14
Nema parlamenta ni političkih stranaka. Ova Vlada je parlament. Ona će proglašavati zakone i uredbe. Nema nikakvih rasprava. Naređenje-izvršenje.
Ove reči, u Belom dvoru, baš na dan parlamentarnih izbora u Srbiji, izgovara glumac Petar Mihailović, koji u seriji „Kralj“ tumači lik genarala Petra Živkovića. Prisustvujemo snimanju scene u kojoj će gledaoci videti kako se spovodi odluka Kralja Aleksandar Karađorđevića od 6. januara 1929. godine o uvođenju diktature.
– Uvođenje diktature retko može da donese nešto dobro, a neku vrstu toga možda i mi danas proživljavamo – priča nam Petar Mihailović u pauzi 22. snimajućeg dana serije i filma „Kralj“ scenariste i reditelja Zdravka Šotre.
U sali za sastanke kraljeve rezidencije sedi 10 ministara, general Živković šeta dok se u ofu čuje:
„Petar Živković, obrazovan, u ratovima prekaljen, okoreli neženja, uvek i delikatan i prek, lukav i tajnovit, on je zaverenik po ubeđenju“.
– Bio je zanimljiv, lukav, inteligentan. U prvo vreme bio je sa „crnorukašima“ i pomogao je pri ubistvu Obrenovića (Aleksandra i Drage Obrenović 1903. prim.aut), tako što je otvorio kapije dvora, a posle toga je bio vrlo blizak sa Aleksandrom (Karađorđevićem), osnovao je organizaciju „Bela ruka“ i učestvovao u ubistvu Apisa (Dragutina Dimitrijevića, osnivača „Crne ruke“, prim.aut.). Živković je bio Aleksandrov blizak saradnik do kraja njegovog života. Kralj mu je potpuno verovao, ali je posle završio u izbeglištvu – kaže za Nova.rs Mihailović dok se priprema za snimanje.
Šminka se popravlja statistima, koji igraju ministre u Aleksandrovoj privremenoj vladi, Šotra daje uputstva Mihailoviću i Ljubomiru Bulajiću koji igra kralja Aleksandra:
– Ljubo, ti ulaziš tamo. Ima uvodni tekst pa ti, Petre, bolje prvo šetaj dva – tri koraka levo desno dok čitaju. Kad kralj uđe, ministri ustaju, a vas dvojica stajete jedan do drugog.
Prva proba, čuje se Šotrin glas: „Ljubo (Bulajić, prim.aut) izađi tamo. Hoće li neko da pročita taj tekst?… Ulazi kralj, svi ustaju. Vas dvojica bliže, malo levlje“.
Sledi prva klapa, druga,…
„Gospodo, ova privremena Vlada, kojom komanduje general Petar Živković, ratni je štab…Državni aparat mora da sluša. Nema kašnjenja. General Živković je kao švajcarski časovnik“, govori Ljubomir Bulajić kroz lik Aleksandra Karađorđvića.
Bilo je tu raznih izazova, napominje nam Petar Mihailović, osvrćući se na istorijske događaje.
– Po osnivanju Jugoslavije, krajem dvadesetih godina, svaki narod se okrenuo svome putu i Aleksandar je rešio da zavedete diktaturu. Ukinuli su parlament, rad političkih stranaka, nije bilo ni slobode štampe. Slušalo se šta kralj kaže i to je trajalo dve i po godine. Nije, međutim, bilo uspešno kao što su očekivali. Živković je 1932. smenjen – podseća Mihailović, sin doajena srpskog glumišta Milana Cacija Mihailovića.
Pročitajte još:
Pratimo nastavak snimanja. Na setu je užurbano i bučno: „Da zamenimo njih dvojicu? Pomerite se malo…Čekaj, moraju svi da se vide kada ustanu…Vidi li kamera sve njih?“.
Reditelj Zdravko Šotra u fotelji pred monitorima izdaje komande.
„Naš narod je besan na lopove. Svima će, najhitnije, isplaćivati ‘krvarine’, kako oni nazivaju pare dobijene za svoje rane, a država preuzima na sebe troškove školovanja njihove dece“, govori Živković ministrima.
– Idemo ponovo, Mihailoviću nemoj da te pokrije senka…- opominje ga Šotra.
„A metla generala Živkovića očistiće i sudove. Ima i generala, admirala i viših oficira koji će, prekim ukazima, biti penzionisani“, odsečno saopštava Aleksandar svojim ministrima kojima ostaje samo da klimnu glavom.
Tokom oktobra i novembra 1931. godine izbili su protesti protiv diktature koji su pokazali da Aleksandrov i Živkovićev režim nemaju dobro uporište u zemlji. Nakon što je smenjen aprila 1932, formirao je Jugoslovensku radikalnu seljačku demokratiju koja je 1933. preimenovana u Jugoslovensku nacionalnu stranku.
Živković je 1941. otišao u migraciju gde je bio deo jugoslovenske vlade u izbeglištvu. Nakon pobede komunista pripremao je planove za kontrarevolucionarne akcije, zbog čega je u Jugoslaviji osuđen na smrt, a preminuo je u Londonu 3. februara 1947.
– Najdragocenija je njegova odanost kralju i kraljevoj ideji. Bez takvih ljudi u okolini ne mogu da se donose i sprovode velike i važne odluke za jedan narod – zaključuje Mihailović.
Pre scene obraćanja Aleksandra i Živkovića ministrima, sniman je razgovor kralja sa novinarom Lukom Mesečinom.
„Tvoju bolest i patnju sam, verovatno, ja skrivio. Zbog diktature. Ne sporim nimalo, zaveo sam bio diktaturu. To je tebe iznenadilo i pogodilo“, govori Aleksandar Luki Mesečini.
Glumac Petar Strugar, koji tumači lik novinara, primećuje da Aleksandar i Luka imaju iskren odnos.
– Luka nema dlake na jeziku. Predstavlja stvari takve kakve jesu. Ne govori kralju ono što on želi da čuje i zato ga on ceni i poštuje – kaže Strugar za Nova.rs.
„ Kako da isplivam iz mutne reke, Mesečino, koju sam ja zamutio“, pita Aleksandar, a Mesečina mu savetuje da pusti Vlatka Mačeka (vođa Hrvatske seljačke stranke, prim.aut) i Antona Korošeca (vođa Slovenačke narodne stranke, prim.aut) iz zatvora i da se dogovori sa njima o novom izbornom zakonu i vanrednim izborima.
– Ništa me kralj ne sluša. Kao malo dete je – kroz smeh ističe Strugar i žureći sa seta dodaje da ta iskrenost razlikuje Mesečinu od današnjih novinara.
Serija i film„Kralj“ nastaju prema romanu Vuka Draškovića „Aleksandar od Jugoslavije“, u produkciji „Junajted medije“. Serija će biti emitovana na televiziji Nova S.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
