0
Bombardovanje Srbije, organizacija "Otpor", Peti oktobar, pripadnici američkih i ruskih tajnih službi, beogradski studenti, ruski lekar sa tajnim napitkom za odabrane i promene u Srbiji na prelomu milenijuma samo su deo priče u romanu Petra Božovića “Zeleni oktobar”, objavljenog ove godine za “Ammonite Books”.
Petar Božović (38) diplomirao je politikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a kaže da je ga je potreba da proverava svoje stavove i dileme podstakla da napiše roman „Zeleni oktobar“. Roman prati dve linije radnje, koje se potom ukrštaju u Beogradu 5. oktobra 2000. godine.
Sa jedne strane, bivši hipik, a sada operativac američke tajne službe Ričard Džons od slikara u Đenovi traži da mu nacrta simbol otpora totalitarizmu, dobija znak crne stisnute pesnice, i donosi ga u Srbiju gde upoznaje mladića koga zovu Student. Sa njim i grupom njegovih kolega priprema pad režima kroz nenasilne proteste.
Sa druge strane, beogradska studentkinja Mina, zaljubljujući se u Rusa, beži sa njim u Rusiju, gde upoznaju njegovog polubrata lekara, koji čuva misteriozni napitak što leči rak, ali je čudotvorni eliksir namenjen samo „onima koji će se nakon ozdravljenja angažovati na poboljšanju sveta oko sebe“.
Bežeći iz te idilične komune od ruske tajne službe, lekar, Mina i njen momak dospevaju u Srbiju, u vreme NATO bombardovanja. Tu se sreću sa Džonsom i studentima, a američki operativac ubeđuje doktora da obojica „u stvari imaju istu misiju novog doba, doba demokratije i pravde“…
Tako, ukratko, izgleda zaplet, a slede i mnogi obrti u radnji, sve do upada u Skupštinu 5. oktobra, ali i obrti u životima glavnih likova.
„‘Zeleni oktobar’ Petra Božovića na drugačiji način, od svega do sada napisanog, govori o našoj novijoj istoriji, tačnije demokratskim promenama u Srbiji. Odavno nismo imali ovako originalan pristup neminovnosti društvenih promena, s tim što autor na metaforičan način u priču uvodi Ruse i Amerikance, one bez kojih se nijedna promena na Balkanu ne može zamisliti ni sprovesti. Prisustvo dve najjače sile na svetu, ovde predstavljeno kroz prilično bizarne likove i događaje, Božović koristi i kao podlogu za slikanje duše dva antipoda, kreatora života na bilo kom delu planete. Kraj romana, u zgradi Skupštine koja gori 5. oktobra 2000. godine, neočekivan je, uzbudljiv i poučan“, piše recenzent Vanja Bulić.
On navodi da „Petar Božović piše lako i zavodljivo, ali je to samo prvi sloj iza koga se krije duboko promišljena priča o jednom vremenu i jednom narodu na istorijskoj prekretnici“.
„To je i priča o lakovernosti i zabludama jedne generacije podložne manipulacijama. Literarni izleti u Đenovu, Budimpeštu i Novgorod su neophodni začini za tkanje trilerske strukture romana, što samo povećava tenziju u originalnoj priči o vremenu iz koga ovo društvo ipak nije izvuklo neophodne pouke. Čudesni eliksir, koji u ovoj knjizi ide iz ruke u ruku, na kraju romana neočekivano završava u jednom džepu, što će naterati čitaoca da razmišlja i domaštava razvoj budućih događaja“, navodi Bulić.
