Sećam se kako nam je Pajkić na jednom od časova filmskog scenarija pričao da je Charlie Chaplin sa kokainom na penisu jurio po svojoj vili Bette Davis... Istorija Holivuda puna je sumanutih i mračnih priča u svakoj fazi svoga postojanja. Ništa "ovi sada" nisu izmislili. Pa, ipak, kada potkraj filma po drugi put sudari svoju priču sa "Singin' In The Rain" o zemljotresnom transferu filma iz nemog u zvučni, Damien Chazelle zapravo ponovo signalizira da je "Babylon" njegova (vrlo) mračna verzija čuvenog mjuzikla.
VAVILON (Babylon) (2022, r. Damien Chazelle)
Možda ste već i čuli da je film dosta neslavno prošao na „američkim blagajnama“, kao i da se sa time solidno slaže deo svetske kritike. Ne znam, niti mogu da zamislim zašto je to tako. Chazelle je isporučio svoj najbolji film i da mi nije toliko bitno kako izgleda sam kraj filma, najiskrenije bih vam priznao da se ovde radi o stoprocentnom remek delu. Trosatno trajanje svakako ne ide u prilog mejnstrim publici, ali ova crnohumorna satira, smeštena potkraj treće decenije prošlog veka (i par pojedinačnih godina posle), tek pri samom kraju pokušava da bude emocionalna melodrama ne bi li nas lakše ubedila u nešto što ceo prethodni film daleko zabavnije čini- a to je da (holivudski) filmovi i dalje uspešno kompenzuju nedosanjane snove u životu.
Prelaz iz nemog filma u zvučni, što i nije najočiglednija tema, pratimo kroz tri različite sudbine: jednog od vodećih glumaca tog doba, Jacka Conrada (Brad Pitt), novu nadu Nellie LaRoy (Oskara vredna Margot Robbie) i klasičnu priču kako je potrčko trudom i talentom postao jedan od ključnih ljudi filmskog studija („Kinescope“) koju pratimo kroz uspon i pad emigranta Manny-ja Torresa (Diego Calva). Njihovi život prepliću se kroz ceo film, ali Chazelle ne pravi priču o njima, naročito ne klasičnu „holivudsku“. Oni su atipično obrađeni i vrlo često samo katalizatori za osvrt na profesionalne i privatne navike ondašnjeg „Holivuda“.
Prvih dva sata su skoro besprekorni i verovatno predstavljaju „neostvareni holivudski san“ Emira Kusturice. Chazelle već od petog minuta filma diže dinamiku dešavanja na „desetku“, od pentranja slona do vile u kojoj nas dočekuje sodoma & gomora od zabave, preko „magije filmskog sveta“ koja nikada nije tragikomičnije prikazana. Chazelle koristi „koenovski“ humor, ali je za razliku od njih vizuelno ekstravagantniji, iako i on i oni (braća Coen) svoj stil grade na besprekornoj disciplini svih elemenata.
„Babylon“ je urnebesan film, koji uspešno demistifikuje nostalgiju za „starim Holivudom“ i pokazuje da ovaj nikada nije imao milosti i u poslednjih 20-ak minuta nepotrebno pokušava da nas ubedi da je holivudska filmska magija nepobediva i večna. O čemu, kako rekoh, bolje svedoči sve što smo pre toga gledali.
OCENA: 9/10
Bonus video: „Kakav lav, strašan lav“ – Film o Dušku Radoviću
