Možda ne treba da nasedamo na hajp. Činjenica da je film planiran poslednjih 12 godina (2014. se pominjala kao prvi termin), kao i to da je u produkciji i post-produkciji bio pet godina ne treba da nas zanima. "Avatar 2" je koštao između 350 i 400 miliona dolara što ga čini "najskupljim filmom svih vremena", ali da li to treba da nas fascinira i učini da ovaj postane "popkulturni ivent godine"?
Avatar: The Way Water (2022, r. James Cameron)
Ja mislim da ne. Istina, „Avatar“, nakon dvogodišnjeg kovid pokolja po bioskopima samoj industriji stiže (tj treba da stigne) kao novo plućno krilo, ali da li gledaocima navodne tehnološke inovacije treba da budu dovoljna motivacija da pohrle u bioskope? Pre projekcije „Avatara“, imaćete priliku da pogledate trejler za novi nastavak „M:I“ koji nas očekuje sledećeg leta, i u njemu Tom Cruise, a ne neki kaskader, motorom skače u provaliju i potom aktivira padobran. Čovek, a ne tehnologija! I zato je „M:I Dead Reckoning“ već sada jedini film koji željno iščekujem sledeće godine. Kao što „Avatar“ 2, 3 ili bilo koji drugi nikada neću.
„The Way Of the Water“ traje tri sata i deset minuta. Što je, barem, sat vremena više nego što je trebalo. Priča je ionako (već bila) tanka i prerasplinuta i mislim da nema šanse da to i sami ne primetite. Sve što se događa u ovom nastavku je sledeće: plava porodica Sully-jevih koja živi sa „šumskim plemenom“ mame Neytiri prinuđena je da beži i azil potraži kod morskog („koralnog“) plemena „Metkayina“. Međutim, zli „nebeski ljudi“, prevođeni avatarom pukovnika Milesa Quaritcha ih pronalaze tamo uz pomoć lovaca na kitolika bića „tulkune“ i tom prilikom dolazi do krvavog i tragičnog obračuna.
Prva stvar koja mi je smetala jeste što ključni momenat „tehnoloških inovacija“ koji prodaje „Avatara“ kao „obavezno bioskopsko (3D IMAX, u mom slučaju) iskustvo“ u velikom broju scena izgleda kao diskutabilno produciran „V.R“ ili „igrana deonica“ između dva nivoa u igrici. Film kvalitetom fotografije pada kad god se nađemo u prostoru sa nekoliko junaka i mislim da je radnja ne bez razloga pomerena u podvodni svet gde je taj problem daleko manje upadljiv, ako ga uopšte i ima. Ovo nije cepidlačko zakeranje spram Cameronovog truda da unapredi gledalačko iskustvo, već objektivna konstatacija da film vizuelno neprekidno osciluje i da ta stvar kvari doživljaj filma (kao „podmlađivanje“ u „Irishmanu“).
Pozamašne deonice filma, poput letenja na neobičnim bićima ili skoro sve vodene mirnodopske sekvence više su „šoukejs“ za novu Cameronovu tehnologiju, dok njihov klišeizirani i repetativni „nju ejdž“ entuzijazam retko unapređuje radnju ili junake, a mnogo češće biva samo „impresivni skrinsejver“.
Bilo bi nefer ne odati priznanje Cameronu za scene akcije, naročito u segmentima gde pomenuti „tulkani“ preuzimaju na sebe borbu sa ljudima i kreiraju sumanute akcione sekvence. Ali, kao i ranije u slučaju njegovih filmova, nemamo naročito originalne junake, niti su među njima kreirani posebno interesantni odnosi. Ako ste ikada odgledali bilo koji Diznijev crtać a la „Pocahontas“, to vam je, u najboljem slučaju, dramski nivo obrade stvari. Odluke poput one da Kate Winslet igra kraljicu Metkajina izgledaju smešno, jer njen talenat ne može da probije ni klišee u scenariju, niti 3D fizionomiju avatara i ostvari nešto autentično.
Na kraju ćete se osećati kao da ste odgledali „Titanic 2“ – došli ste naloženi na ideju da nešto još neverovatnije može da se desi u nastavku usled hajpa, a dobićete samo prerazvučenu reprizu.
OCENA: 5/10
Bonus video: Sve što niste znali o Leonardu Dikapriju
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare