Svestan sam bio da je knjiga dobro napisana, uostalom, tolike nagrade su to i potvrdile. Ipak, stvarno se nisam nadao da će i nakon 10 godina knjiga imati život i u novom izdanju, rekao je Drago Kekanović na promociji novog izdanja svog romana „Veprovo srce“ koji je prvi put objavljen 2012. godine.
Knjiga je te godine osvojila Vitalovu nagradu, kao i nagrade „Branko Ćopić“, „Svetozar Ćorović“, „Borisav Stanković“, „Dušan Vasiljev“. Priča je o lovu na velikog vepra, koja na alegorijski način obrađuje temu zastrašivanja i proterivanja Srba iz Hrvatske s početka devedesetih godina 20. veka.
Dvadeset godina po izbijanju građanskog rata u Hrvatskoj četvorica prijatelja nalaze se u Beču povodom svadbe koju organizuje takođe izgnanik. Jedan od njih, Ranko Musulin, započinje hipnotišuću priču o lovu na velikog vepra, koji se odigravao paralelno sa ispaljivanjem prvih kuršuma na Slavoniju. Кada je otpušten sa posla u Zagrebu i kada je primoran da se kao pripadnik druge nacije povuče na planinu Papuk da bi preživeo, Musulin doživljava saobraćajni udes na rubu šume. Spasavaju ga Mali Mitar, ostareli seoski ekscentrik do koga još nije stigla vest da je Tito umro, i mladić Goran, vojni begunac, sa kojima će čim se oporavi krenuti u lov na božanskog Diva, velikog vepra čije tragove otkrivaju kraj Musulinovog prevrnutog automobila.
Kekanović je na promociji skrenuo pažnju na to da je vepar u naslovu „personifikacija Jugoslavije kakva je trebalo da bude, onakva kakvu su je junaci koji su je stvarali zamišljali. Verovali su da u tom okviru postoji mogućnost da se stvori pravda i istina. A onda su doživeli sudbinu kao i junaci romana, jer su Jugoslavijom vladali drugi.“
U knjižari Delfi SKC, pored autora govorili su i Muharem Bazdulj, pisac i novinar, i Slađana Ilić, književna kritičarka.
Bazdulj prisetio se prisetio kad je davno čitao rane priče Kekanovića i u njima nalazio „najliterarnije elemente hrvatskog borhesizma“.
– Drago mi je da sam preporučio Laguni da objavi novo izdanje, da povežem pisca i izdavača. Tako je knjiga izašla u dva izdanja tokom proteklih 10 godina, sada ulazi u novi život“ – rekao je Muharem Bazdulj.
Drago Kekanović je prvi laureat nagrade „Beogradski pobednik“, osnivača Biblioteke grada Beograda u čijem je žiriju bila Slađana Ilić, koja je otkrila da je ovaj pisac pobedio jednoglasno. Priznanje je dobio za roman „Privrženost.
– Da je Drago više ili stalno prisutan u književnosti, da živi kod nas, sve te njegove knjige bi bile istaknutije, vidljivije. Knjiga “Veprovo srce” kao da je pisana za mene. Toliko emocija, lepote, to nam veoma nedostaje danas u književnosti. On ima i smisla za detalje, kao i Goran Petrović u svom romanu “Papir”, isto dobitnik ’Beogradskog pobednika’ ove godine. Takođe, roman me je donekle podsetio i na Miloša Crnjanskog – zaključila je književna kritičarka Slađana Ilić.
Ranko Musulin, autorov alter ego u romanu „Veprovo srce“, osetio je na svojoj koži sudbinu Srba u Hrvatskoj koja nije laka. „Ne može se otići, ne zna se ko je u pravu. Svaka priča je pojedinačna, ne dao bog da se nekom zameri što je otišao i ne dao bog da se zameri onome ko je ostao. Čovek je bio stavljen u stanje kad mora odlučiti, da mora raskrstiti sa samim sobom. Ja nisam imao dilema, oduvek sam znao da u najgorim tragedijama neko mora ostati. Neko mora to videti i preneti priču dalje. Meni je ta sudbina dodeljena. Da sam otišao, nikad ne bih ovo napisao“.
„Veprovo srce“ je kompleksna, slojevita priča „i mogla bi se čitati i kao priča s jakom mitološkom podlogom i simbolikom. Kad bi neko samo u tom ključu čitao roman, toliko toga bi našao zaniimljivog za istraživanje“, istakla je Slađana Ilić.
Bonus video: Sajam knjiga – Izjava vladike Grigorije za Nova.rs
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar