Prodaje se Sava centar? To prvi put čujem! Ceo kompleks, i prodavnice i kongresni centar? O, my God! Sava centar je svetilište kulture i umetnosti, kaže za Nova.rs legendarni gitarista Vlatko Stefanovski kojeg smo zatekli u Makarskoj gde je veče pre razgovora održao koncert.
– Sviram po Hrvatskoj. Pre neki dan u Dubrovniku, Šibeniku, Opatiji, na Brionima gde se opet vraćam sa svojim trijom. Do sada sam odsvirao sedam koncerata i nastavljam dalje. Svi su bili fantastični, i solistički, i sa triom, i akustični i električni koncerti. I moram priznati da sam srećan i radostan što se uopšte može svirati – priča nekadašnji frontmen benda „Leb i sol“.
Na naše pitanje da li sada kada je objavljena prodaja Sava centra, i dalje želi da mu za uspomenu ostane neko parčence scene na kojoj je mnogo puta nastupao, posle početne zapanjenosti odgovara:
– Sava centar je svetilište kulture i umetnosti. Pogotovo koncertna dvorana za koju sam posebno vezan. Ne samo zato što sam tamo toliko puta svirao u različitim formacijama i kombinacijama, nego zato što sam mnogo značajnih i neponovljivih koncerata gledao tamo. Jedan Majls Dejvis je hodao po toj sceni! Njegov koncert koji je održao u Sava centru 1987. godine ostavio je najveći utisak na mene.
Ono što ga je najviše zabrinulo kada je čuo ovu vest jeste da se Sava centar ne pretvori u novi šoping mol.
– Bilo bi dobro da taj novi gazda, investitor, ima respekta prema dvorani i prema pozornici, i da to ne dira. Eto, to je moj skromni savet. A ako se renovira, nemam ništa protiv, samo neka mi jednu dasku sačuvaju – poručio je Stefanovski i dodao da sličan, gorući problem imaju sa Univerzalnom salom u Skoplju, koja je izgrađena posle zemljotresa.
– Sad se lome koplja da li da se ruši ili da se renovira. Reagovao sam da se to ne sme dirati. Naravno, ne znam da li će mene neko poslušati ili ne. Kada su letnju pozornicu u Opatiji neki investitori hteli nešto da ruše, da renoviraju, ja sam molio gradonačelnika i još neke druge ljude, i mislim da su za sad spasili to mesto. Bila je isto neka priča oko Abbey Road studija u Londonu. Hteli su da je ruše i grade neki trgovački centar i onda je Pol Makartni intervenisao i spasio ga.
Naš sagovornik ne može da se načudi ljudima koji nemaju odnos prema kultnim mestima.
Pročitajte još:
– Mene to razočarava i baca u neku apatiju. Jer u redu je renovirati, promeniti sedišta, tapacirati, staviti nove zavese, ubaciti bolje ozvučenje, osvetljenje, ali nikako ne treba dirati pozornicu. Mesto gde su ljudi ostavili krv, znoj i suze. To se ne može tako lako srušiti ili prodati.
On, kako kaže, nikada ne bi rušio teatar, koncertnu salu, kino dvorane.
– Znam da biznis ima neku svoju filozofiju ali s druge strane, po meni je veoma značajna kolektivna memorija, ili kolektivna svest ili podsvest. To su mesta gde se održavaju kulturni događaji, gde se dešavaju vrhunski dostreli u oblasti umetnosti. Postoje prostori koji vremenom postaju svetilišta kulture i umetnosti. Ako nemamo kulturu, mi nemamo ništa. Ne može se život svesti samo na picu, pivo i televizor. To je pogubno za nas ljude, za civilizaciju – upozorio je Vlatko Stefanovski.
Po njegovim rečima, korona je opasnost koja preti i vreba sa svih strana i zbog toga se koncerti odvijaju po posebnim protokolima.
– Meri se temperatura, svi se upisuju u spisak, malo duže traje taj ulazak na koncert, ali se ipak svira. Ja uredno nosim masku, pridržavam se svega što je rečeno, ali ne možete ukinuti život, to je protiv Boga, protiv života. Ako je tako teško, zašto ne ukinu avio-saobraćaj? A koncerte su ukinuli, kako? Pa u avionu sede ljudi jedni do drugih. Ne može se od kulture početi sa zabranama. Ne mogu kultura i umetnost najviše nastradati. A nastradali su, festivali posebno – kaže Stefanovski.
A povodom nagoveštaja da bi onlajn svirke mogle da postanu svakodnevica za muzičare poručuje:
– Meni kada neko pomene da treba da sviram onlajn za kamere, kako da kažem, u redu su kamere ali nije u redu svirati za kamere.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare