Dositej Obradović (1739–1811) boravio je u Italiji 1780. godine, Pavle Solarić (1779–1821) 1818, a veruje se da je 1803. godine po Italiji putovao i Joakim Vujić (1772–1847).
Dr Nada Savković održaće večeras u 20 časova u Poklon zbirci Rajka Mamuzića u Novom Sadu predavanje „Veliko putovanje trojice srpskih pisaca“, u okviru manifestavije „Leto na Trgu galerija“.
Fenomen Velike ture ili Velikog putovanja, čiji je konačni cilj bio Italija i upoznavanje s njenom klasičnom kulturom, predstavljao je sastavni deo obrazovanja mladih ljudi iz bogatih i uglednih porodica, ali i tačku stremljenja slikara, književnika i drugih umetnika. Naročito su ova putovanja bila učestala u XVII i XVIII veku, a čini se da traju do današnjih dana.
Nastala kao kulturni konstrukt britanske društvene elite, zbog svoje stalnosti i raširenosti postala su neka vrsta novog hodočašća, poprimila odlike institucije, a zahvatila suzemlje Zapadne Evrope, kao i Rusije i Amerike.
Svojevrsni „grand tour“ ostvarili su i znameniti srpski umetnici, pisci i učitelji, te su, iako često bez novca, a uz pomoć mecena, upoznali civilizacijsko kulturno i umetničko nasleđe Italije.
Možda najupečatljiviji primer književnih reminiscencija na Italiju predstavljaju zapisi Johana Volfganga fon Getea, koji je u Italiji boravio u osmoj deceniji XVIII veka i inspirisao i druge autore da se upute njegovim stopama.
Tako su se i trojica pisaca iz perioda srpskog prosvetiteljstva uputila u obilazak tog „raja na zemlji“: Dositej Obradović (1739–1811) boravio je u Italiji 1780. godine, Pavle Solarić (1779–1821) 1818, a veruje se da je 1803. godine po Italiji putovao i Joakim Vujić (1772–1847).
Dositej opisuje ovo, za njega značajno putovanje, u delu „Život i priključenija“: „Kad bih sve hoteo opisivati kakovih smo se neiskazanih i neopisanih krasotanagledali u Bolonji, u Florenciji, u Pistoji, u Luki, u Pizi i prosto u svem onom zemnom u Italiji raju, velika bi se knjiga hotela. Preko visokih Apeninskih gora i kroz imenovate gradove predivne toskanske deržave druge nedelje, na naše Voskresenije, dođemo u Livorno, gdi otpraznujemo ne tri dni nego ravno tri nedelje dana. Već proleće tiho i lepo, za moreplavanije najlepše, no nami se mučno rastati. Ali što mora biti, to valja da bude. Nađe se korabalj za ostrov Hios. Moj ljubimi arhimandrit Varlaam plati za me kapetanu za prevoz i prepitanije do toga ostrova i, baš izlazeći iz korablja, gdi me je dopratio bio, metne mi u džep prosluka sam svojom rukom dvanaest venetskih cekina. Kapetan korablja, Dubrovčanin, pošteno me je i gospodski soderžavao. Ovaj, imajući svojih dela, u različna se mesta navraćao, kako u Korsiku, u potom zemljetresenijem razoreni grad Misinu u Siciliji. Prođemo i pokraj gore Etne, gdi celu jednu noć nisam hoteo leći, za nagledati se onoga čudesnoga videnija. Dvadesetprvi dan od Livorna ugledamo ostrov Hios i taj dan uljezemo u pristanište grada“.
O uticaju putovanja po Italiji na znamenite ličnosti srpskog prosvetiteljstva, kao i o maloj zastupljenosti putopisa kao književne forme kod nas u XVIII i XIX veku, govoriće prof. dr Nada Savković.
Manifestacija „Leto na Trgu galerija“, u organizaciji tri muzejske ustanove smeštene na pomenutom trgu u Novom Sadu, i ove godine je ugostila Novosađane u vrtovima svojih zdanja, kako bi, inače izuzetno privrženoj publici pružila zadovoljstvo da čuju interesantna predavanja iz istorije umetnosti, putopisne priče i druge zanimljivosti, kao i da pogledaju pažljivo odabrane filmove i da se druže uz živu muziku.
Ovu tradiciju uspostavile su pre 10 godina Galerija Matice srpske, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog i Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, koristeći okruženje uređenih zelenih oaza u centru grada.
Ove godine tematsko težište je bilo na predstavljanju različitih kultura, ukazujući na raznovrsnost svetske i nacionalne kulturne baštine i značaj njihove prezentacije i očuvanja.
U Poklon zbirci Rajka Mamuzića je, u okviru ove manifestacije, tokom septembra održan koncert grupe „Serboplov“, a prikazan je i film „Linija života“ Darka Bajića, posvećen njegovom ocu, slikaru i profesoru likovne akademije Milošu Bajiću. Miloš Bajić je inače jedan od autora čija je dela Rajko Mamuzić zaveštao Novom Sadu i koja se danas čuvaju u njegovoj Poklon zbirci.
Predavanjem Nade Savković završiće se ciklus aktivnosti Poklon zbirke Rajka Mamuzića i ovogodišnja manifestacija „Leto u vrtu galerija“.
Ulaz na događaje u okviru manifestacije je besplatan, uz poštovanje fizičke distance i drugih propisanih mera predostrožnosti.
Publika je u obavezi da nosi maske, a biće obezbeđeni razmak između stolica i dezinfekciona sredstva.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar