Zašto su bokserske gaće verna kopija ženskog donjeg veša

Prva asocijacija na mušku dominaciju svakako nisu svilene gaće, no upravo ovaj komad donjeg veša, osim što krije mnogostruku simboliku, zauzima i centralno mesto na izložbi Aleksandre Jovanić u Likovnoj galeriji Kolarca.

Postavka “Svilene gaće”, koja će biti otvorena do 24. oktobra, posetiocima kroz multidisciplinarni pristup, na nekonvencionalan način ukazuje na bitne teme - brisanje granica u tradicionalnoj kategorizaciji simbola i “reaproprijaciju ženskog prostora”.A svilene gaće, i to ne bilo kakve, već bokserske, otkrivaju mnogo toga.Upravo one su, tokom istraživanja koje je radila umetnica, inače doktorka digitalne umetnosti, diplomirana programerka i docent na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, isplivale u fokus.

- Kada se uđe na izložbu najupadljivija su dva predmeta - svilene gaće. Jedan su svilene gaće koje imitiraju bokserske, sa svom svojom “izvrnutom” simbolikom, i etiketom, koja je napred umesto pozadi, odnosno spolja umesto unutra. Preko puta su gaće koje u potpunosti asociraju na ženski donji veš, fini “lingerie”. Suštinski, u pitanju je potpuno isti model. Nema posebne razlike u kroju, sem što simboli asociraju na potpuno različite stvari- objašnjava Aleksandra Jovanić za Nova.rs.A čitavo istraživanje krenulo je tako što je umetnica na internetu videla razne stare fotografije, na kojima su žene, sa bokserskom opremom ili bar bokserskim rukavicama, počesto pride odevene u donji veš. Neke od njih bile su drugačije odevene, poput sestara Gordon, čiji je boks meč zabeležen u filmu Tomasa Edisona iz 1901. godine.

- One su u haljinama od pliša, a ozbiljno se “tabaju”. Sve ostale žene, prisutne na izloženom dokumentarnom materijalu, bile su pionirke u boksu. A ženama je dugo bilo zabranjeno da se oficijalno takmiče u boksu. Paralelno sa svim tim povremeno iskrsavaju i neke fotografije, koje su koketiranje sa boksom, poput tzv. “Foxy boxinga”. Interesantna je simbolika, zato što se na svakoj od tih fotografija ili materijala, koje sam otkrivala, nalazi neka druga konotacija i priča. I to bila inspiracija za pojedinačne radove koje predstavljam na izložbi- priča Jovanić za naš portal, podsećajući da je boks odavno simbol muškosti.

Umetnica se tome suprostavlja jednim od izloženih radova - “Bokserke koje se pokreću”, koji je zapravo pokretna skulptura koju je razvijala u više faza.

Opremljena je senzorom, koji kontroliše aktiviranje same skulpture, i prikazuje žene u ringu. A ženama, kako naglašava Jovanićeva, dugo nije bilo dozvoljeno formalno takmičenje u boksu, jer je posmatran kao vrlo opasan sport, uprkos tome što oprema i pravila, koja moraju da se poštuju, štite takmičare.

- To je obrazlagano time da je žensko telo “slabije”. A fiziološki taj argument “ne stoji”, jer se, što je praksa i u svim sportovima, žena neće takmičiti protiv muškraca ni u bokserskom ringu - podseća umetnica, a na pitanje kako su bokserske gaće postale “verna” kopija ženskog donjeg veša, ističe da postoje dve priče.

- Prva je formalna i skroz praktična, a ovu drugu, paralelnu, teoretičari analiziraju do detalja i meni je interesantnija. Razvoj boksa u Americi, kao medijskog spektakla, paralelno se razvijao sa Holivudom. Mečevi tada počinju da se snimaju. Za snimanje je bilo zgodno da bokserski šorts bude od satenskog materijala, jer će dobro reflektovati svetlost i bolje izgledati. Do tada su šortsevi bili od kakvog god materijala, i tamne boje da se fleke od krvi ne bi videle.Ako zanemarimo ovu praktičnu stranu, dolazimo do one, koja govori o tome da u boksu postoji puno ženskih simbola. Jedan od tih simbola su upravo svilene gaće, u koje su bokseri odeveni. Pored toga bokseri, kada idu ka ringu, nose ogrtače, karakteristično ženski odevni predmet, koji se nosi u spavaćoj sobi. Ta simbolika nastavlja se i pitanjem zašto baš ti odevni predmeti, ali i kako izgleda bokserski ring. Jer, ring liči na krevet i cilj boksera u meču jeste da nokautiraju protivnika i dovedu ga u fetalni položaj. Svi ti simboli tako postaju interesantni, kao i to kako šorts izgleda sa izvrnutom etiketom, čime se ostavlja prostor za mogućnost analize svih “izvrnutih” koncepata unutar samog boksa. A sve je vezano za odnos muškaraca i žena. Tačnije, na ono što su muškarci preuzeli iz našeg, ženskog prostora i domena, što mi sada pokušavamo da vratimo nazad - naglašava Aleksandra Jovanić.

Cilj joj nije bio da ovom izložbom nameće zaključak, ali osim vizuelnih detalja vezanih za boks, paralelno kroz radove i grafike pravi i sponu sa drugim elementima koji se tiču samog kreiranja donjeg veša. Svi šabloni ili uputstva za šivenje, kako podseća, često su promovisani kao nešto brzo, jednostavno, lako... A daleko je od toga.- Isto kao što sve ostale borbe, koje kao žene “bijemo”, deluju lako, ispostavlja se da, kad se detaljnije njima pozabavimo, nisu. Ali, na dobrom smo putu. Nisam pesimista, zato što u dugoj borbi za ravnopravnost žena na svim poljima sada imamo “zaravnjenje krive”!