Neverovatne ljude isto tako neverovatni Petar Božović odigrao je na dah, na razumevanje, na srodnost ili na razliku, zagriženo, do vrha, do kraja, do dna. Bilo je da nije hteo da igra, ali nikad nije bilo da to što je hteo - nije mogao da odigra, reči su rediteljke Vide Ognjenović.
Na dodeli „Dobričinog prstena“ koje je juče održana u foajeu Scene Raša Plaović u Narodnom pozorištu u Beogradu, književnica i rediteljka Vida Ognjenović, kao predsednica žirija, pročitala je obrazloženje zašto su odlučili da ovo najprestižnije glumačko priznanje ponese Petar Božović.
U žiriju su bili Mirjana Karanović, prošlogodišnja dobitnica Dobričinog prstena, Svetlana Bojković koja je ovu nagradu ponela 2005, Boris Isaković, Goran Marković, Vojin Ćetković i Dragan Bjelogrlić.
Vida Ognjenović je nadahnuto govorila o Božovićevoj glumi. Njen govor prenosimo u celosti:
„Na ovo svečano uručenje Dobričinog prstena za 2020. godinu, nagrade za glumačko životno delo, laureata Petra Božovića dopratilo je, uz rodbinu i prijatelje, i njegovih dve stotine i nešto više odigranih uloga.
Kažem i nešto više, a znam tačan broj, no on je skoro svakog meseca veći za nekoliko uloga, pa ne bih da zaustavljam taj rast. Te dve stotine i nešto više različitih scenskih pojava, ljudi svakovrsnih zanimanja iz raznih vremena i epoha, začudnih profila i holograma, čine životni umetnički učinak glumca Petra Božovića. Među njima ima ljudi od velikih duhovnih uzleta, ali i niščih delom i moralom. Tu su ličnosti naučnog usijanja, tik uz malovaroške varalice, časni siromašni sanjari i bogate račundžije koji pokušavaju da kupe čast, robusni slabići, i slabašne ukoljice, ljubavnici čiju ljubav guši narcizam, ljudi od ideala i oni bez njih, ljudi jake volje i oni manje takvi.
Kroz nekoliko hiljada izlazaka na scenu i pojava na platnu i ekranima, odigrao je Petar Božović tih dvesta i nešto divotnika, ludaka, šaljivaca, grabancijaša, dobrostivih promašenika, sirovih zlikovaca, zanesenjaka, političkih buzdovana, blesa što gledaju u nebesa a nisu svesni da je to nebo, lekara kojima umiru bolesnici pod hloroformom, prevratnika čiji prevrati uspevaju samo u narodnoj pesmi, seljaka koji dok čekajući kišu postaju kišne gliste, i gubitnika, gubitnika, i opet gubitnika…
Sve je te neverovatne ljude isto tako neverovatni Petar Božović odigrao na dah, na razumevanje, na srodnost ili na razliku, zagriženo, do vrha, do kraja, do dna. Bilo je da nije hteo da igra, ali nikad nije bilo da to što je hteo – nije mogao da odigra. Radio je to često u saglasju i s divljenjem za lik, ali katkad i sa otklonom i u polemičnom tonu s njim.
Nikad površno, nikad mlako, nikad prizemno, nikad otprilike, ali gotovo svakad iz kontre. Pitao me jednom jedan student šta to znači glumiti iz kontre. Gluma iz kontre, rekla sam, to vam je ono što na sceni radi Petar Božović.
Bežeći od plošnosti opštih mesta, a svakad precizno znajući šta govori, smišljeno i smelo pomera i izmešta stvari u kontekst izvan tekstualnog ležišta. Nikad to pomeranje nije formalno ni ilustrativno, već žestoko i umetnički slobodno. On intelektualce mahom nekako razbaruši i zasenči, u bekstvu od klišea, komičke likove dovede na ivicu ozbiljnosti, da ne budu papirnati, tugu stišava jer tuga se u njegovoj izvedbi ne govori već se nagoveštava, radosti se blago ruga, da ne deluje razmetljivo. Upravo taj razmak između uloge i izvođača jeste polje njegove neobične igračke kontre.
Kažu da je gluma istraživanje sopstvene ličnosti. Zato glumci često govore da u radu na ulozi kopaju po sebi. Eh, kad bi blâgo bilo tako plitko zakopano, gluma bu bila tek lagana reportaža, a glumac samo voditelj kroz sopstvenu intimu. Ruska poslovica kaže: `Nije život što i polje preći`, svojim delom glumac Petar Božović govori – `Nije ni gluma što i polje preći, nego je ludačko istraživanje sveta maštom. Nego je ranjivi pohod u ludilo koji se izvodi golim životom. Nego je poduhvat nepredvidivog ishoda, nesamerljivog rezultata i nikad sasvim završen`.
U to je istraživanje Petar Božović zaronio pre skoro pola stoleća, kao mladi diplomac glume i počeo da glumi na dah, a iz kontre. Sad se već izveštio da savladava virove i nalete talasa, poznaje podvodne prečice, zna mnoge ronilačke tajne, a najviše je spoznao presudni značaj dubokog udisaja.
Učinak tih njegovih znanja se danas nagrađuje. Primi nagradu za životno delo, Petre, ona je po meri tvoje glumačke erupcije, a prsten Dobrice Milutinovića napravljen je po meri i tvoje ruke. Nosi ga i ponosi se njime, kao što se ova nagrada ponosi tobom kao dobitnikom“, kazala je Vida Ognjenović.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar