Na zahtev publike, Vlatko Stefanovski se dva puta vraćao na bis. Tokom drugog bisa je održao kratak, ali veoma emotivan govor o nedavno preminulom bubnjaru, čuvenom crnogorskom muzičaru Dragoljubu Đuričiću u čiju čast je, za kraj muzičke večeri, izveo numeru “Uči me majko, karaj me”, saopštili su organizatori ovog koncerta koji je održan u okviru programa Festivala "Grad teatar“ u Budvi.
Koncertom Vlatko Stefanovski trija, na sceni između crkava, nastavljen je muzički program 35. festivala Grad teatar. Koncert je oduševio i publiku, ali i samog Stefanovskog. Tokom dva sata, nizali su se prepoznatljivi taktovi pesama “Makedonsko devojče”, “Seir”, “Eleno ćerko”, “Jovano, Jovanke”, “Bistra voda”, a publika je s oduševljenjem aplaudirala i pozvala virtuoza da se vrati na čak dva bisa, jedinstveni je utisak crnogorskih medija.
Trio, koji osim Vlatka čine njegov sin Jan za bubnjevima i Ivan Kukić na bas gitari, započeo je letnju turneju 1. jula.
– Dvadeset dana smo na putu, prešli smo 4.000 kilometara i održali deset koncerata, ali ovaj je bio najbolji. Ne znam zašto, možda zbog toga što sutra idemo kući pa smo se otkačili, ali verujem da je to zbog toga što je ovo bio najnadahnutiji koncert do sada. Išli smo korak više, jedan nivo iznad. Mislim da je u muzici najvažnija količina emocija i valjda sam napravio nešto od muzike što ljudima znači. Ako nemate emociju, nemojte se time ni baviti – kazao je Stefanovski.
S obzirom na to da nije prvi put gost u Budvi primetio je da se dosta toga promenilo.
– Volim da sretnem drage ljude i bojim se samo da ova hiperurbanizacija ne vodi ka dobrom, previše sam kranova video koji grade velike zgrade. Ne znam da li je to u duhu ambijenta, podneblja, mora, kamenih kuća, Starog grada. Očajan sam kad vidim kranove i u Skoplju jer puno drveća i zelenila strada. Sa druge strane sam fasciniran gostoprimstvom i festivalom “Grad teatar” koji zaslužuje još veću pažnju, tribine, publiku – istakao je cenjeni muzičar, dodajući su mu pažnju privukli i pojedini bilbordi u Budvi.
– Vidio sam neke sa natpisom “Smrt fašizmu, sloboda narodu” i to odavno nisam nigde video. Mi smo odrasli na toj frazi kao i naši roditelji. To mi se jako dopalo. Energija se spojila, sve zajedno je uticalo na koncert – festival, grad, turisti, leto. Ja sam mnogo zahvalan i siguran da ćemo se češće gledati u Crnoj Gori – rekao je Stefanovski.
Dodao je da ne može da obeća ponovno formiranje benda “Leb i sol”, jer je to velika zaostavština i potrebno je da se velika mašina pusti u pogon, i muzička i marketinška i tehnička.
– To je velika priča i ja ne bih čeprkao po tome – naglasio je Stefanovski.
Ono što mu je drago, kako je rekao, jeste što može da promoviše mlade kvalitetne muzičare koji sa njim sviraju.
– Oni to zaslužuju. Svirao sam sa dosta kvalitetnih muzičara i ovo nije samo pitanje virtuoznosti već i strasti, entuzijazma i mladalačke energije koja je nezamenjiva. Oni su non stop nasmejani, ta radost i energija su meni neophdone u ovim godinama i u ovoj fazi karijere. Sve sam video, sve sam probao i sad je red da ja pokažem svetu te mlade talentovane ljude. Kao što sam ja u njihovim godinama svirao sa starijima, tako sad treba da sviram sa mlađima. To je toliko prirodno i normalno. Ja njima iskustvo, oni meni mladalački žar i entuzijazam – kazao je Vlatko Stefanovski na Festivalu „Grad teatar“ u Budvi.
Na kraju je dodao da je današnja muzika lošijeg kvaliteta u odnosu na onu koja se stvarala tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, ali je saglasan da je da ovaj sadašnji trenutak nije najbolji.
– Civilazicija ide u sinusoidama, ide gore pa ide dole i bojim se da smo sad na toj donjoj liniji zbog korone, limitiranja ljudskih sloboda, lockdown-a, velikih korporacija, popularnih bogataša. Ništa mi tu nije jasno, ali ne brinite jer će i to proći. Doći će neki novi humanizam i renesansa, a civilizacija će ponovo ići gore. Bojim se da ovaj trenutak nije najbolji – zaključio je Stefanovski.
Vlatko Stefanovski je jedan od najznačajnijih virtuoza na gitari ovih prostora i svetski je poznat po svojim uzvišenim interpretacijama na gitarama zbog kombinacije etno džeza, roka, džez fuzije i bluza. Osnivač je kultne grupe „Leb i sol“, a komponovao je muziku za pozorište i film. Svirao je i snimao sa vrhunskim umetnicima, kao što su Tomi Emanuel, Stoćelo Rozenberg, Jan Akerman, Teodosi Spasov, Stefan Milenković, Kudsi Erguner, Manu Katče, Toni Levin i mnogi drugi. Poslednji put je, na sceni između crkava, nastupao sa gitaristom Miroslavom Tadićem u okviru 29. festivala Grad teatar 2015. godine.