1
Veliki operski spektakli sa mnogobrojnim ansamblom vraćaju se na scenu Madlenianuma. Dve čuvene opere Đakoma Pučinija, suverenog gospodara operskih scena, "Manon Lesko" i "Toska" publika će moći da vidi na Velikoj sceni.
U operi „Manon Lesko“, zajedničkoj koprodukciji Narodnog pozorišta u Beogradu i Madlenianuma, publika će uživati 23. decembra od 19.30 časova, i to posle skoro dve godine neigranja, jer je njeno poslednje izvođenje upravo bilo premijerno 29. februara 2020. godine na Velikoj sceni. U ovoj operi u naslovnoj ulozi debituje Ana Rupčić, kao i Vuk Zekić u ulozi brata Leska, a diriguje Đorđe Pavlović.
Operu „Toska“, gostovanje ansambla Rumunske nacionalne opere Temišvara, u kojoj igra i naš proslavljeni bariton Željko Lučić kao Skarpija, a diriguje Dejan Savić, publika će gledati u novoj godini – 12. januar 2022. godine u 19.30 časova. Ova predstava bila je na repertoaru 28. decembra, a do ovog pomeranja je došlo zbog propisanih epidemioloških mera Rumunije. Svi koji su kupili karte za ovaj spektakl moći će da ih vrate do 30. decembra na blagajnama u Pozorištu i Muzeju Zepter. Onima koji su karte kupili on-line novac će biti vraćen automatski.
Pučini je najreprezentativniji operski kompozitor epohe kasnog romantizma. Njegova dela se možda najviše podudaraju sa uvreženim konceptom opere kao sentimentalnim žanrom sa patetičnim ljubavnim dijalozima i obaveznim scenama smrti na kraju. Sa muzičke strane njegove opere su dela nenadmašne orkestracije i melodijskih linija koje veoma rečito prate razvoj radnje, karaktera i emocija. Jedan od Pučinijevih uspeha leži u srećno izabranim libretima. Radnja se dešava u uzbudljivoj atmosferi koja deluje na emocije slušaoca/gledaoca i uvlači ga u priču do te mere da se zaboravlja na neubedljivost događaja i postupaka i jednostrano crtanje karaktera. Čovek sa sigurnim pozorišnim instinktom, Pučini je osećao scenu, tražio uzbudljive dramske sukobe i negovao kult velikih gestova i očajnih krikova koji rezultiraju iz jakih strasti.
„Manon Lesko“ je prvi Pučinijev „hit“ i jedina njegova opera koja na svojoj premijeri u Teatru Ređio, u Torinu, 1893. godine, nije bila osporavana. „Manon Lesko“ je Pučinija postavila među vrhunske svetske kompozitore. U priču je uveo novi nivo iskrene emocije i tok melodije, a uz to je stvorio jednu od arhetipskih operskih heroina, koja i danas očarava publiku.
Vrhunski autorski tim iz Italije predvođen rediteljem Pjer Frančeskom Maestrinijem učestvovao je u produkciji „Manon“. Veliki orkestar pripremio je dirigent Stefano Romani, a nasleđuje ga Đorđe Pavlović. Preko 250 raskošnih kostima osmislio je kostimograf Luka Dal Alpi, a monumentalna scenografija je delo Alfreda Troizija.
Veliki ansambl ove opere u kojoj učestvuju solisti, hor i orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu prevodi Ana Rupčić koja debituje u ovoj ulozi, Lesko brat Manon je Vuk Zekić, Vitez de Grije je Janko Sinadinović. Žeron de Ravoar je Mihailo Šljivić. Učestvuju i solisti: Milan Obradović, Vuk Radonjić, Siniša Radin, Milan Panić, Ivana Živadinović, Mihailo Otašević i Luka Pređa.
Na našoj sceni prvi put nastupa ansambl Rumunske nacionalne opere iz Temišvara i to sa čuvenom „Toskom“. Nacionalna opera Temišvar osnovana je Kraljevskim dekretom marta 1946. Temišvar kao najdinamičniji kulturni centar zapadnog dela Rumunije, na ušću centralne i istočne Evrope, pruža veliko otvaranje kulturnih aspekata.
Madlenianum je već imao saradnju sa Temišvarskom operom, kada je gostovao prvi put na njenoj sceni 2003. godine sa baletom „Orfej u podzemlju“. Poslednje gostovanje je bilo 2017. godine sa operom „Don Đovani“, koja je rađena u koprodukciji sa Narodnim pozorištem u Beogradu. Rumunska nacionalna opera Temišvar prvi put gostuje na sceni Madlenianuma i to uz nastup solista, koju predvodi Lăcrimioara Cristescu, zatim Alin Stoica, Marius Goșa, Gelu Dobrea…uz brojni hor i orkestar, kojim diriguje Dejan Savić, a režiju potpisuje Ognian Draganoff. Svakako je najveće zadovoljstvo i kuriozitet da ćemo našeg proslavljenog baritona Željka Lučića imati prilike da gledamo u jednoj operskoj produkciji i to samo par dana pošto je istu predstavu odigrao sa ovim ansamblom u Temišvaru.
„Toska“ je opera u tri čina. Radnja uključuje dve vrste zapleta: politički i ljubavni. Dešava se u Rimu, u napeto i krizno vreme žestoke netrpeljivosti i borbe između Napoleonovih pristalica i zvaničnog režima koji je ove zatvarao i kažnjavao. Režim je u operi otelovljen u surovom i beskrupuloznom šefu tajne policije, baronu Skarpiji, koji je uz to i kao čovek osion i pohotan. Inicijator političkog zapleta u delu je bonapartista Čezare Anđeloti, koji je zbog svog opredeljenja zarobljen. Ljubavna drama se dešava između ljubomorne pevačice Florije Toske i slikara Kavaradosija koga hapse zbog Anđelotija, i koji na kraju biva pogubljen, iako se njegova draga žrtvovala za njega podajući se podmuklom Skarpiji.
Pučini je ovako formulisao tajnu svakog pozorišnog uspeha:
„Postoje tri zakona kada je u pitanju pozorište: buditi interesovanje, iznenađivati i dirnuti“.
Bonus video: Plasido Domingo na Tašu