Vladimir Kostić: Priča o ostvarenju jednog sna

On je na današnjoj konferenciji za novinare zahvalio Radoslavu Zelenoviću na doprinosu u prvom, pionirskom, delu ostvarenja jednog velikog sna da se „sačuva ono što pred našim očima nestaje“, ukazavši na značajnu ulogu koju je imao upravo u fazi kada je Audiovizuelni arhiv dobijao svoju fizionomiju."Ovo je priča o jednom snu proizašao iz velike želje da sačuvamo ono što nestaje pred našim očima jer insistiramo na kulturi pamćenja. Sa svojim velikim iskustvom u Kinoteci u tome nam je pomogao Radoslav Zelenović. Danas imamo novu mašinu koja može da dugitalizuje 2000 strana na sat, a iz Akademije izlaze đaci koji mogu da vide što do ranije nisu mogli. Digitalizovaćemo i izložbu o Studenici", rekao je Vladimir Kostić.Od polovine maja do decembra 2019. digitalizovano je ukupno 514 knjiga, više od 35.000 dokumenata, artefakata i dijapozitiva, što čini ukupno 187.455 digitalnih snimaka.

Digitalizovana je 271 vredna i stara knjiga iz Arhiva i Biblioteke SANU, a tu se izdvajaju Apijanova „Istorija Rima“ iz 1477. godine, Lukanova Farsalija iz 1498, Četvorojevanđelje iz 14. veka, a za jednu knjigu je bilo potrebno četiri dana uz angažovanje tri operatera i svaka strana je, bez fizičkog kontakta, stavljanja pod staklo i posebnim postupkom dovođena do toga da bude ravna.Među vrednim delima, koja su digitalizovana, su i Srpski rječnik Vuka Stefanovića Karadžića sa marginalijama iz 1818, Francuska gramatika Joakima Vujića - prva francuska gramatika u Srba štampana u trenutku nadiranja Napoleonove vojske i u vreme Prvog srpskog ustanka.„Ako me pitate da li je moglo bolje, rekao bih moglo je. Ako me pitate da li je moglo više, rekao bih da nije“, kazao je Zelenović, koji se posle 25 godina na čelu Jugoslovenske kinoteke, poduhvatio novog projekta na poziv akademika Vladimira Kostića.Zelenović je istakao da SANU čuva ogromnu građu, a da je njihova ambicija od samog početka bila da Audiovizuelni arhiv bude servis za digitalizaciju i za sve one koji nemaju mogućnost time da se bave.U Arhivu ostaje do kraja godine i čeka ga posao na sakupljanju građe, od pokretnih slika preko audiozapisa iz RTS-a, Kinoteke, Filmskih novosti, i izrada digitalne karte SANU koja će biti dostupna i stručnoj i najširoj javnosti.Novi upravnik Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju akademik Kostić je rekao da će njegovi prioriteti biti meta podaci neophodni kako bi digitalizovan materijal bio pretraživ, zatim povezivanje Audivizuelnog arhiva sa stranim institucijama koje se bave digitalizacijom i ono što smatra najvažnijim jeste da Audivizuelni arhiv bude istraživački centar.

„Audivizuelni arhiv treba da bude mesto gde će se eksperimentisati i dolaziti do novih saznanja. Cilj nije da ovo bude samo servis za digitalizaciju kulturne baštine već i referentan centar koji će biti cenjen u svetu“, rekao je Kostić.U izjavi za portal Nova.rs, akademik Kostić je kazao da trenutno postoji oko 20 potencijalnih projekata, a ono što on izdvaja jeste Arhiv Botaničke bašte „Jevremovac“ u kome se nalazi 176.000 tabli Pančićevog herbarijuma, starog oko 140 godina, sa opisom svake biljke.Skrenuo je pažnju i na Legat Pavlović u Jevremovoj ulici u kome se nalaze sva dokumenta vezana za Slobodana Jovanovića.„Nama je odatle stiglo 400 slajdova iz tridesetih godina prošlog veka i oko dva i po sata kućnog filma koji je pravio najverovatnije sestrić Slobodana Jovanovića. Tu imate, recimo, snimak Gece Kona, tu su i spisi i prepiska Slobodan Jovanovića. Takvih punktova poput Legata Pavlović ima mnogo po Beogradu i stalno dobijamo ponude da pomognemo u digitalizaciji“, objasnio je Kostić.Želja mu je i da ponovo digitalizuju sve stare rukopise u Arheografskom odeljenju Narodne biblioteke Srbije.„Oni jesu digitalizovani, ali je to rađeno pre desetak godina, lošijom tehnikom, a tu se nalazi toliko toga od jevanđelja do povelja, sve ono što je pronađeno i sakupljeno posle rata“, rekao je Kostić.Jedan od prioriteta je i završetak digitalizacije Stare zbirke Arhiva SANU koja ima oko 500 jedinica.

„Imali smo ovde pod rukama Milankovićev predlog kalendara, rukopis, na 20 strana, na trgovačkom papiru sa kockama. Zamislite taj osećaj kada držite Milankovićev rukopis. Hoćemo da zaokružimo zaostavštinu pojedinih ljudi poput Slobodana Jovanovića, da sve bude u jednoj pretraživoj bazi“, objasnio je Kostić.Ono što bi valjalo uraditi, ali će, smatra, ići teško, jeste digitalizacija Biblioteke manastira Hilandar, a brzo mora da se završi i digitalizacija građe u Arhivu Srpske pravoslavne crkve u Sremskim Karlovcima, iz 1848. i 1849. godine, i koja je u vrlo lošem stanju.Kostić kaže da su se na početku suočili sa nepostojanjem pravnog okvira i standarda za digitalizaciju i da je jedan od prvih zadataka bio upravo postavljanje vrhunskih standarda u čemu su im pomogla iskustva Morganove biblioteke u Njujorku, Arhiva Vatikana, Britanske biblioteke.

U toku je realizacija šest projekata digitalizacije: stare i retke knjige Biblioteke SANU (do kraja 2019. digitalizovana su 204 naslova), Stare zbirke Arhiva SANU (do sada digitalizovano 67 naslova), građe Arhiva SPC u Sremskim Karlovcima (građa iz 1848. završena, a iz 1849. digitalizovano je 690 dokumenata), zatim prepiske Vuka Karadžića (u pripremi je fototipsko izdanje marginalija Vukovog Srpskog rječnika) i svih izdanja SANU i njenih prethodnica.