Statua glave bika, mermerna statua teleće ili jelenske glave, maske smrti isklesane u kamenu, drevna freska na kojoj Herkul davi zmiju, samo su neka od ukradenih, a dragocenih umetnina koje su nelegalno bile u posedu američkog milijardera Majkla Stajnharta.
Čak 180 ukradenih antikviteta, vrednih 70 miliona dolara biće vraćeno svojim vlasnicima, odnosno zemljama iz kojih su poharane, rezultat je nagodbe Okružnog tužilaštva na Menhetnu sa bivšim vlasnikom imućnih investicionih fondova Majklom Stajnhartom.
Američki milijarder koji je, na sumnjiv način, došao u posed vrednih umetnina, vratio ih je i doživotno mu je zabranjeno da nabavlja bilo kakve artefakte, saopštila je juče kancelarija okružnog tužioca na Menhetnu.
„Zaplenjeni artefakti ukradeni su i krijumčareni kroz 11 zemalja“, precizira se u saopštenju okružnog tužioca, prenosi CNBC.
Nakon istrage započete još 2017. godine američki milijarder pristao je na nagodbu sa tužilaštvom, što znači da Stajnhart neće dalje biti krivično gonjen, ali i da će ukradeni artefakti biti vraćeni vlasnicima širom sveta.
A u pitanju su artefakti od kojih neki potiču hiljadama godina pre naše ere. Primera radi, Stajnhart je 1991. godine kupio ceremonijalnu jelensku glavu za 2,6 miliona dolara. U kolekciji je imao i posmrtni kovčeg sa Krita, napravljen više od jednog veka pre naše ere, koji je kupio od sumnjivog trgovca umetninama 2016. za više od pola miliona dolara. Imao je i drevnu fresku, na kojoj je dočaran Herkul kako davi zmiju, koju je nabavio od osuđivanog krijumčara umetnina. Prethodno je ta freska ukradena iz jedne vile u Rimu, a platio ju je 650 hiljada dolara. Gotovo pola miliona dolara dao je za tri Maske smrti isklesane od kamena šest hiljada godina pre naše ere u današnjem Izraelu, a prošlog leta je za zlatnu činiju, ukradenu iz Iraka, platio „samo“ 150 hiljada dolara.
„Iako se Stajnhart decenijama nije obazirao na to što je posedovao nešto tuđe, u interesu je pravde da se bar deo štete načinjene svetskoj kulturnoj baštini ispravi“, obrazložio je nagodbu okružni tužilac.
Stajnhart je dao više od 26 miliona dolara za kradene umetnine, ali uprkos nagodbi, i dalje tvrdi da „nije počinio nikakve kriminalne radnje“.
U nagodbi, kako otkriva CNBC, navodi se da su mu trgovci umetninama, od kojih je kupovao artefakte, tvrdili kako imaju „sva legalna prava da prodaju dela“.
Majk Stajnhart je 1967. godine osnovao kompaniju „Steinhardt Partners LLP“, gomilao i gomilao bogatstvo, da bi svoj investicioni fond zatvorio tri decenije kasnije. Bio je na čelu još jednog fonda „Wisdom Tree Investments“ čitavih 15 godina pre nego što je 2019. otišao u penziju.
Advokati američkog milijardera izrazili su posle nagodbe zadovoljstvo što njihov klijent više neće biti krivično gonjen, i što će „artefakti biti vraćeni u zemlje porekla“. Ponovili su da je njihov klijent doveden u zabludu da je kupovao artefakte istinske provinijencije, zbog čega bi i on trebalo da bude obeštećen od strane trgovaca umetninama.
Kako je uopšte otkriveno da Stajnhart u kolekciji ima kradene artefakte? Kancelarija okružnog tužioca pokrenula je istragu kada je na postavci u njujorškom Metropoliten muzeju izložena statua glave bike. Ispostavilo se da je ukradena tokom Građanskog rata u Libanu, a otkriveno je da je Stajnhart kupio statuu, čija je vrednost procenjena na čak 12 miliona dolara, da bi je pozajmio njujorškom muzeju za postavku.
Statua glave bika zaplenjena je, kao i još jedna mermerna, ovoga puta sa glavom teleta, takođe iz Libana. Ova druga statua procenjena je na deset miliona dolara.
Daljom istragom i pretresom milijarderovog doma i kancelarija utvrđeno da je da je od 1987. godine „kroz njegove ruke“ prošlo više od hiljadu antikviteta. Okružno tužilaštvo na Mehetnu je tokom istrage sarađivalo sa zvaničnicima u čak 11 zemalja sveta, među kojima su Bugarska, Egipat, Grčka, Irak, Izrael, Italija, Jordan, Liban, Libija, Sirija i Turska.
„Decenijama unazad Majkl Stajnhart imao je pregolem apetit za ukradenim artefaktima, pride ne brinući da li su njegovi potezi u skladu sa zakonom, niti da li je činio kulturnu štetu širom sveta. Njegovo stalno traganje za ‘novim akvizicijama pokazuju da nije imao niti geografske, niti etičke granice. Plivao je u svetu podzemlja, kriminalnih šefova i onih koji su se bavili pranjem novca, a glavni cilj bio mu je da proširi svoju kolekciju“, navelo je okružno tužilaštvo.
Ovo nije jedina optužba za kojom se suočio američki milijarder. Pre dve godine „Njujork tajms“ je izvestio da je šest žena optužilo Stajnharta za seksualno zlostavljanje. Optužbe je milijarder negirao, ali do sudskog gonjenja još uvek nije došlo.
Bonus video:
Krađa umetničkih dela
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare