0
Na sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta u Beogradu, u ponedeljak, 17. oktobra u 20.30 časova biće izvedena predstava „Čije je ovo doba, Pazolini?“ Etorea Oldija, u režiji Đanluke Barbadorija, sa Ksenijom Martinović u glavnoj ulozi, najavili su iz Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu i Udruženja „Ponte tra Culture“.
Ovo je plod saradnje nacionalnog teatra i Udruženja „Centopercento Teatro“ sa Italijanskim institutom za kulturu u okviru 22. Nedelje italijanskoh jezika u svetu čiji je ovogodišnji naslov „Italijanski i mladi. Kako, molim? Ne pratim te“.
Povod je stogodišnjice rođenja slavnog italijanskog reditelja, scenariste, pisca i pesnika Pjera Paola Pazolinija, a predstava je na srpskom jeziku sa italijanskim titlovima.
„Zbog svog privatnog života, zbog izbora koji sam napravio o tome kako da provodim dane i kako da usmerim svoju vitalnost i svoje naklonosti, još od mlađih dana, izneverio sam buržujski način života (koji mi je bio predodređen). Prekršio sam sve norme i granice“, tvrdi u ovom odlomku, Pjer Paolo Pazolini.
Tako je činio ne samo u svom privatnom životu, već i u umetničkom, kao pesnik, pisac i reditelj, i građanskom stvaralaštvu, kao novinar. Naročito je voleo da ide „uz dlaku“ društvu koje ga je okruživalo. U tim prvim decenijama nakon rata Italija je izgledala odlučna u nameri da svoje grehe, svoje intrige, traume i još uvek sveže rane sakrije pod tepih. U tome je bila toliko odlučna da je učinila da Pazolini, koji taj tepih nikada nije prestao da podiže, bude ućutkan 1975, na smrt pretučen kako ne bi više smetao.
Od tada je prošlo 47 godina, a danas se obeležava 100 godina od njegovog rođenja. Radi se o kolektivnom obeležavanju, od kog, čini se, niko ne izmiče. Pazolini više ne smeta, ističu iz Italijanskog instituta za kulturu.
“Omaž mu odaje predsednik Republike, citira ga svaka politička partija i svi ga poštuju. Ovim bismo mogli biti manje iznenađeni da su društvene kritike i otrovne strelice koje je on upućivao u međuvremenu postale anahronistične. A upravo je suprotno: čitanje Pazolinija danas stvara iluziju da on govori o našem vremenu, da se obraća nama. Snaga njegovih reči nije oslabila. Čitajući ga, osećamo podizanje istog vela tajni, imamo osećaj da, nagi, posmatramo tajne mehanizme koji nas lome, dan za danom. Dakle, onaj ko je na vlasti treba da se oseća podjednako ugroženim njegovom lucidnošću. Pazolini bi i danas trebalo da bude nezgodan. Ipak, to nije slučaj. A ako je on sada zarobljenik ovog novog ugleda, ko je danas tu da može da prihvati isto nasleđe? Ako više nema Pazolinija da svojim rečima ukazuje na zidove naših zatvora i napada ih, kako se možemo nadati da će se oni jednog dana srušiti? Šta će se ikada promeniti?”, piše u najavi ovog događaja.
Upravo ovo pitanje, dodaje se, tera Sanju Marković, protagonistkinju ove predstave, da se „susretne“ sa Pazolinijem. Ili bolje rečeno, da se susretne sa njegovom svešću, obnovljenom i rekonstruisanom veštačkom inteligencijom. Pesnik će na ovaj način moći ponovo da govori obraćajući se i novim generacijama koje nisu imale priliku da ga upoznaju. Hoće li znati da im ponudi odgovore koje traže?
Glumica Ksenija Martinović, rođena Beograđanka, svoje obrazovanje je nakon Omladinskog pozorišta Dadov nastavila na Nacionalnoj akademiji dramskih umetnosti „Silvio d’Amico“ u Rimu. Potom je stekla diplomu na Gradskoj akademiji dramskih umetnosti „Nico Pepe“ u Udinama. Obrazovanje je usavršila u školi glume Teatra ERT u Emiliji Romanji, kao i u Pozorišnom centru Santakristina.
Etore Oldi je italijanski glumac, reditelj i predavač. Potpisuje režiju brojnih dela, promoviše i širi Komediju del arte kroz produkciju predstava sa originalnim nacrtom radnje. Osvojio je nagradu „Franco Molè“ u kategoriji dramaturgije sa filmom „Dunant“. Sa Antoniom Paničeom i Mateom Bertuetijem, osnovao je „Le Mani Nude“, umetnički centar sa sedištem u Breši.
Đanluka Barbadori je profesionalni glumac i režiser sa velikim međunarodnim iskustvom. Njegovo pozorišno obrazovanje razvijalo se uglavnom u Toskani, između Firence i Pontedere. Režirao je više od 130 predstava na različitim jezicima.
Bonus video: Irena Popović Dragović o operi „Deca“
