Preporuke za čitanje za ovu nedelju su knjiga "Kratak vatreni okršaj" Zite Rucke i "Šta umišljaš ko si ti" Alis Manro.
Zita Rucka, „Kratak vatreni okršaj“, Prometej, 2023.
Jezički čin i zamišljeni svet poljske pesnikinje i romansijerke Zite Rucke vri od poezije i jetkosti, zanosa i ironije, teških sećanja i krhke nade. Ona mahnito ukršta vremenske i prostorne ravni kako bi kadrirala mučne i mračne trenutke u matrilinearnom vrtlogu međugeneracijskog nepoverenja i čežnje za bliskošću. Majke i ćerke se teško razumeju ali prkosno podnose razdvojenost, uvrede i otuđenost.
Junakinja „Kratkog vatrenog okršaja“ Roma Dombrovska je pesnikinja, i njena životna istorija sva je u vrcavim metaforama i kolapsima komunikacije. „Potomke prekucavam preko predaka“, kaže ona; „počivše prepisujem, revitalizujem.“ Njena ispovest, prosejana u fragmente, otkriva prkos i strah: kao studentkinja polonistike bez dovoljno „bodova za poreklo“ (radničko i seljačko), otpatiće i preboleti romanistu Pjotra-Pjera: on je „kamičak što zafijukne“ i „zvekne te po glavi“, posle kog „više nikad ne sediš leđima okrenut prozoru“. Jezičke bravure Romine često su situacione i kontekstualne: opaska „ljubav je krasan kaput s poderanom postavom“ usledi pošto maslac s prstiju obriše o kaput majke tog uobraženog gradskog dečka.
Brazde, bore i fleke, mentalna i emotivna korozija, bračni lom, gubitak majke i rastanak od ćerke neće smiriti vihor energije u Romi. Konflikti i zabune prođu, pamti se samo carska autoironija: „Sedim u sali ovde i sada, ovo su valjda Sramnice višne ili Sramnice nizne, i smelo bulaznim o imperativu zapisivanja svakidašnjice“.
Alis Manro, „Šta umišljaš ko si ti“, Agora, 2023.
Ciklus kratkih priča, povezanih centralnim likom koji sazreva i menja se, nije novost u svetu proze: pre kanadske nobelovke pisali su ih Ernest Hemingvej i Šervud Anderson. Nika Adamsa i Džordža Vilarda oblikovali su suočenje sa samoćom i nasiljem; Rouz iz četvrte zbirke Alis Manro, objavljene 1978, mora se rešiti neznanja i naivnosti, iz poniženja siromaštva naučiti ko je i šta želi.
Muški likovi moderne proze nisu izloženi nepoverenju i podozrivosti kao junakinje; oni ne moraju da se mire i bore sa svešću da će ih svet u nedogled ismevati i zlostavljati; oni neće biti plen sveštenika-zlostavljača koji pre seksualnog nasilja uzneseno opisuje divlje labudove. Otud se pitanje iz naslova može razumeti i kao duboka zapitanost nad identitetom, i kao stroga lekcija o „časnoj suzdržanosti“, koju će Rouz savladati kad njen život zatvori krug kratkim povratkom u zavičaj.
U kanadskom kontekstu, vezivno tkivo ciklusa kratkih priča nije samo centralni junak, već i mesto radnje. Duh mesta u ovom slučaju simbolizuje Zapadni Henreti u Ontariju kao dom Rouzinih izazova i muka. Tu teče detinjstvo bez majke, koja umire od tromba u plućima, s osećajem da joj u grudima stoji bareno jaje pod ljuskom; tu se čuva očeva kartoteka nasumičnih zapisa, od kojih jedan glasi: „Sve su stvari žive. Spinoza“; tu se trpi i sluša zlovoljna maćeha Flo, koja misli da je Spinoza neko povrće koje je njen muž planirao da gaji.
Pisanje je umetnost pristupa i prepoznavanja, izjavila je Alis Manro u jednom intervjuu. „Šta umišljaš ko si ti“ hronološki pristupa u svet mlade žene, beleži njeno odrastanje u borbi sa porugom i čuđenjem. Pripovedanje iz trećeg lica nudi retrospektivu, sliku o sebi nekad i sad, osvrt na nevinost i naivnost mladosti.
Bonus video: Deca u ulozi detektiva otkrivaju svetske misterije – Bibliotekari u Zaječaru na genijalan način približavaju knjigu najmlađima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar