Vim Venders: Pokušavao sam da budem Amerikanac, ali u srcu sam ipak nemački romantičar

Početkom 2022. godine, "potpuno iznenada", Vim Venders je dobio poziv da poseti Tokio i pogleda neke javne toalete. Poziv je stigao od “Tokio Toilet art” projekta, koji je angažovao nekoliko poznatih arhitekata i dizajnera da kreiraju 17 estetski prelepih javnih toaleta na različitim lokacijama grada Šibuja. "Prvo su me kontaktirali i rekli: 'Znamo da volite Japan i znamo da volite arhitekturu'", seća se on za "Gardijan", smešeći se. "'Pa bismo voleli da dođete i vidite naše prelepe toalete i, ako vam se sviđaju, možda biste mogli da napravite seriju kratkih dokumentarnih filmova o njima.'"

Poziv je došao u pravom trenutku za Vendersa, koji je, kako kaže, "osećao veoma jaku nostalgiju za Tokijom", gradom koji je često posećivao od kada je napravio film o modnom dizajneru Jođi Jamamotu 1989. godine. "Činilo se", kaže mi, "kao ostvarenje sna."

Uskoro je otputovao u grad, tokom kratke pauze sa snimanja finalnih scena za svoj epski dokumentarni film "Anselm", o nemačkom umetniku Anselmu Kifleru. Ono što je video tamo uverilo ga je da bi "lepota i mir ovih neverovatnih malih mesta" bolje došli do izražaja u fikcionalnom igranom filmu, za koji je uverio svoje domaćine da može da napravi sa malim budžetom i u istom 16-dnevnom snimanju. Na njegovo iznenađenje, oni su se skoro odmah složili. "Sve se to dogodilo tako brzo", kaže sada, "ali brzo je lepo. Brzo je dar. Brzo je oslobođena kreativnost."

Krajnji rezultat, ipak, predstavlja master klas sporog filma. "Savršeni dani" je film u kojem se ne dešava mnogo, ali ono malo što se dešava je čudno i fascinantno. Napisan zajedno sa japanskim piscem Takumom Takasakijem, film se sastoji od niza malih varijacija na jednu temu: dnevna radna rutina Hirajame, usamljene ali zadovoljne osobe čiji je posao da čisti i održava toalete u Šibuji . "To je mali film, da", slaže se Venders. "Ali to je bio i prvi film koji sam napravio nakon pandemije. Video sam to kao novi početak za sebe, pa sam zaista želeo da bude važan."

U eri smelo velikih i epski dugih filmova poput "Openhajmer" i "Ubistva pod scetnim mesecom", Vendersova uzdržana meditacija o jednostavnom životu čini se da je pogodila žicu kod kritičara i publike podjednako. Prošlog maja, Kodži Jakušo, koji tumači ulogu Hirajame, osvojio je nagradu za najboljeg glumca na Kanskom festivalu. "Njegov lik je film", nedavno je rekao Venders.

Odakle ideja za tako asketski glavni lik? "Zamislio sam ga u svojoj mašti i kastovali smo ga za dve nedelje. Znali smo od početka da nam treba neko ko je pažljiv prema svemu oko sebe, ko može da pokaže šta živi u njegovim očima. Potreban vam je veliki glumac koji može da prenese male gestove, otvori vrata ujutru, pogleda u nebo, i učini to značajnim. Znao sam samo jednog koji bi mogao da se nosi sa ovom ulogom, a to je bio Kodži."

Film je takođe u konkurenciji za Oskara za najbolji strani film, prvi put da je Japan izabrao nejapanskog reditelja. "Vimovo razumevanje japanske kulture je neverovatno", kaže scenarista Takasaki. "Bilo je čudesnih osećaja u radu s njim. Imali smo savršen odnos, i kroz njegove oči i um, ponovo sam otkrio svoju zemlju, kulturu i vrednosti."

Jedna od Vendersovih fotografija pejzaža američkog zapada proteže se duž zadnjeg zida njegove kancelarije u Berlinu. Sa 78 godina, reditelj zrači opuštenom smirenošću, njegovi odgovori su promišljeni i često vrlo detaljni. "Filmovi su danas proizvod", kaže s tugom u jednom trenutku. "Lepota ‘Savršenih dana’ je što niko nije gledao preko mog ramena. Mogao sam da radim šta sam hteo. Takuma je bio velika pomoć, ali nije bilo kontrole. Pustili su nas dvojicu da slobodno radimo. Bilo je malo novca ali potpuna sloboda."

“Savršeni dani” su mu 23. igrani film, i dočekan je od strane kritičara kao povratak u formu reditelja koji je, u poslednje vreme, više pohvaljivan zbog svojih dokumentaraca. To uključuje “Pina” iz 2011, portret austrijske i uticajne plesačice i koreografkinje Pine Bauš.

Venders je sazreo kao filmski stvaralac početkom sedamdesetih kao deo generacije nemačkih autora, uključujući takve buntovnike kao što su Verner Hercog i pokojni Fasbinder, koji su činili pokret poznat kao Novi nemački film. Venders je rođen u Dizeldorfu 1945. godine, a njegov put ka filmskom stvaralaštvu bio je dugačak. Odrastao kao katolik, kratko je razmatrao ulazak u sveštenstvo, pre nego što je studirao medicinu, a zatim filozofiju. 1966. godine, napustivši univerzitet kako bi se posvetio karijeri slikara u Parizu, postao je opčinjen filmovima, često gledajući po nekoliko filmova u jednom danu u svom lokalnom bioskopu u Monparnasu. 1967. godine vratio se u Nemačku i počeo da radi kao filmski kritičar za različite novine, uključujući “Špigel”, dok je pohađao filmsku školu u Minhenu. "To je bila ista ona koja je odbila Fasbindera", kaže, "i to je bilo beznadežno mesto, zaista - filmska škola koja čak nije imala kameru!"

Venders je postao poznat sa filmom iz 1977. "Američki prijatelj", stilizovanom noar adaptacijom romana Patriše Hajtsmit. Između 1974. i 1982. godine, Venders se tri puta oženio i razveo, svaki put sa glumicama, uključujući Roni Blekli, koja je glumila u njegovom filmu iz 1985. "I Played It for You ". (Sa svojom trenutnom suprugom Donatom, fotografkinjom i povremenom saradnicom, je od 1993. godine.) Iako je bio kreativno produktivan, opisuje 70-e kao težak period u svom privatnom životu. "Tada sam bio u stvarno lošem stanju i napravio sam dug, ali koristan, put kroz Frojdovu analizu. Išao sam pet puta nedeljno na seanse. To je bio posao sa punim radnim vremenom."

Venders je ponovo pronašao inspiraciju sa filmom "Pariz, Teksas" 1984. godine. Sa još jednim usamljenim putnikom, ovoga puta tumačenim od strane Harija Dina Stentona, njegovi osvetljeni pejzaži, snimljeni od strane Vendersovog dugogodišnjeg saradnika Robija Mjulera, zastrašujućom muzikom i nostalgičnom ikonografijom - reklamni panoi, železnička pruga, pustinjski auto-putevi - činilo se da potvrđuje da je Venders evropski filmski stvaralac sa izraženo romantičnim američkim senzibilitetom.

To se naglo promenilo nekoliko godina kasnije sa drugim ostvarenjem koji je učinio da bude poznat: "Nebo nad Berlinom", naglašenom evropskom filmu smeštenom u njegovom rodnom gradu, Berlinu, i sa anđelima koji lutaju gradom kao nevidljiva prisutnost. Nik Kejv, koji ima kameo pojavljivanje u filmu, peva dve pesme sa svojim bendom, Bad Seeds, u lokalnom klubu, tada je živeo tamo. "Gledao sam film ponovo nedavno", kaže, "i impresioniran sam koliko je tačan dokument o Berlinu tog vremena. Mesta kroz koja anđeli šetaju, improvizovani barovi koje posećuju, cela post-punk atmosfera mesta i, naravno, nadolazeća prisutnost zida."

Venders kaže da mu je trebalo neobično dugo vremena da prihvati činjenicu da je nemački umetnik, nešto što je konačno priznao sa snimanjem "Neba nad Berlinom". "To je bio moj povratak kući. Pre toga, bežao sam od Nemačke. Bio sam u svetu otkrivajući druge zemlje, druge kulture, i zaista sam osećao da sam mnogo bolje tamo nego u svojoj zemlji."

Kaže da mu je trebalo dugo vremena da se pomiri sa činjenicom da je Nemac - "da ću uvek biti nemački romantičar u srcu i da bih bolje bilo da to prihvatim", kaže Venders.
Taj proces učenja se uglavnom odvijao u Americi.

“Pokušavao sam da bude Amerikanac i da snimim američki film, pre nego što sam shvatio da to nije u mom karakteru. Previše sam Nemac da bih tako nešto napravio. "

Bonus video: Vudi Alen na premijeri svog filma u Veneciji