Promocija ove knjige je bila divan povod da se setimo Igora. Prepun Trg pjesnika i puno ljudi koji su ga cenili i voleli njegovu jedinstvenu pozorišnu poetiku je, meni barem, bio još, jedan divan dokaz da pozorište ima svojh divnih trenutaka kada ima moć da se izdigne iznad života. Naravno, žao mi je što tu moć povodom Igora naš teatar nije pokazao u Beogradu, ali šta da se radi... Važno je čuvati sećanje, a Budva ume da bude lepa, posebno leti… - rekao je za Nova.rs dramaturg Željko Hubač koji je bio pristuan na promociji monografije "Glas vrline - Igor Vuk Torbica" koja je otvorila književni program 35. festivala "Grada teatra" u Budvi.
Publika je definitivno, kako su naglasile podgoričke „Vijesti“, bila privilegovana jer je imala priliku da od 2015. do 2020. godine prati rad jednog od najtalentovanijih pozorišnih stvaralaca mlađe generacije, rad Igora Vuka Torbice i odgleda čak trećinu njegovih pozorišnih ostvarenja.
– Igor Vuk Torbica je ne samo genijalni reditelj sa kojim smo imali čast da sarađujemo na festivalu, već i čovek sa kojim smo delili brojne stavove, koji se nesebično i bez kompromisa zalagao za ideje i ljude kojima veruje, i koji je uvek bio spreman da po svaku cenu sve to brani. Istovremeno je posedovao zadivljujuće znanje o svim vrstama umetnosti, o filozofiji, popularnoj kulturi, i sve je to bio kadar da anticipira i izrazi sa neverovatnom preciznošću i fokusiranošću – rekla je za naš portal Milena Lubarda Marojević, direktorka festivala „Grada teatra“.
Kada gledate njegove predstave, nastavila je, jasno vam je da je u njegovoj imaginaciji postojala izvesna slika i svest o celini.
– Zaista sam često imala utisak da je njemu sve na ovom svetu jasno. Kada je odlučio da ode sa ovog sveta, iz tog ogromnog osećanja gubitka i praznine, na Gradu teatru smo počeli da se prisećamo nekih njegovih rečenica, intervjua, profesionalnih i životnih situacija.
Za 32. izdanje Torbica režira i festivalsku koprodukciju, Lorkine „Krvave svadbe“ („Grad teatar“/Srpsko narodno pozorište Novi Sad), koja je naišla na izuzetan prijem publike i stručne javnosti i obeležila je pozorišnu sezonu zemlje i regiona (gostovanja na užičkom festivalu „Bez prevoda“, na 50. Danima mimoze u Herceg Novom, na MIT festivalu Kraljevskog pozorišta „Zetski dom“, Primorskom poletnom festivalu u Kopru, Slovenija, na tivatskom festivalu „Purgatorije“, na Barskom ljetopisu, na Bijenalu crnogorskog teatra CNP-a, uz redovno igranje na repertoaru producenata). Predstava je na užičkom festivalu nagrađena „Ardalionom“ za ulogu Vjerenice, na MIT-u glasovima publike proglašena najboljom predstavom, a na Bijenalu crnogorskog teatra dobila je nagradu za najbolju režiju, za najbolju žensku ulogu (ulogu Majke) i za najbolju muziku. Ujedno, za režiju „Krvavih svadbi“ Torbica je nagrađen nagradom budvanskog festivala „Grad teatar“ za pozorišni doprinos za 2017/2018. godinu“, saopštili su organizatori.
Prvobitna ideja je bila, dodaje Milena Lubarda Marojević, da možda prikupe nešto od materijala koje imaju i koji su nastali kod njih tokom rada na predstavi „Krvave svadbe“.
– I da ih tako objedinjene podelimo sa saradnicima, koproducentom Srpskim narodnim pozorištem iz Novog Sada, sa Hanom, jednostavno sa prijateljima. U međuvremenu se javio i reditelj Kokan Mladenović inicirajući obežavanje 28. februara (njegov rođendan) kao Dana Igora Vuka Torbice, dan njegovog rođenja, kod svih pozorišta u kojima je on režirao. Epidemija koja nas je sve zatvorila ovu ideju je odložila, međutim, mi smo brzo shvatili da već na našem festivalu ima dovoljno materijala za čitavu jednu knjigu. I tako je nastala knjiga „Glas vrline“ koju je uredila i do kraja osmislila Svetlana Ivanović, urednica programa “Grada teatra” – kazala nam je direktorka Grad teatra.
Monografsko izdanje, kako se navodi, sabira tekstove perioda između 2015. i 2020. godine, perioda u kojem je festival sarađivao sa Igorom. Tekstovi su objavljivani u domaćim i regionalnim medijima i nastajali su kao odjeci te saradnje. Najveći broj tekstova nastao je povodom Igorovog rada na „Krvavim svadbama“, predstavi koju je 2018. „Grad teatar“ producirao sa Srpskim narodnim pozorištem iz Novog Sada.
Urednica izdanja Svetlana Ivanović je na promociji, kako su preneli mediji, istakla da je direktan povod za ovaj izdavački poduhvat tragičan, bolan i zbunjujući, i da se time svakako „ne može nadomestiti sve ono bez čega smo ostali odlaskom reditelja Igora Vuka Torbice“.
– Međutim, ipak smo se odlučili da pripremom ovog izdanja proslavimo život i rad jednog od najtalentovanijih reditelja današnjice – dodala je Ivanović i objasnila da monografija nije samo puka hronika festivalskih dešavanja u vezi sa Igorovim radom.
– Ispostavilo se da se izdanje može da se čita i kao ozbiljno svedočanstvo jednog vremena, kao deo istorije festivala Grad teatar i pozorišta Crne Gore ali i kao priča o jednoj jedinstvenoj pozorišnoj poetici i viziji.
Na promociji je govorila i Katarina Pejović, dramaturškinja, rediteljka i multimedijalna umetnica iz Zagreba, koja je istakla da oseća ogromnu zahvalnost što je ovakav dokument pun ljubavi, jedan u nizu dokumenata o Igorovom radu, poetici, estetici i etici.
– Ono što znam od njega, iz naših razgovora, do koje mere mu je bilo uvek stalo da bude u Budvi, da radi u uslovima koji nisu nimalo jednostavni. Raditi ambijentalnu predstavu uvek podrazumeva biti u nekom aktivnom dijalogu sa mestom u kojem se sve to događa, ali znam do koje mere je njega to ispunjavalo – rekla je Pejović i za portal Cafe del Montenegro (CdM) izjavila:
– Retko kad sam srela nekog ko tako kao on poznaje film, muziku, književnost, pozorište… To svakako nije bilo skladno sa njegovim godinama već jedan fenomen koji su svi primećivali… Igorove predstave proizvodile su tu neku vrstu uzbuđenosti i uznemirenosti da se ne može izaći iz pozorišta i u roku od dve sekunde početi pričati o nečem drugom, što je slučaj sa brojnim drugim predstavama, i to je ono što ga je izdvajalo.
Profesor na Fakultetu dramskih umetnosti na Cetinju Janko Ljumović naglasio je da mu je izuzetno važno i drago što govori o ovoj knjizi jer sabira jednu čvrstu i uspešnu vezu koju je ovaj festival imao sa rediteljem Torbicom. On je dodao, kako prenose „Vijesti“, i da monografija daje uvid u poetiku mladog a velikog reditelja i svedoči o izuzetnoj moći njegovog znanja.
U monografiji, istakao je Ljumović, otkrivamo strategije izbora i procesa stvaranje uzbudljivog i dobrog pozorišta.
– Za Torbicu je to bio i prostor slobode koju je pronalazio u dramskim klasicima ili kako kaže: Slobode koja je meni nužna da bih ispričao ono što me tišti ili ono o čemu bih volio progovarati”. Retke su pozorišne knjige koje su posvećene jednoj predstavi. Lorkine „Krvave svadbe“ u režiji Vuka Torbice još žive i dok žive dobile su svoju knjigu, svedočanstvo uspostavljene saradničke veze koju odlikuje i vrlina pamćenja, a pamćenje je umeće koje je važno učiniti dostupnim baš kako to svedoči i ova monografija koja sabira jedno iskustvo i kao svaka dobra knjiga pruža zadovoljstvo čitanja pozorišta koje stvaraju nemirni duhovi poput Igora Vuka Torbice.
Ovaj događaj su uveličali glumica Hana Selimović, Igorova životna saputnica, glumac Marko Janketić i dramaturg Željko Hubač, koji su se i obratili prisutnima.
Hana je istakla da su se tokom razgovora o monografiji dotakli jedne veoma bitne stvari, a to je humor…
– Igor je pored svih magičnih stvari bio izuzetno zabavna osoba. Nije voleo mistifikaciju bilo koje vrste. Moja mama živi u jednom stanu u Beogradu u jednoj zgradi koja povremeno ima Kućni savet. I Igor je, jednom prilikom, na žalost ili na sreću, prisustvovao jednom od tih sastanaka i on je bio do te mere šokiran da jedna tako mala zajednica ljudi ne može da uradi nešto za sopstveno opšte dobro. I tako je nastao „Tartif“. Krenuli smo u rad na toj predstavi, počeli smo improvizacije iz nekih komšijskih razgovora upravo zbog činjenice da ta nekolicina ljudi ne može da dođe do nekog zajedničkog imenitelja koji bi svima nama učinio da nam bude bolje. U tome leži, na neki način, njegovo čuđenje nad svetom i u isto vreme njegovo duboko razumevanje sveta i ljudi – rekla je Selimović, čije su reči preneli crnogorski mediji.
Marko Janketić je rekao da ga pamti kao vanserijski obrazovanog čoveka i da je puno radio sa njim, još od komada „Pokojnik“ koja je dospela na repertoar Jugoslovenskog dramskog pozorišta koju je Torbica radio na trećoj godini studija režije.
Dramaturg Željko Hubač je sa prisutnima podelio, između ostalog, zanimljivost iz rada na predstavi „Carstvo mraka“ Narodnog pozorišta u Beogradu koju je režirao Igor Vuk Torbica.
– On je bio jedini čovek koji je pored mene dao iz svog džepa novac za produkciju. Kupio je jedan skupocen element za scenografiju jer je svaki detalj bio bitan. I svaki pokret glumački je bio bitan. Težio je ka savršenstvu, bio je čovek koji je mnogo tražio od svojih saradnika, ali je najviše i davao. Ako može na neki način čovek da vam uđe pod kožu, on je bez ikakve namere da to radi, uspevao u tome. Ja sam ga zaista mnogo voleo, i kao reditelja i kao čoveka – kazao je Hubač.
Kako se navodi u uredničkom tekstu monografije „Glas vrline – Igor Vuk Torbica“, razlog ovom pregnuću nije samo privilegija što su na festivalu „Grad teatar“ uspeli da odgledaju trećinu pozorišnih ostvarenja njegovog rediteljskog opusa, već i potreba da ukažu na značaj njegovog stvaralačkog zaloga i budvanskom festivalu i pozorišnoj umetnosti Crne Gore.
„Uprizorenje ‘Krvavih svadbi’ Federika Garsije Lorke, rađeno u koprodukciji sa Srpskim narodnim pozorištem iz Novog Sada za XXXII izdanje festivala, kao i gostovanja njegovih predstava ‘Razbijeni krčag’ (JDP, Beograd), ‘Ožalošćena porodica’ (SLG, Celje/PG, Kranj), ‘Hinkeman’ (ZKM, Zagreb) i ‘Bakhe – kratak pregled raspadanja’ (NP Bitolj) na festivalu ‘Grad teatar’, nesumnjivo će biti neizostavna činjenica istorije festivala, istorije pozorišta i tetarologije Crne Gore, čije će stranice u budućnosti biti oplemenjene pamćenjem i razumevanjem pozorišne poetike Igora Vuka Torbice. Tekstovi pred nama nastajali su bilo povodom gostovanja pomenutih predstava na festivalu, bilo povodom rada na ‘Krvavim svadbama’, odnosno povodom Igorovog učešća u drugim festivalskim programima. Radi se o brojnim intervjuima, prikazima, kritičkim osvrtima, ali i osvrtima stručne javnosti, u crnogorskim i regionalnim medijima, koji su, u njegovom slučaju, po pravilu, odjekivali priznanjima i rezultirali nagradama“, navodi se u saopštenju.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare