Foto:promo

Knjige "Sve trule jabuke" Mojre Fauli Dojl i "Istorija žena u 100 predmeta" Megi Endruz i Dženis Lomas lektira su za ovu nedelju.

Vladislava Gordić Petković Foto: Vladislav Mitić

Mojra Fauli Dojl, „Sve trule jabuke“, Odiseja, (2024), prevela Sandra Bakić Topalović

„Trule jabuke nemaju istoriju. Nemaju korenje.“ To kaže Mendi, jedna od tri sestre Rajs, čije je porodično stablo „srušeno u oluji“. Napeto prateći strasti, magiju i nedaće od rođenja prve osobe u porodici Rajs u Londonu 1858. do misterioznog Mendinog nestanka u Dablinu 2012. godine, čitateljstvo ovog feminističkog omladinskog romana otkriva kako teku životi devojaka i žena u porodicama koje više brinu o mišljenju okoline nego o dobrobiti potomstva.

Duh sinova i kćeri lomi se kaznama, molitvama i lošim ocenama u školi. Rigidni sistem im nameće praznoverje, kletve i zle duhove, kao da jeziva istorija siromašne i zlosrećne Irske nije sama po sebi dovoljna. Deca, skrivana i neželjena, zatočenici su Magdaleninih vešernica, navodnih utočišta za „posrnule žene“; tamo su umirala od bolesti, gladi i nemara, sahranjivana u masovne grobnice kraj septičkih jama.

Mojra Fauli Dojl „Sve trule jabuke“ Foto:promo

Opojni miris jabuka, žudnja za njima, sadnja mladica, truljenje plodova otpalih sa stabla i osuđenih na nestanak, sve to simbolički uokviruje Mendino traganje za porodičnom istorijom, s ciljem da pouzdano sročena priča razori stigmu. Ta priča u nizu pisama stiže najmlađoj Dini, tinejdžerki koja otkriva da je lezbijka i želi da njeni bližnji to prihvate. Dina mora porodičnu istoriju dešifrovati i restaurirati, očistiti je od kleveta i kletvi. Generacijski niz smrti i srama jačao je veru u nasledno prokletstvo, a ono nije bilo ništa drugo nego deo društvene mape nemaštine i klerikalne manipulacije.

Megi Endruz i Dženis Lomas „Istorija žena u 100 predmeta“, Štrik, (2023), prevela Bojana Dodić

Koliko se bezbedno žene mogu osećati u vozu, gde su izložene makar neželjenoj blizini muškaraca ako ne i seksualnom nasilju? Kako je Meri Kvant tako upečatljivo obeležila šezdesete godine XX veka modnim stilom koji je lišen klasne pripadnosti i obogaćen individualnošću? Ubrizgavanje industrijskog silikona u grudi počinje u Japanu krajem Drugog svetskog rata, da bi godine 2014. bilo izvedeno više od milion i sedamsto hiljada operacija grudi u celom svetu. Krajem XIX veka Franses Vilard je sa 53 godine naučila da vozi bicikl, a 1896. godine aktivistkinja Suzan Brauel Entoni izjavljuje da je žene vožnja bicikla emancipovala više nego išta drugo.

Megi Endruz i Dženis Lomas, „Istorija žena u 100 predmeta“ Foto:promo

Edukatorka Marija Montesori pojavila se 1990. na novčanicama od 1.000 lira, kao jedna od retkih tako privilegovanih žena, osim Florens Najtingejl i Marte Vašington. Lik Medeje kao grešnice, čarobnice, osvetnice i čedomorke vekovima postavlja pitanje ženske žudnje za osvetom neverniku. Veštice su bile predmet kazne i agresije u društvima gde vladaju sujeverje i strah: u Zimbabveu progon zbog bavljenja magijom prestaje tek 2006.

Ova ženska istorija otkriva predstave o ženstvenosti, porobljivačke i osloboditeljske. Podeljena je u osam delova, koji se bave materinstvom i telom, naukom i medicinom, modom i putovanjima, javnim životom i zapošljavanjem, delatnostima žena profesionalnim i aktivističkim, simboličkim i ekspertskim. Mada primarno vezane za kulturnu istoriju Engleske, autorke se trude da proniknu u univerzalne mehanizme kontrole i ograničavanja žena, ali i da kroz izbor povlašćenih predmeta pokažu njihovu kreativnost, visprenost i otpor.

Bonus video: Sa Cvejom knjiga o Branku Cvejiću

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar