Ovo je pljačka: Serija o najvećoj krađi umetnina u istoriji

Kultura 13. apr. 202122:43
Podeli:
This Is a Robbery The World's Greatest Art Heist
Foto:Screenshot/netflix.com

"Ovo je pljačka", razdrala su se dvojica muškaraca odevenih u policijske uniforme nakon što su 18. marta 1990. godine, u jedan posle ponoći, ušla u bostonski muzej "Izabela Stjuart Gardner".

Ovaj događaj od pre 31 godinu i danas važi za najveću krađu umetnina u istoriji Sjedinjenih američkih država, jer su lažni panduri išetali iz muzeja sa remek-delima vrednim više od 550 miliona dolara. Odneli su ukupno 13 slika, među kojima i dela Rembranta, Vermera i Manea, a ni tri decenije kasnije ovi dragulji likovne umetnosti nisu pronađeni. Upravo ta nikada rasvetljena pljačka, tema je nove Netfliksove dokumentarne serije „Ovo je pljačka: Najveća krađa umetnina ikad“, čiju je prva epizoda emitovana pre nekoliko dana.

„Ovo je bio rešiv slučaj“, reči su Kolina Barnikla reditelja serije.

Barnikl je u tandemu sa svojim bratom Nikom, koji je izvršni producent, sedam godina istraživao upad u muzej i spektakularnu krađu, o kojoj se već decenijama piše i priča…

„Trebalo nam je dugo da okončamo ovaj projekat, jer smo razmotrili svaku moguću teoriju, od onih potpuno suludih do sasvim realnih, kako bismo došli do toga šta je bilo najbliže istini“, objasnio je Barnikl za sajt „Artnet njuz“.

Rembrant, „Oluja na Galilejskom moru“ Foto: incamerastock / Alamy / Alamy / Profimedia

Ali, i ta verzija, najbliža istini, koju nudi njihova četvorodelna serija, opet ne rešava problem – i dalje se ne zna gde su ukradene slike…

A pozlaćeni ramovi u muzeju „Izabela Stjuart Gardner“, u kojima su nekada stajale slike vredne više od 550 miliona dolara, i danas, 31 godinu kasnije, zvrje prazni. Tu su bila dva dela Rembranta: „Oluja na Galilejskom moru“, jedini „morski pejzaž“ umetnika i „Dama i gospodin u crnom“; pet skica Edgara Dege, Maneov „Mali portret čoveka“ i najskuplju sliku od svih – Vermerov „Koncert“ (samo se ona procenjuje na 250 miliona dolara).

Ukradeno Vermerovo delo „Koncert“ Foto: Isabella Stewart Gardner Museum

I dok su poharali muzej, uzevši drevnu kinesku bronzanu posudu, zanimljivo je da su ostavili najvredniju sliku kojom se dičila bostonska institucija – Ticijanovo „Silovanje Evrope“ koje se nalazilo na trećem spratu.

Foto: Fine Art Images / Heritage Images / Profimedia

Za čitav poduhvat trebalo im je samo 81 minut. Prethodno su kradljivci savladali dvojicu mladih noćnih čuvara, koji nisu ništa posumnjali jer se u Bostonu te večeri slavio Dan Svetog Patrika. Lopovi su vezali čuvare za sto u podrumu muzeja, gde su „čučali“ sve do osam ujutru kada je prava policija došla. Kradljivi nisu imali muku ni da onesposobe dotrajale sigurnosne kamere, da bi potom počeli da razbijaju zaštitna stakla na Rembrantovim, Vermerovim slikama i prosto ih isekli iz njihovih pozlaćenih ramova.

Netfliksov serijal od četiri epizode nudi gledaocima da prvi put vide fotografije sa mesta zločina, ali i da vide lice Bobija Guarente, jedne od ključnih figura bostonskog podzemlja, za koga se sumnja da je bio uključen u pljačku.

„Čak ni FBI nije imao fotografiju Guarentea, a došli smo do nje preko jednog od članova njegove porodice koji je bio voljan da nam pomogne, iako nikada pre toga nije čuo da je njegov rođak imao ikakve veze sa krađom u Gardneru“, pojasnio je Barnikl.

I upravo je to deo ključa misterije koja vlada već toliko godina, jer možda neka manje vredna dela danas vise na zidovima potomaka članova bostonske kriminalne grupe ili u podrumima, ili ko zna gde, a da oni ni ne znaju čime raspolažu.

Međutim, reditelj nije optimista kada su u pitanju najvrednije slike koje su nekada krasile ovaj muzej. Pre svega Rembrant i Vermer.

„Dok smo radili na dokumentarcu do nas su došle glasine da su u jednom podrumu, da su poplavljene i ruinirane. Ne gajim previše nade da se mogu spasiti, ako je to tačno“, reči su reditelja koji je posle ispitivanja svih tragova, teorija i informacija uveren da je, za razliku od policije, identifikovao one koji su odgovorni za pljačku.

Jedno vreme kolale su čak i spekulacije da su slike svoj novi dom našle u Irskoj, zato što je u pljačku navodno bila uključena IRA. Međutim, reditelj je došao do zaključka da je ta teorija bez pokrića:

„IRA u to vreme nije bila zainteresovana za umetnost već pregovorima o primirju, a s obzirom na to da su i SAD bile uključene u te pregovore, to bi bio samoubilački potez irske organizacije“, ukazuje Barnikl.

Radeći serijal došli su do zaključka da iza ovog „poduhvata“ zapravo stoji bostonski mafijaški bog Karmelo Merlino, koji je radio u sadejstvu sa Guarenteom i Bobijem Donatijem, još jednim „istaknutim“ kriminalcem.

Jedan od dvojice muškaraca koji su se pretvarali da su policajci i koji je uzvikivao: „Ovo je pljačka“ bio je sasvim sigurno Džordž Rejsfelder, tvrde autori serijala. Drugi je bio jedan od ovih „kandidata“, čije fotografije se takođe mogu videti u filmu: Dejvid Tarner, Čarli Papas ili Leni Di Mucio.

Zanimljivo je da je Tarner još uvek živ, međutim FBI ga nije dirao. Naprotiv, poslednji put kada se oglašavao o ovom slučaju, 2013. godine, FBI je saopštio da zna ko su počinioci krađe, ali da su obojica u međuvremenu preminuli.

Međutim, sve i da se konačno identifikuju počinioci krađe, ili oni koji su je naručili (mada su gotovo svi mrtvi već godinama), to ne rešava osnovni problem – gde su slike?

I najdalji trag do koga su autori doprli jeste kriminalac Bobi Đentile, za koga sumnjaju da je došao u posed većine umetnina pre nego što je njegov blizak prijatelj i saradnik Guarente preminuo od raka. Međutim, kada je FBI pretresao njegovu kuću i posed nisu pronašli ništa značajno, izuzev rukom napisane liste slika i njihove vrednosti na crnom tržištu. I FBI je tu upao u ćorsokak, jer je Đentile sve vreme poricao da ima bilo kakve veze sa krađom ili slikama, čak i na samrtnoj postelji.

Još jedan mogući scenario „putešestvija“ remek-dela likovne umetnosti do koga je došla autorska ekipa jeste ona koja se vezuje za poznatog kradljivca umetnina Majla Konera, koji, uz Donatija, stoji iza još jedne pljačke umetnina u Bostonu. Međutim. Koner, koji se pojavljuje u dokumentarcu, negira bilo kakvu krivicu.

Iako je više puta nuđena vrlo unosna novčana nagrada za bilo kakvu informaciju o slikama, poslednji put 2017. u visini od čak deset miliona dolara, niko se nikada nije odazvao…

„Siguran sam da oni koji imaju bilo kakva saznanja o zločinu ili lokaciji nekih od dela baš i ne vagaju između deset miliona dolara i deset godina u zatvoru. Šta mislite kakav je ishod“, upitao je Barnikl, dodavši da se nada kako emitovanje serijala na Netfliksu bar delimično pomoći u rastvetljavanju delića misterije, kojim se policija bezuspešno bavi 31 godinu.

„Može da vam se svidi ili ne svidi serija, ali to je trenutno jedina nada da će se kad-tad saznati nešto o umetninama“, poruka je reditelja.

 

Komentari

Vaš komentar