I ne znate ko sve razmišlja da vas ubije ovog časa: Kinoteka slavi Pazolinija

Veliki jubilej - vek od rođenja kontroverznog italijanskog sineaste, pesnika, slikara Pjera Paola Pazolinija - biće obeležen danas i sutra u Muzeju kinoteke, saopšteno je iz Jugoslovenske kinoteke.U okviru ciklusa "Velikani svetskog filma" ovaj vikend je u znaku Pazolinijevih ostvarenja. U Muzeju kinoteke, u Kosovskoj danas i sutra pred publikom će se naći hvaljena i osporavana ostvarenja slavnog italijanskog reditelja, scenariste, pesnika, slikara i pisca.

Već danas od 17.30 na programu je film za koji je Pazolini nagrađen u Berlinu - "Dekameron". U ovom ostvarenju iz 1971. igraju Franko Ćiti i Nineto Davoli, a od 20 časova publika će moći da pogleda "Kanterberijske priče". U ostvarenju iz 1972. Pazolini je glavne role poverio Hjuu Grifitu i Lauri Beti.U istom prostoru za sutra od 17.30 sati je najavljeno emitovanje filma koji je Pazoliniju doneo nagradu u Kanu - "Cvet 1001 noći" sa Frankom Ćitijem i Ninetom Davolijem, a od 20 časova na programu je ostvarenje "Salo" iz 1975. u kojem igraju Paolo Bonačeli i Đorđo Kataldi, i koji je zbog scena eksplicitnog seksualnog sadržaja i brutalnog nasilja dugo bio zabranjen u mnogim zemljama.Podsetimo, Pjer Paolo Pazolini rođen je 5. marta 1922. godine u Bolonji, u porodici srednje klase. U rodnoj Bolonji upisao je studije književnosti, bavio se i renesansnim slikarstvom, a kada je diplomirao počeo je da predaje književnost u školama. I dok su ga voleli i đaci, ali i roditelji učenika, jedna anonimna dojava bila je dovoljna da Pazolinijeva profesorska karijera bude gotova. A ona je glasila - Pazolini je homoseksualac i ponaša se nedolično. Ne samo da je izbačen iz škole, već i iz Komunističke partije.Posle skandala seli se u Rim, i počinje da piše. Objavljuje u levičarskoj štampi, piše zbirke pesama, ali i romane, među kojima i "Iskusne momke". Već tada ponovo skandalizuje establišment i pljušte tužbe na njegovo ime.Tokom pedesetih okreće se i filmu i počinje na velikom platnu kao asistent velikom Federiku Feliniju. A 1961. snima i svoj prvi film, koji je zasnovao na sopstvenom romanu "Nasilnički život".https://www.youtube.com/watch?v=FA3R7ocHWpkReđaju se "Mama Roma", "Jevanđelje po Mateju", za koji dobija prvu nagradu u karijeri, u Veneciji, ali i tri nominacije za Oskara, pa "Kralj Edip", "Teorema", i potom četiri naslova koji su danas i sutra pred publikom Muzeja kinoteke. Premijeru poslednjeg "Salo" u Parizu nije ni doživeo. Ubijen je tri nedelje ranije u Rimu.- I ne znate ko sve ovog časa razmišlja da vas ubije -  kazao je Pazolini, koji samo što se vratio u Rim nakon susreta u Stokholmu sa Ingmarom Bergmanom, italijanskom novinaru Furiju Kolombu 1. novembra 1975. godine. Samo nekoliko sati kasnije brutalno je lišen života.

Nešto posle 22 sata vrata svog automobila na železničkoj stanici Termini otvorio je za sedamnaestogodišnjeg Đuzepa Pina Pelozija, koji se bavio homoseksualnom prostitucijom... Pronađeno je nekoliko sati kasnije u Ostiji unakaženo rediteljevo telo. Do danas nije razjašnjeno kako je Pazolini u 53. godini usmrćen i ko ga je i zašto tukao dok nije izdahnuo...A jednom prilikom izrekao je ove reči:- Smrt određuje nečiji život.https://www.youtube.com/watch?v=AZhEDCk5Oh8Bonus video: Orson Vels

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiorsonvelsds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2530923"]