Beogradska filharmonija nastupila je sinoć u dresovima reprezentacije u Kolarcu izvevši koncert naslovljen "Za toleranciju", a pod dirigentskom palicom Hauarda Grifitsa koji se na početku obratio mnogobrojnoj publici ukazujući na loše uslove i niske plate muzičara u Srbiji, najlošije u celoj Evropi.
Grifits je istakao da Beogradska filharmonija zaslužuje mnogo više, te da ne bi trebalo da razmišlja „odakle će sledeći dinar doći“:
– Znate, niko od nas nije postao muzičar da bi bio bogat, naprotiv, želeli smo da stvaramo muziku. Zamislite, jedan muzičar počinje da uči da svira svoj instrument sa 4, 5 godina, nastavlja da se usavršava do 25, 28… Radi na svom napredovanju mnogo duže nego advokat ili doktor, zato činjenica da su tako slabo plaćeni nije fer – poručio je slavni dirigent apelujući na sve prisutne da podržavaju orkestre što više mogu.
Takođe, dirigent je istakao važnost da Srbija dobije adekvatnu koncertnu dvoranu kako bi svi u njoj uživali.
– Bio sam svuda po Evropi, i gde god da ima koncertna dvorana svi se u njoj skupe i prisustvuju velikoj atrakciji u tom gradu. Bilo bi divno za vas u Srbiji da imate takvu dvoranu kao svetionik vaše kulture. Nadam se da će se to desiti, nadam se da ću je videti, nemam još mnogo vremena, trebalo bi da požurite! Molim vas podržite nas, zahvalni smo što ste ovde i što nas podržavate kao i uvek – kazao je Hauard Grifits, a publika je uzvratila gromoglasnim ovacijama i aplauzom.
Muzičari filharmonije izašli su na scenu u dresovima reprezentacije u kojima su i izveli koncert poručujući time da ako je moguće da se nađe veliki novac za sportiste, trabalo bi da se nađe i za muzičku reprezentaciju. Na leđima su simbolično svi imali broj 100 kako bi podsetili da je Beogradska filharmonija ove godine proslavila jedan vek postojanja.
Podsetimo, Hauard Grifits ovim obraćanjem podržao je muzičare Filharmonije koji su nedavno takođe pre koncerta izašli na scenu poručivši između ostalog:
– Posle više od dve godine od smrti Ivana Tasovca, Beogradska filharmonija je u VD statusu, koji svoj stogodišnji jubilej slavi sa najmanjim platama orkestarskog muzičara u regionu, sa sramno malim budžetom iz godine u godinu, bez direktora, bez reklame, bez obnovljene koncertne uniforme već deset godina, i bez čvrstih uverenja da će se zidati naša nova dvorana. Pronoseći ime našeg grada i zemlje širom sveta, svaki put se suočavamo sve više sa činjenicom da smo u svom gradu i u svojoj zemlji tako visoko obrazovani, a tako nisko vrednovani.
Nakon njihovog apela, svoj glasi digli su i ansambli orkestra, drame, baleta i hora Srpskog narodnog pozorišta, kao i ansambli Narodnog pozorišta u Beogradu, ali i Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, za hitno rešavanje silnih problema, a pre svega onih koji se odnose na očajan životni standard umetnika.
Publika u Kolarcu sinoć je prvi put u Srbiji imala prilike da čuje delo mladog savremenog afroameričkog kompozitora Karlosa Sajmona, nominovanog za Gremi nagradu i prve priznate afroameričke kompozitorke Florens Prajs, Koncert za klavir i orkestar, sa mladom britanskom zvezdom Dženibom Kane Mejson. Svi zajedno, ujedinjeni, kao uspomena na američku turneju 2014. godine, izveli su i Sibelijusovu Drugu simfoniju.
Bonus video: Kakva je sudbina Beogradske filharmonije posle sastanka sa Anom Brnabić?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare