koštao ga je života. Dragutinu Dimitrijeviću se pripisuje odgovornost za neuspeli atentat na princa Aleksandra Karađorđevića 11. septembra 1916. kod mesta Ostrova, u pozadini Solunskog fronta. Zbog ovoga, Apis je zajedno sa još desetoricom “crnorukaša”, uhapšen i izveden pred Vojni sud zbog veleizdaje.
Apis je osuđen na kaznu smrti streljanjem.
Čuvar uhapšenih zaverenika pričao je da mu je pred sam kraj pukovnik Čedomir Popović, takođe jedan od uhapšenih, pričao o svoj vođi: „E, moj pobratime! Apis se smeje, jer je takav, jer je div, jer je heroj, jer je lav. Apis se smeje, jer zna da će ga streljati! Znam ja njega još iz 1903. Taj se smejao ono veče u oficirskoj kasini kao da ide na svadbu… a još je pri tom tvrdio da će i poginuti ubijajući onog Aleksandra (Obrenovića) i onu profuknjaču Mašin. Ne znaš ti takve ljude: kad se smeju, onda su najgori“, piše Istorijski zabavnik u tekstu o takozvanom „Solunskom procesu“.
Dragutin Dimitrijević Apis streljan je zajedno sa artiljerijskim majorom Ljubomirom Vulovićem i Radom Malobabićem u junu 1917. godine. Pre streljanja ispisao je svoje poslednje reči: „Neka Srbija bude srećna i neka se ispuni naš sveti zavet ujedinjenja celog srpstva, pa ću i ja posle svoje smrti biti srećan i blažen.“
Tim rečima zaključena je i priča o organizaciji “Ujedinjenje ili smrt”, koja je nakon Apisove smrti zvanično prestala da postoji.
***
Bonus video: 24 minuta: Ljubomir Bandović
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare