6
Rekla bih da je Jelena koju ja igram najpribranija i najodlučnija. Sviđa mi se što je ništa ne izbacuje iz koloseka. Tako je različita od mene. Bilo mi je zanimljivo što je Bojana baš tu ulogu namenila meni, kaže za Nova.rs glumica Dragana Varagić o svojoj ulozi u filmu Bojane Babić “Divljač”.
Ovo kratkometražno ostvarenje upravo je danas pred publikom Međunarodnog festivala A kategorije „Crne noći“ u Estoniji, u okviru takmičarskog programa.
Dragana Varagić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je bila prvakinja Drame, igrala Natašu Rostovu, Juliju, Ledi Anu, Elizabetu Proktor, a istovremeno osvajala publiku ulogama u fimovima i serijama „Svetozar Marković“, „Veliki transport“, „Sivi dom“, „Banjica“, „Vuk Karadžić“, „Aleksa Šantić“, „Varljivo leto ’68″…
Devedesetih se sa porodicom preselila u Kanadu gde je nastavila glumačku karijeru u velikom stilu, a počela je da se bavi i režijom i pedagoškim radom. „Penelopijadu“ Margaret Atvud dva puta je režirala, za Festival „Purgatorije“ u Tivtu i na engleskom jeziku u Torontu.
U Srbiju se vratila pre sedam godina, i zbog te odluke se nije pokajala. A vratila se i na pozorišnu scenu, veliko platno i male ekrane. Između ostalog, zaigrala je u predstavi “Devedesete” Egona Savina u Narodnom pozorištu, u filmu “Šavovi”, u TV seriji “Pet”…
Oni koji su gledali njen novi film “Divljač” kažu da je briljantna..
– To je film sa malo dijaloga, mnogo atmosfere i posebnog ritma. Scenario je odlično napisan i odmah sam prihvatila ponuđenu ulogu – kaže za Nova.rs Dragana Varagić, inače profesor i šef Katedre za glumu na Akademiji umetnosti.
Igra Jelenu, jednu od tri glavne junakinje, koje kradu puške od svojih muževa lovaca i krišom odlaze iz rodnog sela u šumu, u lov na divlje svinje. Uz svaki novi pucanj, otkrivaju strast prema drugačijem plenu.
– Milan Stojanović, producent Sense Production, predložio mi je da pročitam jedan po njemu vrlo neobičan i zanimljiv scenario. I bio je u pravu. Dogovorili smo sastanak sa scenaristkinjom i rediteljkom Bojanom Babić sa kojom me je jedna slučajnost povezala pre toga, kada smo posle neke predstave završile šetajući gradom i pričajući o scenariju. Dobila sam tako ne samo rediteljku, već i prijateljicu. Iako smo različitih generacija, brzo i lako smo se sporazumevale.
U filmu igra sa Eminom Elor i Silvijom Križan, sjajnim glumicama iz Novosadskog pozorišta/Ujvideki Szinhaz.
– Mi se znamo i poštujemo od ranije, nije nam bilo teško da postanemo “ekipa”. Igra još i Radoje Čupić, takođe odličan i autentičan glumac. Ovaj film se, inače, odvija na više nivoa istovremeno.
Po njenim rečima scenario je neobičan.
– To je priča o tri žene iz malog sela koje se veoma dobro poznaju. One kreću u lov, i tada počinju da se dešavaju neočekivane stvari, ništa se ne odvija kako su planirale i zamišljale. Nas tri funkcionišemo kao žene koje imaju dosta toga zajedničkog, razumeju se sa malo reči.
Dragana napominje da je u poslednje dve godine igrala uloge koje se veoma razlikuju jedna od druge, što joj je pričinilo zadovoljstvo.
– To su uglavnom reditelji i rediteljke sa kojima nisam ranije radila, ali su nam afiniteti slični. Prepoznajemo se uglavnom po osećaju za ritam, a razumemo preko slika koje nam isprovocira scenario.
Film je sniman u Deliblatskoj peščari koja je u to vreme, ističe naša sagovornica, izgledala magično:
– Svoj prvi film “Progon” reditelja Predraga Golubovića sam snimala tamo. Ali sam zaboravila koliko je moćan taj predeo. Uživala sam i zato što je ekipa bila fenomenalna, mladi, profesionalni, organizovani.
U letošnjem velikom intervjuu za naš portal Dragana Varagić je rekla da posebno voli da podržava mlade ljude, jer nam oni po definiciji ne dozvoljavaju osećaj samozadovoljstva. Tako je svojim učešćem podržala magistarske radove Ivane Todorović – film „Kad sam bio kod kuće“ i Vladimira Paskaljevića – „Absence is Present“, a jesenas je zaigrala u komadu „Malo blago“, diplomskoj predstavi Nevene Mijatović.
Tako je s radošću podržala i film “Divljač” rediteljski debi Bojane Babić, koji je premijerno prikazan u avgustu 2020. u Ljubljani (FEKK), a domaću premijeru je imao u Novom Sadu (Filmski front).
