0
Višemesečno zatvaranje vrata zbog karantina, otkazivanje izložbi, nemogućnost realizovanja zacrtanih planova, skraćivanje radnog vremena, neostvarivost organizovanja pratećih programa i drastičan pad posete, a time i finansijski gubici realnost su sa kojima se muzeji suočavaju od marta do danas.
Za razliku od pozorišta, a naročito bioskopa, nove mere Vlade Srbije za suzbijanje pandemije koronavirusa, koje večeras stupaju na snagu, neće se dramatično odraziti na muzeje.
Zbog pogoršanja epidemiološke situacije još 9. novembra, pre stupanja na snagu novih mera, Srpska akademija nauka i umetnosti je ponovo zatvorila svoja vrata do kraja meseca. Odloženi su ili otkazani koncerti, predavanja, tribine, skupovi, kao i otvaranje nekih postavki, ističe za naš sajt Dragana Mladenović, portparol SANU.
– Ostali su otvoreni samo Galerija SANU i Muzej nauke i tehnike SANU, ali je radno vreme ovih galerija ograničeno na period od 11 do 18 časova. Takođe, i pre najnovije odluke Vlade Srbije, u skladu sa preporukama Kriznog štaba doneli smo propis da u tim galerijama, u svakom trenutku, ne sme da boravi više od deset posetilaca i otkazali sva stručna grupna vođenja – kaže Mladenovićeva, što se nužno odrazilo i na posetu galerijama.
I u muzejima koji rade „pod kapom“ Muzeja grada Beograda i pre novih restrikcija Vlade Srbije radno vreme je ograničeno, pa merom o zabrani od 21 sat do pet ujutru neće biti preterano pogođeni. Muzej Ive Andrića, Konak kneginje Ljubice, Muzej Jovana Cvijića rade samo do 17 časova, a jedino je Muzej Paje Jovanovića, i to samo petkom, otvoren do 18 sati.
– Uskoro očekujemo dopis Sekretarijata za kulturu Grada Beograda vezano za novo radno vreme izložbenih prostora – kaže za naš sajt portparolka Muzeja grada Beograda Marina Vasić.
Ona precizira da je i radno vreme prostora u Resavskoj, u kome je trenutno izložba „Sedimenti i sentimenti“, Vladimira Lalića ograničeno do 17 sati.
– Postavka mladog beogradskog slikara praktično i zatvara vrata ovog muzeja, s obzirom da nakon okončanja te izložbe, 5. decembra, započinje rekonstrukcija tog zdanja – objasnila je Vasićeva.
U Narodnom muzeju u Beogradu insistiraju na društveno odgovornom poslovanju, pa tako već neko vreme u ovoj instituciji nema događaja, poput koncerata, tribina, niti grupnih vođenja kroz izložbe. Kako za naš sajt ističe Lidija Ham Milovanović, zadužena za odnose sa javnoću u Narodnom muzeju, ovo zdanje otvoreno je isključivo za individualne posete, uz obavezno merenje temperature, nošenje zaštitnih maski, dezobarijera…
– Ono što je primetno od početka pandemije jeste drastičan pad posete u Narodnom muzeju. U odnosu na period pre koronavirusa daleko je manji broj posetilaca, pošto je naša publika očigledno veoma oprezna. Takođe, na pad posete odrazilo se i to što više nema stranih turista, koji su prethodnih godina u velikom broju dolazili u muzej, ali i što je onemogućen dolazak organizovanih grupa posetilaca. Statistika je poražavajuća, ali ovaj muzej, kada se uporedi sa ostalim, tu nije izuzetak – objašnjava naša sagovornica.
Portparolka Narodnog muzeja naglašava da je onemogućena i realizacija mnogih planova za 2020. godinu, s obzirom da je muzej nekoliko meseci bio potpuno zatvoren.
– Pošto je nezgodan trenutak za bilo kakvo planiranje, mi smo se fokusirali na onlajn sadržaje Narodnog muzeja. To je i bila naša tendencija proteklih godina, i podsetiću da smo još 2018. dobili nagradu za najbolji sajt, zbog pandemije smo samo intenzivirali naše onlajn prisustvo. Trenutno nema kulturne institucije koja bi mogla da se poredi sa Narodnim muzejom kada je u pitanju broj pratilaca na društvenim mrežama, koji je značajno uvećan od starta pandemije. Samo na Instagramu od decembra prošle do juna ove godine broj pratilaca porastao je za trećinu, što je ohrabrujuće jer to znači da kulturne potrebe publike ne jenjavaju. Kod nas je do 13. decembra aktuelna izložba „Damnjan na iskustvima Damnjana“ – kaže Lidija Ham- Milovanović, najavljujući da bi do kraja godine trebalo da bude otvorena izložba „Akvizicije Narodnog muzeja“, no da li će biti realizovana zavisi od epidemiološke situacije i eventualno novih restriktivnih mera.
I Tamara Marković, portparol Muzeja Jugoslavija podseća da ova institucija od početka pandemije sprovodi sve mere za sprečavanje širenja bolesti izazvane virusom Kovid-19.
– Muzej čine četiri objekta u kompleksu površine 2,7 hektara. Na ulazu u kompleks vrši se merenje temperature i dezinfekcija ruku. Ograničen je broj posetilaca u objektima radi obezbeđivanja fizičke distance, ispred objekata su dezobarijere, a nošenje zaštitnih maski je obavezno. Programske delatnosti se, uz primenu svih mera predostrožnosti kada je reč o zaposlenima, saradnicima i posetiocima, realizuju u skladu sa planom rada za ovu godinu. Međutim, nužna su prilagođavanja okolnostima. Muzej je takođe znatno intenzivirao svoje aktivnosti u digitalnom okruženju, a naročito na društvenim mrežama, da bi održao interakciju sa publikom – objašnjava Markovićeva.
Radno vreme Muzeja Jugoslavije je inače od srede do nedelje u periodu od 10 do 18 časova, zbog čega se nove mere ne odražavaju direktno na rad ove institucije.
– Da li će se vršiti nove izmene, zavisi od daljeg razvoja situacije i eventualnih novih mera koje bi to iziskivale. Ali, na rad Muzeja najviše je uticala činjenica da se višestruko smanjio broj posetilaca, pre svega onih iz inostranstva. Muzej Jugoslavije bio je inostranim posetiocima nezaobilazno mesto prilikom posete Beogradu – ističe Tamara Marković, a otvaranje nove gostujuće izložbe u ovom muzeju „Alan Ford trči počasni krug“ zakazano je za 2. decembar, dan nakon što isteknu restrikcije Vlade Srbije oročene do 1. decembra.
Imajući u vidu okolnosti u kojima protiče 2020. godina Galerija Matice srpske trudi se da, u skladu sa mogućnostima, ostvari moto sa kojim je i započela godinu – „Budi uz umetnost“.
– U ovim trenucima kada nam je prostor za druženje i komunikaciju ograničen, u Galeriji Matice srpske može se biti uz umetnost. Za sve posetioce pripremili smo programe i aktivnosti u kojima mogu uživati samostalno ili sa svojim najbližima, kako u Galeriji Matice srpske tako i kod svoje kuće – kaže Jelena Ognjanović iz pi-ar službe ove institucije. Posetiocima Galerije Matice srpske, čije je radno vreme do 20 sati, dostupna su dela iz stalne postavke, izložbe „Matrica“ i Poklon-zbirke Dragiše Brašovana, a prateći programi, kao i kreativne radionice, planirane do kraja novembra, biće održane u podnevnim satima, odnosno okončane do propisanog vremena za rad svih objekata koje će važiti do 1. decembra.
