21
Sudbinu te Vranke, koju je igrala u mom filmu "Braća po materi", snimanom 1988. godine, Mira Furlan je lično doživela samo tri godine kasnije, kaže za Nova.rs reditelj Zdravko Šotra.
– Kao i svi ljudi koji su znali Miru Furlan, tako i ja imam samo lepa sećanja na nju. Bila je ne samo sjajna kao glumica, nego i kao čovek, roditelj, supruga – kaže Šotra.
Prisećajući se Mire Furlan, koja je preminula 20. januara u 66. godini, reditelj ističe za naš sajt da je ona bila „jugoslovenska glumica, u punom smislu te reči“:
– Zbog toga što se osećala Jugoslovenkom i što je živela u mešovitom braku Mira Furlan je početkom devedesetih doživela pogrom. Doživljavala je nacionalistička divljanja i u Zagrebu i ovde, u Beogradu. Zato je, nažalost, morala da ode u Ameriku i da dobar deo karijere tako upropasti – smatra Šotra.
Ali, filmski i TV reditelj dodaje kako je s vremena na vreme Mira Furlan, i posle svega, dolazila ovde:
– Imala je vrlo aktivan odnos prema ovoj sredini od koje se udaljila. I pisala je kolumne o svemu što se ovde događa. Znate, pisala je o svom vrlo aktivnom pa i pozitivnom odnosu prema tome, čak i u knjizi – podseća sineasta na knjigu „Totalna rasprodaja“, na kolumne u „Feral tribjunu“, i na kraju na portalu Nova.rs…
Zdravko Šotra je sa Furlanovom sarađivao na filmu „Braća po materi“ koji je snimio po istoimenom romanu Jovana Radulovića. A taj film, nagrađivan na festivalima u Neumu, Herceg Novom, Sopotu i Pragu, ispostaviće se po mnogo čemu proročki.
– Interesantno je da je kod mene u „Braći po materi“ Mira igrala ženu koja je prvo bila udata za Hrvata, pa se nakon pogibije tog Hrvata, ona onda uda za Srbina. I isto tako doživi pogrom i od strane Hrvata i od Srba. Sudbinu te Vranke, koju je igrala u filmu snimanom 1988. godine, već 1991. Mira Furlan je lično doživela – naglašava reditelj.
U Šotrinom filmu Veselin (Slavko Štimac), koji na maturskoj večeri ubija svog vršnjaka, u zatvoru dobija pismo od polubrata Brace (Žarko Laušević), političkog emigranta iz Austrije. U pismima mu govori o Dalmatinskoj zagori tridesetih godina 20. veka kada je rođen u braku Vranke (Mira Furlan) i Antiše (Slobodan Ninković), koji se 1941. godine pridružuje ustašama i gine. Nakon rata Vranka se udaje za prvoborca iz srpskog sela i rađa Veselina, a Bracu i dalje prati obeležje sina ustaše, zbog čega beži preko granice i pridružuje se austrijskom ustaškom pokretu…
„Braća po materi“ tako su, sasvim slučajno, predvidela sudbinu Mire Furlan:
– Ono što je igrala u filmu to joj se posle i dogodilo. Samo nekoliko godina kasnije. Nažalost, ali tako je. I to što je bila prinuđena da ode u Ameriku, sprečilo ju je da pruži još više našem glumištu. Da je ostala, naravno da je mogla još toliko da da. U Americi je praktično bila onemogućena da radi, odnosno radila je neke stvari koje nisu baš na njenom nivou. Ali eto i Amerikanci su je zapazili kao glumicu van svake serije. „Njujork tajms“ je Miru Furlan nazvao balkanskom Meril Strip. Što bi rekli Zagrepčani, to znači da se snažno dojmila… I to svuda gde je bila, i u Beogradu, i u Zagrebu, i eto u Americi…
Radeći sa nebrojeno mnogo dramskih umetnika sa prostora bivše Jugoslavije tokom čitave karijere Šotra, upitan da kaže nešto o glumi Mire Furlan, ističe da je dovoljno rečeno:
– Ali, moram da kažem da je ona prvo imala jedan ljudski „sadržaj“ koji zrači. A to je, znate, presudno za glumačko biće. Kad već u sebi nosite to nešto, onda tu nije potrebna neka velika gluma. Dakle, imala je ličnost. A to se baš ne sreće na svakom koraku… Imala je tu neku osobenost, koje je sve manje među glumcima. Danas uglavnom imamo perfektno školovane glumce, vrlo inteligentne, ali osobenosti nedostaje. E, to je ono što je Mira Furlan nosila u sebi, a čime su mogli nekada davno da se pohvale još samo neki jugoslovenski glumci – zaključak je Zdravka Šotre.
