2
Seks pistolsi izbacili iz benda Glena Metloka, Di Di Ramon napustio Ramonse kako bi snimio rep album, Bič bojsi preskočili nastup na kultnom Monterej festivalu, Stiv Van Zant okrenuo leđa bendu Brusa Springstina uoči legendarne turneje "Born in The USA"… Ovo bi bili samo neki od primera iracionalnih poteza muzičkih zvezda koji su mogli da im "dođu glave", a nekima i jesu…
Nekima su loše odluke i „došle glave“ ili su im, bar, dobrano oštetile karijere…
I osvrćući se na bogat istorijat rokenrola američki magazin „Rolingstoun“ napravio je opsežnu listu 50 najgorih odluka muzičara u proteklim decenijama. I iz tog ogromnog izbora, evo 15 najgorih poteza muzičara ikad:
Jedan od najvećih mitova pop kulture jeste onaj kada je izdavačka kuća Deka propustila „zlatnu koku“. Naime, kada su Bitlsi u januaru 1962. godine došli na audiciju Deke, čelnici izdavačke kuće nisu bili impresionirani. Naprotiv, rekli su menadžeru Bitlsa da „gitarske grupe više nisu u modi“. Iako su na toj audiciji Bitlsi snimili 15 pesama čelnici Deke odlučili su da, umesto liverpulske četvorke, potpišu ugovor sa Brajanom Pulom i Tremelosima…
Kada se Džeri Li Luis prvi put zaputio „preko bare“, na turneju po Engleskoj 1958. godine, sa sobom je rešio da povede novu suprugu. I kada je sleteo na londonski aerodrom Hitrou, novinski reporter je upitao mladu damu da se predstavi.
– Ja sam Majra, Džerijeva supruga – odgovorila je.
Izveštač se potom okrenuo muzičkoj zvezdi, znatiželjan koliko supruga ima godina. Luis je rekao: „15“. To je već šokiralo predstavnike engleskih medija, ali rešili su da dodatno istraže ko je Majra. I šta su otkrili? Pa, najpre da nema 15, već 13 godina, ali i da je, u stvari, Luisova rođaka. Malo je reći da je nakon tog otkrića ceo svet ostao zblanut, a naslov da je „Luis oženio maloletnu rođaku“ bio je maltene u svakoj bogovetnoj novini. Rezultat je bilo otkazivanje turneje po Engleskoj, ali zbog ovog kontroverznog čina Džeri Li Luis još dugo nije mogao da nastupa, a neko novo mesto broj jedan na top-listi ostao je nedostižan san. Skandal ga je pratio do kraja života, a preminuo je, podsetimo, krajem oktobra u 87. godini, zbog čega je jednom prilikom javno priznao:
– Zakucao sam se oženivši tu devojku, zar ne?
Kada je februara 1966. godine Džon Lenon davao intervju za londonski „Ivning standard“ podelio je s novinarkom svoja zapažanja o religiji, ocenivši da će „hrišćanstvu odzvoniti“:
– Ono će se smanjiti i nestati. Ne treba nikoga da ubeđujem, jer sam u pravu i vreme će to pokazati. Mi, Bitlsi smo trenutno popularniji i veći od Isusa Hrista!
I dok u Engleskoj ove Lenonove reči nisu naišle na toliki odijum, u Americi je bila potpuno drugačija priča. Radio stanice, naročito na jugu SAD, zabranile su muziku Bitlsa, a u Džordžiji su ploče liverpulske četvorke spaljene. Kada su se otisnuli na novu turneju „preko okeana“ Bitlsi su se suočili s masovnim protestima ispred koncertnih prostora, a za razliku od pomame i histerije, koje su nekada izazivali u Americi, čekala su ih prazna sedišta u dvoranama i halama. Nikada više nisu koncertirali u Americi…
Jedan od albuma koji je označio početak pank-rok revolucije bio je „The New York Dolls“. Ta ploča Njujork dolsa iz 1973. godine, po oceni kritike danas, takvo je remek-delo da na njoj nema nijedne loše pesme. Međutim, po izlasku ploče tržište baš i nije prigrlilo njujorški sastav. Stigli su s ovim albumom samo do 116. mesta Bilbordove liste. I želeći da nešto radikalno promene nakon još jedne komercijalne propasti, u vidu narednog albuma „Too Much Too Soon“, pozvali su u pomoć Malkoma Meklarena, engleskog „svaštara“ koji se ugledao na umetničko-anarhistički pokret „situacionizam“ i s devojkom Vivijen Vestvud otvorio butik SEX u Londonu. I Meklaren, koji će kasnije imati daleko uspešniju avanturu zvanu „Seks pistols“, nagovorio je Dolse da se odenu u crvenu kožu i sviraju ispred zastave sa srpom i čekićem. Iako je to da su Njujork dolsi prigrlili komunizam trebalo da im donese medijsku pažnju, niko se maltene nije osvrnuo. I nedugo nakon što su se „prešaltali“ u komuniste, Njujork dolsi su se raspali.
Neke od najvoljenijih pesma šezdesetih producentski je oblikovao Fil Spektor. Čarobnjak je bio u studiju, ali i čudak s izvesnim psihičkim poteškoćama, i ogromnom ljubavlju prema oružju. I Leonard Koen pozvao ga je 1977. godine da mu producira album „Death of a Ladies Man“. Međutim, Koen nije bio svestan toga da je, do tada „najveći producent rokenrola“, čovek u sve težem psihičkom stanju koji je paranoičan, nasilno se ponaša i gotovo manijakalno maše oružjem po studiju.
– Samo oružje i piće oko mene u studiju – sećao se snimanja Koen mnogo godina kasnije.
I šta se desilo na kraju? Koen je napustio snimanje, a Spektor, koji će mnogo godina kasnije biti osuđen zbog ubistva, sam je, koristeći „grube“ vokale kanadskog pevača, završio album. Rezultat saradnje je bio katastrofalan, ocenila je kritika, ali i publika.
Iako je kralj rokenrola glumio u mnogim filmovima, teško da se bilo koji naslov iz njegove filmografije može smatrati vrhunskim delom. A sve bi bilo drugačije da 1976. godine nije odbio da bude partner Barbri Strejsend u filmu „Zvezda je rođena“. Elvisov menadžer zahtevao je astronomski honorar, a smatrao je i da je scenario nedostojan kralja rokenrola. I ulogu je na kraju dobio Kris Kristoferson, a moglo je da se desi da ovaj film, koji je postao hit i na boks-ofisu i kritika ga je volela, „vrati u život“ Elvisa Prislija i njegovu tada već posrnulu karijeru.
Prins je bio prvi muzičar koji se odrekao svog imena. Desilo se to 1993. godine kada je kulminirao Prinsov rat s diskografskom kućom Vorner braders. A imao je Prins Rodžers Nelson svako pravo da bude frustriran sa svojom izdavačkom kućom, za koju je bio vezan od 1977. godine. Naime, snimao je oduvek više nego što je to bilo „potrebno“. A industrijska „pravila“ nalažu da se album snima svake dve do četiri godine, onda se „muze“ kroz video spotove i promotivne aktivnosti, pa se ide na svetsku turneju u trajanju od minimum šest meseci kako bi zgrnulo što više para.
Nije hteo da pristane na tu igru i odrekao se imena počevši u javnosti da se predstavlja simbolom koji je bio kombinacija znaka za muški i ženski pol a nije mogao da se izgovori. Na obrazima bi pride ispisao reč „rob“, jer je sebe video kao roba svoje diskografske kompanije koja ne poseduje samo njegovu muziku, već bukvalno i njega samog. Ne znajući kako da ga oslove, u medijima bi najčešće pisali o geniju iz Minesote koristeći izraz „Umetnik nekada poznat kao Prins“. Sve to je toliko zbunilo sve, a neki su otišli toliko daleko da su ga nazivali i ludakom. I to se, neminovno, odrazilo na Prinsovu komercijalnu vidljivost. Postao je „najpopularniji andergraund umetnik“. Ime je ponovo prigrlio tek 2000. godine…
Kada je polovinom devedesetih Eksl Rouz „raskrstio“ s gotovo svakim članom svog benda Guns N’ Roses s novom ekipom želeo da dokaže da je kadar da snimi još jedan album poput „Appetite for Destruction“ ili „Use Your Illusion I“. I počeo je da stvara nešto što je nazvao „Chinese Democracy“. Koliko je trajalo stvaranje tog „remek-dela“? Čitavih 15 godina, tokom kojih je Rouz „spržio“ milione i milione dolara, i sav entuzijazam publike, muzičara, i diskografske kuće „Gefen“. Imao je, podsećanja radi, rok do 1999. da završi album, za šta mu je bio obećan još i bonus od milion dolara. Izašla je „Kineska demokratija“ tek 2008. sa skoro dve decenije zakašnjenja. Naravno, teško da je zainteresovala svet…
Čelnici diskografske kuće Vorner braders smatrali su 1996. godine da je sastav R.E.M. zaslužio ugovor vredan 80 miliona dolara, ako bi zauzvrat „isporučio“ pet albuma. Američki bend je tada harao svetom zahvaljujući hitovima „Losing My Religion“, „Everybody Hurts“ i „Man on the Moon“, a kritičari su ih deceniju unazad uglavnom obasipali hvalospevima. I šta se desilo? Bubnjar Bil Beri napustio je bend, naredni album iz 1998. „Up“ bio je totalni komercijalni promašaj, a tek naredni… Na sve to se pojavio i Napster, i prodaja albuma je otišla u „vražju mater“. I danas je ovo jedan od najvećih diskografskih promašaja, uz proćerdanih 80 miliona…
Kada se pesma „I Disappear“ američkog sastava Metalika ilegalno našla na aplikaciji za besplatnu razmenu MP-3 fajlova Napster 2000. godine članovi grupe su to videli kao egzistencijalnu pretnju ne samo sebi, već čitavoj diskografskoj industriji. Članovi Metalike bili su veoma uznemireni što „obožavaoci“ besplatno dele njihovu muziku umesto da je kupuju. A njihovom hororu nije bilo kraja kad su otkrili da se čitav dotadašnji opus Metalike besplatno deli na Napsteru. I naravno tužili su Napster. Ali, otišli su i korak dalje. Američkom onlajn servisu za razmenu fajlova dostavili su imena čak 30.000 svojih fanova i sudskim putem zatražili da im bude zabranjen pristup Napsteru i pride kaznu. Ovaj potez je na takav odijum naišao da se i danas, dve decenije kasnije, pominje.
– Možda to nije bila najpametnija pi-ar strategija, ali tada nam se činilo da je to dobra ideja. I posle svega, ipak smo bili u pravu – priznao je mnogo godina kasnije bubnjar Metalike Lars Urlih.
Kada je Triki Stjuart pisao numeru „Umbrella“ 2007. godine u glavi je imao da bi je Britni Spirs savršeno otpevala. Radili su četiri godine ranije na duetu „Me Against the Music“, koji je Spirsova otpevala s kraljicom popa Madonom. Međutim, Spirsova se tada, te 2007. borila s ličnim demonima i nije bila u stanju da peva. Pesma je poslata tada mladoj nadi Rijani, koja je već bila poznata, ali nije imala hit broj jedan.
Zahvaljujući numeri „Umbrella“ dospela je na prvo mesto Bilbord liste, postala svetska mega-zvezda, došavši čak i u Beograd u okviru svetske turneje, a od ove pesme nije moglo da se živi. Da je Spirsova mogla da je otpeva ko zna kako bi izgledalo poslednjih 15 godina u popularnoj kulturi.
Pre osam godina irski sastav U2 napravio je dil s Eplom, koji je predviđao da njihov novi album „Songs of Innocence“ dobije „za dž“ svako ko koristi bilo kakav Eplov proizvod, prevashodno telefon. Ali, ispostavilo se da nije baš svako ko ima Ajfon istovremeno i fan grupe U2. I to što su svi korisnici Eplovih tehnoloških proizvoda, mimo svoje volje, bili zasuti novim albumom Bona Voksa i ekipe naišlo je na veliki animozitet mnogih. A naročito zbog toga što album „Songs of Innocence“ nije baš bio novi „Joshua Tree“, jedna od njihovih kultnih ploča. I zbog ogromne halabuke Epl je bio prinuđen da omogući svojim korisnicima da jednim klikom zauvek bace album irskog sastava u kantu.
Do 2009. godine Kanje Vest važio je za jednog od najtalentovanijih i najuspešnijih hip-hop muzičara i producenata. Neki su ga čak nazivali i genijem. A onda je, bez ikakvog povoda, na dodeli američkih MTV nagrada, kada je priznanje izašla da primi Tejlor Svift i započela svoj govor, upao na scenu, ne dozvolivši laureatkinji trenutak radosti… Smatrao je da Sviftova nije zaslužila nagradu, već Bijonse. Takvo ponašanje osudio je čak i tadašnji predsednik SAD Barak Obama. I već tada je postalo jasno da će polako, ali sigurno heroj postati „zlikovac“. Usledilo je potpuno ludilo koje se poslednjih godina vezuje za Vestovo ime, od histeričnih ispada, podržavanja Donalda Trampa, do uvredljivih komentara na račun Jevreja ili zabrane nastupa na ceremoniji Gremi nagrada…
Sve dok svet nije zadesila pandemija koronavirusa Erik Klepton važio je za legendu rokenrola i jednog od najpoštovanijih osoba u muzičkoj istoriji, uprkos burnom životu i tragedijama koje su ga zadesile. Iako je svojevremeno, polovinom sedamdesetih izazvao skandal, kada je, pod dejstvom narkotika i alkohola nasred koncerta imao „rasističku tiradu“, to mu je vrlo brzo oprošteno. Ali, kada se planeta suočila s pandemijom koronavirusa Erika Kleptona su svi počeli da doživljavaju kao „ludaka“ koji zbog svojih izričitih antivakserskih stavova „prosipa“ teorije zavere o tome kako će svet cepivo protiv Kovida koštati glave. Ne samo što se javno žestoko protivio vakcinaciji, već je snimio i pesmu o tome. Nazvao ju je „This Has Gotta Stop“ i snimio s Vanom Morisonom. „Ovo mora da se zaustavi; što je mnogo, mnogo je; ne mogu više da podnesem ovo s*anje; ako želite da mi uzmete dušu, moraćete da dođete i razbijete ova vrata“, poručuje Klepton u pesmi. Ne samo da su kritičari ovu pesmu proglasili najgorom u ogromnom opusu britanskog muzičara, već ga deo javnosti, posle svega, nikada nije doživljavao kao nekog dostojnog poštovanja.
Kraj velike američke turneje Rolingstonsi su želeli da obeleže decembra te 1969. godine velikim, besplatnim koncertom na otvorenom u Kaliforniji, zamišljenim poput festivala Vudstok, održanog četiri meseca ranije na farmi Betel u državi Njujork. Najpre su želeli da se koncertni spektakl, na koji su pozvali i Santanu, Jefferson Airplane, The Flying Burrito Brothers i Crosby, Stills, Nash & Young, desi u parku Golden gejt u San Francisku, međutim nije bilo mogućnosti da se prostor „opremi“ s dovoljno električne energije da bi se realizovala svirka.
I u poslednjem trenu premestili su lokaciju mini festivala u Altamont, poznat kao lokacija za automobilske trke. I to je bila prva greška, a druga je bila ta što nisu obezbedili dovoljno toaleta za čak 300.000 ljudi koji su se sjatili na sever Kalifornije. Takođe i što su postavili prilično nisku binu. Ali, najveća, ispostaviće se i kobna greška, bila je ta što su unajmili „Anđele pakla“ (Hells Angels), članove ozloglašenog moto-kluba kao obezbeđenje. Zauzvrat su „Anđeli“, legenda kaže, dobili besplatno pivo. I neki od „Anđela“ bili su u pripitom i agresivnom stanju još kada je Santana stupio na scenu. A kada je jedan od posetilaca koncerta slučajno zgazio jedan od motora „obezbeđenja“ krenuli su prvi incidenti. Dok su nastupali Crosby, Stills, Nash & Young jedan od članova „obezbeđenja“ toliko je postao agresivan od silnog alkohola i droge da je počeo da napada Stivena Stilsa.
Tragedija je kulminirala kada su Stonsi izašli na scenu.
Tada je osamnaestogodišnji Meredit Hanter pokušao da se popne na binu ne bi li dopro do svojih idola. „Anđeo“ je najpre počeo da ga bije, a nakon što je Hanter izvadio pištolj, ovaj ga je izbo do smrti. Ubistvo fana na tom koncertu označio je kraj „sna o šezdesetim“, a Altamont i danas važi za jednu od najvećih tragedija u rok muzici.
Bonus video: Glas, dirka, bas
