Više lica ovog grada, povratak domu i teškim sećanjima: Predstavljamo finaliste književne nagrade "Beogradski pobednik"

Žiri je radio u sastavu dr Predrag Petrović (predsednik), dr Vesna Trijić, dr Petar Pijanović, dr Slađana Ilić i dr Nataša Anđelković.

Podsetimo, Bilioteka grada Beograda je ovu nagradu ustanovila 2021. godine. Dodeljuje se tradicionalno za najbolji roman napisan na srpskom jeziku (prvo izdanje) u prethodnoj godini. Nagrada se sastoji od statue Beogradskog pobednika, koja je rad akademskog vajara Zorana Kuzmanovića, kao i diplome i novčanog iznosa od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Podsećanja radi, prvi laureat je bio Drago Kekanović za roman „Privrženost“, a prošle godine nagradom je ovenčan Goran Petrović za knjigu „Papir sa vodenim znakom“.

Predstavljamo romane i pisce finaliste:

“Devojačka soba” Stevan Vraneš (Dokaz izdavaštvo)

Kada prvi put, nakon mnogo godina, dođe iz Toronta u Beograd, glavni junak romana Stevana Vraneša, Aleksandar pokušava da živi ono što smatra da mu je nasilno oduzeto - bezbrižan i rasterećen život jednog dvadesetogodišnjaka.

Iz Beograda je pobegao početkom devedesetih, kao ratni dezerter. Za sobom je ostavio mnogo nerazrešenih odnosa: sa ocem, koji odavno nije živ, sa prijateljima i rodbinom, sa rodnim gradom, a ponajviše sa svojom nedavno preminulom majkom. Njeno prisustvo ne napušta porodični stan sa pogledom na Kalemegdan i devojačkom sobom, u kojoj je Aleksandar proveo svoje tinejdžerske dane.

Duboko razočaran svojim dosadašnjim životom u Kanadi, odnosom sa ćerkama, karijerom, i mnogim izborima koje je napravio ili koje su drugi napravili umesto njega, on nastoji da počne sve iz početka. Otpočinje intrigantno i uzbudljivo druženje sa dvostruko mlađim parom, Milicom i Ognjenom, pripadnicima nove generacije Beograđana, koji se sudaraju sa sopstvenim željama, ambicijama, strahovima i sazrevanjem.

Trudeći se da živi svoj novi-stari život na maksimumu, Aleksandar stavlja na ispit i svoj duh i svoje telo. Dok juriša napred, on upoznaje iznova sebe i gradi nove odnose, ali oni stari, nerazjašnjeni, ne prihvataju tako lako da ostanu u prošlosti.

Debitantski roman Stevana Vraneša je priča o novim počecima, pokušajima da se sastavi život i ponovo pronađe njegov smisao. Opisujući naizgled obične i svakodnevne situacije, Vraneš uspeva na precizan način da prikaže i društvo i vreme u kojem živimo. Njegove rečenice izazivaju smeh, ali i osećaj tuge, nelagodnosti i teskobe. Pišući o junacima koji su oštećeni, rezignirani, ali i besni, grizu i puni su života, autor nam oslikava jedan nesentimentalni, intrigantni i nadasve upečatljiv portret današnjeg Beograda, piše “Dokaz izdavaštvo”.

Stevan Vraneš rođen je 1979. godine u Beogradu, gde je diplomirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Nakon više od petnaest godina pauze, pisanju se vratio pozorišnim komadom “Svedobro”, koji je 2017. objavljen u časopisu “Teatron”, a zatim izveden u Narodnom pozorištu Užice i selektovan za Sterijino pozorje 2018. godine.

Trenutno živi u Bristolu, na jugozapadu Engleske. Voli da piše u Jorkširu, jer ga podseća na Crnu Goru u kojoj je, kao dete, provodio leta, u Devonu, zbog dramatične obale Atlantika, i Andaluziji, jer je i zimi toplo i sunčano.

Paralelno sa pokušajima da (p)ostane pisac, održava u životu i karijeru stručnjaka za komunikacije, koja mu je omogućila da vidi sveta i upozna ljude. “Devojačka soba” je njegov prvi roman.

„Kanon potištenog uma“ Filip Grbić (Vulkan)

Već u prva dva romana Filip Grbić pokazao je dar da posredstvom intrigantne priče koja se čita u dahu uspešno sjedini široka klasična znanja, duboke uvide o savremenom svetu i opise urbanog života mladih ljudi, sputanih strastima i lažnim mnjenjima, piše izdavačka kuća “Vulkan”.

Najpre, umesto jednog junaka koji pripoveda u prvom licu, u ovom romanu susrećemo se sa troje protagonista: njihove različite glasove objedinjuje pripovedanje u trećem licu – iako uz neskrivenu, prijateljsko-bratsku naklonost pripovedača prema njima; njihovim različitim temperamentima – duševnim tonalitetima – zajedničko je, kao osnovni ton, osećanje potištenosti; njihove različite sudbine, jednako obeležene neuspehom, čudesno se ukrštaju i spliću u jedan tok, koji vodi ka tragičnom raspletu.

Povrh toga, budući da radnja romana obuhvata najskoriju prošlost, tokom koje su se dramatični događaji od globalnog značaja odigravali sa dosad nezabeleženom učestalošću, valjalo je i tu histeričnu kakofoniju istorije ukomponovati u harmoniju umetničkog dela. U ovoj knjizi uživaće ljubitelji kvalitetne savremene proze, ocenjuju iz “Vulkana”.

Filip Grbić rođen je u Beogradu 1984. godine. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Za prvi objavljeni roman „Ruminacije o predstojećoj katastrofi“ dobio je Nagradu Miloš Crnjanski za 2016. i 2017. godinu. Njegov drugi roman, „Prelest“, stručni žiri Srpske akademije nauka i umetnosti ocenio je kao najbolje prozno delo u 2018. godini (Nagrada Branko Ćopić). Ovaj roman preveden je na francuski i makedonski jezik.

„Aperkat“ Maja Iskra (Lom)

“Aperkat” je snažan i emotivan roman o odrastanju jedne devojčice u Beogradu, na donjem Dorćolu. Odnos sa ocem i surovom sredinom pravi od nje neku vrstu savremene Amazonke.

Ovo je priča ne samo o njoj, već o svim mladima koji su odrastali tokom devedesetih, kada su udarci bili sastavni deo stasavanja.

Pljuštalo je sa svih strana: od vršnjačkog nasilja sa ulica, preko televizijskih ekrana, pa sve do okrutnih roditelja i svirepih prosvetnih radnika. Maja Iskra žustro razgrće zastore otkrivajući nam boje sa lica svojih junaka, dece kao i odraslih, rešena da ovom sivilu od vremena doda kap krvi i pusti mu glas, piše u recinziji Violeta Ivković.

Maja Iskra (rođ. Maja-Iskra Vilotijević), odrastala je na Dorćolu, studirala u Beču i Valensiji. Inženjerka je pejzažne arhitekture i magistarka multimedijske umetnosti. Živi i radi u Beču, na raskršću fenomena urbanizma i videa. Predaje na fakultetu primenjenih umetnosti u Beču, pri odseku za Social Design, s fokusom na kritički urbanizam. Voditeljka je brojnih diskusija u domenu kulturne politike, nauke i planiranja gradova. Njena priča “Hiraeth” osvojila je drugo mesto na Festivalu evropske kratke priče, 2018. “Aperkat” je njen prvi roman, s kojim je krajem 2022. godine na konkursu izdavačke kuće “Booka” od prijavljenih 575 romana osvojila drugo mesto.

„Pakrac“ Vladan Matijević (Laguna)

Psihologija neuravnoteženog junaka ove bespoštedne anatomije posrnuća, između ostalog, oslikava naličje posleratne Srbije, osiromašene i moralno devastirane, piše “Laguna”.

Njegov dugotrajan unutrašnji monolog je upućen Pepiju, prijatelju sa ratišta. U tu ispovest o sebi i ljudima sa bulevara, svom svedenom životu između pijace Đeram i garsonjere pune oružja, povremeno se upliću krvave scene iz Pakraca. I dok opsesivno prati vesti iz današnje crne hronike, on se sa divljenjem seća Pepijeve surovosti ispoljene na ratištu. Istovremeno, glavnog junaka sve više obuzima želja da nekog ubije, da se tako uklopi u procvat crne svakodnevice...

Vladan Matijević je rođen 1962. u Čačku. Objavio je knjige: “Ne remeteći rasulo” (pesme, 1991), “Van kontrole” (roman, 1995, nova verzija 2021), “R. C. Neminovno” (roman, 1997, nova verzija 2017), “Samosvođenje” (pesme, 1999), “Prilično mrtvi” (priče, 2000, Andrićeva nagrada), “Pisac izdaleka” (roman, 2003, Ninova nagrada), “Časovi radosti” (roman, 2006), “Vrlo malo svetlosti” (roman, 2010, nagrade: „Meša Selimović“, „Borisav Stanković“ i „Isidora Sekulić“).

Matijević je pisao i eseje “Memoari, amnezije”(2012, nagrade: „Kočićevo pero“ i „Kočićeva knjiga“), priče “Pristaništa” (2014, nagrade: „Stevan Sremac“ i „Danko Popović“), romane “Susret pod neobičnim okolnostima” (2016) i “Sloboda govora”(2020). Dobitnik je Nagrade „Ramonda serbika“ 2019. za celokupno književno delo i značajan doprinos književnosti i kulturi. Prevođen je na engleski, francuski, nemački, španski, italijanski i makedonski jezik.

„Pesma o tri sveta“ Vladimira Pištala (Agora)

Knjiga o ženi, o Boki, o svetu…

Vladimir Pištalo ima redak dar za razumevanje drugih kultura. On prepevava istoriju, piše “Agora”. Ovo je priča o Evropi, Africi i Americi. O Veneciji, Tunisu i Salemu. O vatrama i suknjama.
O prolasku vremena. O muzici. O galiotima i galebovima. O gusarima pod zaštitom države. O ludilu, o vešticama. O divljacima i čipkanim kragnama. O imperiji. O gospodarima i učiteljima. Ovo je antikolonijalni roman.

“Venecijanci nisu snosili posledice svojih postupaka. Nije bilo sunca ako kažu da ga nema i mesec se sa njihovim umom menjao.
Morali smo prilagoditi svoje znanje tuđem neznanju o sebi. Cinična naivnost nam je bila utočište. Ovo je saga o bačenosti u postojanje. O univerzalnosti. O partikularnosti...”

Vladimir Pištalo (1960) jedan je od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih srpskih pisaca, dobitnik NIN-ove nagrade,
nagrade „Meša Selimović” i nagrade „Borisav Stanković”.
Njegov roman “Tesla, portret među maskama” je preveden na dvadeset, a roman “Milenijum u Beogradu” na deset jezika.

„Vreme vode“ Bojan Savić Ostojić (Kontrast izdavaštvo)

Miroljub Stojanović istakao je da u ovoj prozi vrhunske jednostavnosti, u tesnacima asocijativnih tokova od Prusta do Zebalda, Bojan Savić Ostojić ponovo pleni istančanošću svog spisateljskog dara.

Bez obzira na to što autofikcija na ovim prostorima njegovom knjigom ubire važne poene, Savić Ostojić ispisuje svoj povratak korenima na način neprimeren ma kojim tekstualnim strategijama…

U "Vremenu vode", on ne želi „da se seti nego da se seća, natenane, samog sećanja radi, bez žurbe, bez potrebe da sećanjem bilo kakvu rupu popuni“, želi da se „zaigra i zaboravi u sećanju“. Evokacija svetova detinjstva postaje na ovaj način invokacija, a označitelji ove invokacije, od Valjeva do Mionice i Beograda, pa onda opet Valjeva, postaju Zadarska ulica, „Strela-Valjevo“, oljuštena petokraka, spomenik Stevanu Filipoviću…

Struktura porodičnog romana ovde se ne organizuje po načelima žanrovskih potreba, a ne postoje ni senke zaboravljenih predaka jer oni nisu zaboravljeni nego su sam narativ. Periferija postaje pandan centru, lepota se opire prolaznosti a prošlost se nikada ne ukazuje kao daleka zemlja, piše Miroljub Stojanović.

Bojan Savić Ostojić (1983) autor je pesničkih knjiga (Stereorama, Jeretički dativ, Prskalica), zbirki fragmenata (Aleatorij i Podli podli psalmi) kao i romana “Punkt”, “Nema oaze” i “Ništa nije ničije” (Kontrast, 2020, najuži izbor za NIN-ovu nagradu). Prevodi sa francuskog i peva u bendu Klot.

Bonus video: Akademik Dušan Kovačević - U svetu strašnih izveštaja, knjiga služi kao lek