Ministarstvu kulture dajemo rok do septembra da javnosti predoči kako namerava da rešava nagomilane probleme u polju kulture u Srbiji, poručuju iz Asocijacije nezavisna kulturna scena Srbije.
Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije u dva navrata je prošlog meseca protestovala ispred Ministarstva kulture, optužujući ministarstvo koje vodi Maja Gojković za potpuni izostanak brige, kompetencija i znanja o sektoru kulture, kao i za nespremnost na dijalog s umetnicima i kulturnim radnicima, koje bi trebalo da zastupaju. Nakon prvog protesta, održanog 8. juna ispred Ministarstva kulture, ministarka Maja Gojković pozvala je predstavnike ove asocijacije na sastanak i otvoreni razgovor dan kasnije.
I na tom sastanku predstavnici Asocijacije nezavisna kulturna scena podneli su Ministarstvu kulture niz zahteva za rešavanje bazičnih problema u kulturi Srbije, koje su prethodno formulisali kroz kampanju „Za dostojanstven rad u kulturi“ i na protestu 8. juna.
Zahtevali su povećanje ukupnog budžeta za kulturu, povećanje budžeta za konkurse, unapređenje konkursnih procedura, uplatu neisplaćenih sredstva za penzijsko, zdravstveno i invalidsko osiguranje samostalnim umetnicima, ukidanje diskrecionih prava ministra kojim se dodeljuje 25 odsto ukupne mase finansijskih sredstava mimo konkursa, kreiranje konkursa za pokrivanje tekućih troškova organizacija civilnog društva. Takođe, i za još mnoga druga urgentna pitanja.
Od Ministarstva kulture zahtevali su da formulišu konkretne predloge mera koje će preduzeti kako bi se sva ta pitanja rešila.
I 26. juna, samo šest dana nakon još jednog protesta ispred ovog ministarstva u Vlajkovićevoj, na kojem su optužili one koji ga vode da mladima „daju cvonjak, a fantomskim organizacijama milione na konkursima“, dobili su odgovore na zahteve.
Osim nekoliko kozmetičkih ustupaka, kako navodi Asocijacija nezavisna kulturna scena, Ministarstvo kulture u gotovo svakom odgovoru, „uz mnoštvo članova, paragrafa i alineja“, navodi da nije u mogućnosti da išta promeni, „jer ih u tome sprečavaju zakoni“. Takođe, odgovaraju da „rešavanje zahteva nije u njihovoj nadležnosti“, ali i da bi promena uhodanih, a evidentno loših praksi po sudu NKSS, ugrozila kulturni život u Srbiji.
Ministarstvo kulture tako navodi „da im nije u nadležnosti da traži povećanje budžeta za kulturu na jedan odsto“, pa da nisu u mogućnosti ni da stave na uvid javnosti bodovne liste s javnih konkursa s obzirom na to da „to nije u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita tajnih podataka, odnosno zaštita podataka o ličnosti“. Odgovaraju iz ovog ministarstva i da nije moguće ukinuti fond nad kojim Ministarka kulture ima diskreciona prava, jer se ta sredstva dodeljuju projektima koji su „izuzetno značajni“ i u slučaju „nepredviđenih okolnosti, elementarnih nepogoda i slično“.
I osvrćući se na reakciju Ministarstva kulture, iz Asocijacije nezavisna kulturna scena podsećaju da je samo ministarstvo, nasuprot planovima iznetim u nacrtu Strategije razvoja kulture Republike Srbije 2020 – 2029 godine, u kojima se navodi da je u kulturu „potrebno ulagati sredstva u iznosu od najmanje jedan odsto budžeta države“, 2023. budžet za kulturu smanjen na 0.67 odsto, a da je prošle godine bio 0.78 procenata.
Takođe i da sa 17,6 evra po glavi stanovnika Srbija ima procentualno najmanji budžet za kulturu od svih zemalja u regionu. Naglašavaju i da se na konkursima za savremenu umetnost izdvaja manje od četiri odsto budžeta Ministarstva kulture (ove godine 3,9 miliona evra), da su prosečni iznosi koje organizacije civilnog sektora u kulturi dobijaju za realizaciju projekata oko 3.000 evra (353.870 dinara za 2023.), a da istovremeno „nevladine organizacije“, koje već godinama dobijaju najveće „dotacije za nevladine organizacije“ iz budžeta Ministarstva kulture jesu Srpska pravoslavna crkva (80 miliona dinara za 2023.) i Dvorski kompleks na Dedinju (67 miliona dinara).
Ukazuju i da se na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama iz vojvođanskog budžeta već godinama dodeljuju ogromna sredstva organizacijama iz Beograda, čiji su vlasnici poznati saradnici i promoteri vladajuće stranke (ove godine 41 milion dinara od ukupnog budžeta koji iznosi 289 miliona dinara), kao i da su Ministarstvo kulture, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, Sekretarijat za kulturu Beograda i Gradska uprava za kulturu Novog Sada u protekle dve godine za 214 projekata dodelili sredstva u ukupnoj vrednosti od 229,5 miliona dinara i to organizacijama koje nisu registrovane u APR-u, već neposredno pred konkurse, a pride se ni ne bave kulturom i računi su im u blokadi.
Tražili smo od Ministarstva kulture, u skladu sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja, da dostavi zapisnike komisija na konkursima za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti savremene umetnosti, bodovne statuse svih podržanih i odbijenih projekata na ovim konkursima i podatke o iznosu diskrecionih prava, i kojim su „izuzetno značajnim projektima“, mimo konkursa, dodeljena. Međutim, odgovor na taj zahtev nismo dobili.
Polje kulture u Srbiji, poručuju iz NKSS, je u rasulu, a umetnici i kulturni radnici gladni i besni, zbog čega bi Ministarstvu kulture trebalo da bude jasno da se „neće zadovoljiti kozmetičkim izmenama, koje katastrofalno stanje stvari samo produbljuju“.
Zahtevaju i bore se za strukturne promene koje jedino mogu doneti dostojanstvene uslove rada u sektoru kulture, a pokrenuće, kako najavljuju, širok krug konsultacija sa reprezentativnim udruženjima, kulturnim institucijama u zemlji i sindikatima nakon odgovora Ministarstva kulture, da bi dogovorili dalje korake.
– A Ministarstvu kulture dajemo rok do septembra da – u onim slučajevima gde se u njihovom odgovoru navodi da „nemaju ništa protiv da se to uradi“ – krene sa operacionalizacijom tih predloga i javnosti predoči kako namerava da rešava nagomilane probleme u polju kulture u Srbiji – poručuju na kraju iz Asocijacije nezavisna kulturna scena Srbije.
Bonus video: Protest umetnika ispred Ministarstva kulture
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar