Završnu svečanost 60. Disovog proleća obeležilo otvaranje jedinstvenog Muzeja poezije

Ovaj nesvakidašnji program obeležila je i retrospektivna izložba „Poezijom do besmrtnosti” kao i „Poetski kabare Ivo Andrić” čime je zatvorena manifestacija koja je trajala više od dva meseca.Ako se osvrnemo u bližu ili dalju prošlost, u gradu na Moravi već se 60 godina okupljaju najznačajnija imena srpske poezije, a tako je bilo i u samoj završnici kada su Disu u gostima bila mnogi prethodni dobitnici priznanja sa njegovim imenom.

Gost, ali i domaćin Disovog proleća, prof. dr Mihajlo Pantić je prigodnom besedom potvrdio zašto je Čačak jedan od gradova koji su pesnička prestonica i zašto Dis, pre i posle svih.„Prošlo je 60 godina, Disova nagrada potvrdila je sa nekolikim pesničkim nagradama reputaciju pesničkog orijentira, na gotovo nepreglednom polju savremene srpske poezije... Dis je ušao u srpsku književnost s ruba, isprva neshvaćen i nepodržan, jer je pisao pesme sa druge strane oglašenog i kritički favorizovanog protosimbolističkog artizma. U narednim decenijama on je polako uzrastao u figuru pesnika začetnika. Dok nam predstavlja intimne svetove glasova koji je oblikuju, poezija zapravo u sistemu kulture čuva pravo književnosti da bude ono što joj se hoće, nikakva proklamovana ideologija, tako ona uspeva da u korenu ostane ono što jeste, sušta sloboda subjektivnog govora... Onog govora kojim se potvrđuje pesnikovo postojanje, što svedoče Disovi stihovi, i stihovi pesnika koji su došli posle njega zaslužni nagrade njegovog imena”, kazao je prof. Pantić.

Muzej poezije čini izložba fizičkih predmeta i multimedijalnih sadržaja u namenskom prostoru Biblioteke i digitalna aplikacija na adresi muzejpoezije.rs. Prve ideje o ovom muzeju izložene su prilikom izgradnje nove zgrade Biblioteke, a 2021. godine on je sa definisanim imenom uvršten kao jedan od značajnijih potprograma ustanove u projekat Čačanska rodna. O viziji ovog mesta u savremenoj biblioteci kakva je čačanska, koje kroz poeziju podstiče kreativnost, govorio je direktor Bogdan Trifunović. „Iz perspektive današnje svečanosti, lepote prostora u kome se nalazimo, vašeg prisustva dragi prijatelji, mogu da kažem da smo uprkos teškoćama organizovali jedan od najveličanstvenijih skupova poezije u istoriji Srbije. Birajući reči, kazaću na kraju svog obraćanja – Disovo proleće iznova, a Muzej poezije od ove večeri najlepši su trijumf kulture.”Kroz dugogodišnju programsku, izdavačku i druge delatnosti, stekli su se uslovi za formiranje posebnog fonda pesničkih knjiga i publikacija koje za temu imaju poeziju i njene autore. I tako kroz naočari, šoljicu čaja, rukom pisanu pesmu, marginalije, blokčiće, pudrijere, naušnice, bedževe, pisaće mašine, šahovske table, lule, pernice – oživljavaju stihovi, čuje se melodija sa zvučnih nosača, reči snimljene na magnetofonu, lica koja gledaju sa modernih ekrana... O prvoj postavci Muzeja poezije govorila je njen autor, bibliotekar savetnik Olivera Nedeljković.

„Na poziv Gradske biblioteke odazvali su se i brojni pesnici, među kojima je i većina laureata Disove nagrade, ali i drugi dugogodišnji saradnici ove ustanove. Bez njihovog zalaganja i predusretljivosti, fond Muzeja poezije i prva izložbena postavka bili bi mnogo oskudniji, manje raznovrsni i sadržajni. Svaki od bescenih darova koji je pristigao na adresu čačanske Biblioteke pažljivo je, i s mnogo razloga, odabran. Postavka kojom svoj rad započinje Muzej poezije, zapravo je nalik na onaj početni stih, na brzinu zabeležen da ne odleti tamo odakle je i došao... Od njega tek treba na nastane pesma, a kako to sa nepredvidivim procesima kakvo je bavljenje poezijom biva, možda na kraju, u pesmi, tog stiha neće uopšte ni biti. Ali, važno je od nečega početi i učiniti da ova posebna zbirka vremenom postane znatno više od muzeja shvaćenog kao beskrajni niz dokumenata i artefakata”, kazala je Olivera Nedeljković.Uvod u završno veče bilo je otvaranje retrospektivne izložbe „Poezijom do besmrtnosti” autora Tijane Bežanić. Na 20 plakata, koje je dizajnirao akademski grafičar Zoran Jureš, predstavljeni su pesnici koji su tokom proteklih 60 godina nagrađeni Disovom nagradom. Prvi plakat posvećen je počecima manifestacije i dalekoj 1964. godini, a vredno priznanje se dodeljuje od 1965. godine, i taj niz otvara Vasko Popa. Bilo je godina, kao što je 1970. kada su dva pesnika dobila priznanje, a 2013. nije dodeljena glavna nagrada kao ni ove godine, tako da se u Disov poetski venac upisalo 58 pesnika. Na većini izložbenih panoa su predstavljena po tri dobitnika, odnosno njihove poetike i oni su izloženi u Galeriji Biblioteke. Drugi deo postavke je posvećen pobednicima konkursa za pesnički prvenac, koji je prvi put raspisan 1979. godine. Ovaj deo izložbe je smešten u Velikoj sali Biblioteke.

„Ovo je prilika da se podsetimo svih poetskih glasova koji su obeležili jedan od najdugovečnijih pesničkih događaja u našoj zemlji. Prilikom selekcije citata i pesama trudila sam se da pratim određenu idejnu ili tematsku univerzalnost koja bi mogla zainteresovati i posetioce koji nisu upućeni u poetiku pojedinih pesnika ali opet donekle vodeći računa da ti stihovi ukazuju na njihovu poetsku prepoznatljivost”, kazala je Tijana Bežanić.Poezija se hrani stvarnošću i imaginacijom, u njoj se spaja svesno i nesvesno, kolektivno i pojedinačno, trenutak i večnost, muzika i reč. U dubokom dosluhu sa muzikom poezija doseže do neslućenih visina u kojima svako može pronaći početak istinitije i još dublje vere u moć pesme. Nastupom „Poetskog kabarea Ivo Andrić” u interpretaciji dramskih umetnika Vjere Mujović i Aleksandra Srećkovića i kompozitora Radeta Radivojevića završene su 60. Disove svečanosti.Bonus video: Otvaranje Beldoks festivala

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tnjgotvorenbeldoks2021gp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2400433"]