Koncerti, šta to beše? Ovo pitanje postavlja sebi "armija" muzičara širom sveta već godinu dana. Na istoj muci je i koncertna publika. Pandemija koronavirusa kao da je "zbrisala" jedan od najomiljenijih vidova zabave kroz istoriju.
Koncerti, festivali, turneje po klubovima, malim dvoranama, arenama, stadionima, otvorenim prostorima od prošlog marta su „misaona imenica“. I s obzirom da „uživo“ ne postoji u tradicionalnom obliku, već jedino u digitalnom formatu – iz kućnih, studijskih uslova, ili praznih prostora – uteha se možda može pronaći podsećajući se nekih davnašnjih, izvrsnih koncerata, koji su ovekovečeni na nosačima zvuka.
Kad već nema koncerata, evo 10 najboljih lajv albuma, u izboru britanskog dnevnika „Gardijan“.
Nina Simon, „Nina at The Village Gate“ (1962)
Zamislite da ste u džez baru na Grinič vilidžu, odeveni kao da ste izašli iz serije „Damin gambit“, da pijuckate martini i razmišljate koliko bi dugo trebali da čekate da na scenu izađe zvezda večeri… Publiku u klubu „Vilidž gejt“ zadatak da „zagreje“ ima tada mladi glumac i komičar Ričard Prajor. I onda odjednom zagrmi zanosni vokal Nine Simon, samo uz pratnju klavira… Pevačica izvodi nigerijske pesme, američke folk balade, ali i protestne himne. Prosto, album pruža „sliku“ i zvuk zvezde koja je na svome vrhuncu.
Džoni Keš, „Johnny Cash at Folsom Prison“ (1968)
Ima muzike koja je „na oštrici noža“, ali kako opisati trenutak kada izvodite pesmu „Kokainski bluz“ pred prostorijom prepunom bučnih osuđenika, koji služe svoju zatvorsku kaznu? Iako je Džoni Keš još pedesetih godina prošlog veka započeo svoj serijal koncerata u zatvorima, od San Kventina, do Državnog zatvora Tenesi, i sve ih ovekovečio na diskografskim izdanjima, nastup u kalifornijskom zatvoru Folsom, ipak, je specijalan. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što Keš kao da je anticipirao budućnost. Pesmu „Folsom Prison Blues“ komponovao je i snimio 1955, da bi 13 godina kasnije u tom istom zatvoru svirao.
Tauns van Zant, „Live at The Old Quarter, Houston, Texas“ (1977)
Američki folk i bluz kantautor i gitarista otvara koncert u malom, akustičnom klubu u Teksasu dajući uputstva. U zadimljenom klubu, tog julskog dana 1973. godine sve se „raspada“, počev od zvuka, do erkondišna. Ali, u tome se i krije jedinstveni šarm ovog koncerta čoveka koji je uticao na generacije muzičara, počev od svojih ispisnika, kakav je Bob Dilan, do Nore Džons. I čini se da bolje mesto za lajv album, objavljen četiri godine nakon serije nastupa, Van Zant zaista nije mogao da izabere. Naročito, dok peva, primera radi, pesmu o „izmrcvarenom čekanju smrti“ – „Waitin’ Around to Die“.
„Bend“, „The Last Waltz“ (1978)
Američko-kanadski sastav „Bend“ i jedna od najuticajnijih grupa s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina prošlog veka, održala je na Dan zahvalnosti 1976. godine koncert u San Francisku. Bila je to poslednja svirka benda, koji je bio rešen da spusti zavesu za sobom.
„Poslednji valcer“ sastava za potonje generacije ovekovečio je reditelj Martin Skorseze, a album koji je pratio dokumentarni koncertni film nudi publici brojne dragulje. Iako su gosti grupe bili Bob Dilan, Erik Klepton, Ringo Star, Van Morison, među koncertnim „biserima“ su izvedbe specijalnih gostiju „Benda“: Mejvis Stejpls koja peva „The Weight“, a Madi Voters „Mannish Boy“, dok Džoni Mičel savršeno izvodi numeru „Coyote“. Ali, prava zvezda bio je, ipak, Nil Dajmond.
Nil Jang i „Krejzi hors“, „Live Rust“ (1979)
Album nudi savršeno prožimanje „zvučne slike“ doktora Džekila i Mister Hajda, kakvu je tvorio tih godina Nil Jang. I dok koncert počinje „u miru“, akustičnim izvođenjem pesama „Sugar Mountain“ i „I Am a Child“, kanadski kantautor i gitarista odjednom menja raspoloženje i počinje da urliče: „Hajde da malo sviramo rokenrol“. I to i radi, a možda je baš trenutak kada je izvodio numeru „Like a Hurricane“ i bio „inicijalna kapisla“ za stvaranje grandža deceniju i nešto kasnije.
„Kremps“, „Smell of Female“ (1983)
„Prljavi“ rokabili najbolje je „služiti“ kad je svež, a šta je „svežije“ od dve večeri sa sastavom „Kremps“ u popularnoj njujorškoj diskoteci „Peppermint Lounge“ na Menhetnu? Tada već etabliran bend, iza koga su bile redovne svirke u kultnom njujorškom klubu „CBGB“, ovi pioniri glem – garaža u svega tridesetak minuta „spakovali“ su zastrašujući pank. I dok slušate album niste sigurni da li publika vrišti od uzbuđenja ili straha.
„Nirvana“, „Unplugged in New York“ (1994)
Akustični set „Nirvane“, u okviru popularnog anplagd serijala stanice MTV, zauzdao je njihovu divlju, pa i zajedljivu stranu i prikazao ih u potpuno novom svetlu. I svi su tada videli drugu stranu Kurta Kobejna, posvedočivši koliko se, zapravo, loše osećao u „koži rok zvezde“.
Samo pola godine nakon ovog koncerta, u aprilu 1994. godine Kobejn će sebi oduzeti život.
A kada čujete ovaj intimni lajv album, koji je objavljen posthumno, nakon samoubistva frontmena „Nirvane“, teško da će vam iz glave izaći obrade Dejvida Bouvija i Leda Belija koje je izveo sijetlski bend.
Ili, možda, tako očaravajuća nova verzija pesme „Polly“ sa albuma kojim su stekli planetarnu slavu – „Nevermind“.
„Daft pank“, „Alive 2007“ (2007)
Krajem prošlog meseca stigla je vest da je došao kraj jednoj eri. Naime, slavni francuski elektro duo „Daft pank“ i jedan od najuticajnijih dvojaca i van polja plesne muzike, rešio je da se raziđe posle 28 godina. A pre 14 godina oni su, uveliko ovenčani svetskom slavom, priredili nezaboravan nastup u svom Parizu. U dvorani „Bersi“ napravili su „nemilosrdnu“ elektronsku žurku. Ko god da je slušao album, koji je ovenčan i Gremi nagradom, čuje samo razgdraganost pubike i pevanje uglas uz sint deonice Gaja Manuela de Omema Krista i Tomasa Bangaltera i žali što nije u „Bersiju“ u tom trenutku.
„LCD saundsistem“, „The Long Goodbye: LCD Soundsystem Live at Madison Square Garden“ (2014)
Najavljivan kao poslednji koncert Džejmsa Marfija i ekipe ikada, iako će se vratiti na scenu pet godina kasnije, nastup njujorškog sastava u Medison skver gardenu 2011. godine bio je emotivni rolerkoster. I divna labudova pesma, naslovljena „Dugim oproštajem“. Od mahnitog elektra do pesama koje uglas pevate sa svojim prijateljima, kada čujete koncert jasno vam je zašto dens-pank sastav nije mogao da se „drži po strani“. I zašto su se, samo pet godina kasnije, vratili na scenu. Na sreću, nije to bio oproštaj.
Bijonse, „Homecoming: The Live Album“ (2019)
Pionirski nastup Bijonse je održala na festivalu „Koačela“ 2018. godine. Razlog je prost – upisala se u istoriju kao jedina umetnica koja je dva puta nastupila tokom trajanja te festivalske manifestacije u Kaliforniji. I ti nastupi, zabeleženi i na albumu, svedočanstvo su ne samo pevačicine vizije, već i njene iskonske energije. Ko drugi bi mogao da izdrži dvosatnu vožnju neprestanog pevanja, igranja… A uz to, tu su i marširajući orkestri, mažoretkinje, i ponovni izlazak na scenu sa nekadašnjim koleginicama iz sastava „Destiny’s Child“. Toliko je toga Bijonse ponudila posetiocima „Koačele“ da je neverovatno uzbuđenje slušati ovaj lajv album.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare