0
Hteo sam da pokažem svetu da sam mladi sineasta intelektualac, očekivao sam još veći uspeh, ali sam kasnije shvatio da sam samo glumio da sam reditelj, nisam osećao iskrenu strast prema materijalu, već samo prema sebi. Moj drugi film ispao je tačno kao Leonova druga knjiga, premda sam tek tokom snimanja "Crvenog neba" postao svestan tih biografskih momenat, kaže nemački reditelj Kristijan Pecold, osvrćući se na inicijalnu kapislu svog poslednjeg hvaljenog filma.
Za svoj novi film Kristijan Pecold (63) je planirao da snimi adaptaciju distopijskog romana Džordža Simenona, ali mu pisanje scenarija nikako nije išlo, a onda je, u martu 2020, dobio koronu. Tokom dugih halucinacija pod groznicom, praćenih maratonskim gledanjem Romerovih filmova, došao na sasvim drugu ideju. Tako je nastao film „Crveno nebo“ koji mu je doneo Srebrnog medveda u Berlinu i salve pohvala od kritičara i „obične“ publike.
Smeštena na nemačkoj obali Baltičkog mora, melodrama „Crveno nebo“ (Roter Himmel / Afire) prati neurotičnog, egocentričnog pisca Leona (Tomas Šubert), koji dolazi u kuću prijatelja Feliksa (Langston Uibel), studenta fotografije, sa namerom da završi svoju drugu knjigu. Planiranu radnu letnju atmosferu remeti im nenajavljena gošća u susednoj sobii, Nadja (Paula Ber), prodavačica sladoleda puna radosti i života, koja provodi strasne noći sa lokalnim spasiocem Devidom (Eno Trebs).
Feliks se brzo priklanja nonšalantnom paru, što dodatno iritira Leona, čija ćudljivost sve više intirigira Nadjinu radoznalost. Okolni šumski požari, koji ih polako opkoljavaju, rasplamsavaju i odnose među njih četvoro.
„Crveno nebo“, snimljen uz podršku MEDIA programa Kreativne Evrope, Pecoldov je odgovor na francuske i američke „letnje filmove“ koji prate mlade ljude tokom njihovog sazrevanja i spoznaje sveta oko sebe. Sem filmova Erika Romera, koje je dobio na poklon i opsesivno ponovo gledao tokom karantina, inspiracija su mu bili i Piter Bogdanovič i Čehov, ali i sopstveno iskustvo, što je tek naknadno shvatio.
Naime, nakon velikog uspeha koji mu je doneo prvenac „Piloti“ (1995), odmah je dobio novac za drugi film. Preko noći je postao miljenik kritičara, dospeo u centar pažnje, odsedao u skupim hotelima, stekao „nove prijatelje“ i, po sopstvenom priznanju, izgubio kontrolu.
– Već posle par meseci počeo sam da snimam „Kuba libre“. Bio je to scenario šarlatana koji ne zna da je šarlatan. Hteo sam da pokažem svetu da sam mladi sineasta intelektualac, očekivao sam još veći uspeh, ali sam kasnije shvatio da sam samo glumio da sam reditelj, nisam osećao iskrenu strast prema materijalu, već samo prema sebi. Moj drugi film ispao je tačno kao Leonova druga knjiga, premda sam tek tokom snimanja „Crvenog neba“ postao svestan tih biografskih momenata. ‘O bože, pa ovo sam, zapravo, ja!’, rekao sam posle jedne probe. To mi uopšte nije bila namera – priznao je.
Jedinog ženskog lika u filmu tumači Paula Ber (28), kojoj je ovo treća saradnja sa Pecoldom posle ratnog trilera „Tranzit“ i romantične savremene bajke „Undine„. Kristijan je napisao lik Nadje specijalno za nju.
– Prvo je hteo da snimimo distopijski film, ali je počela pandemija i odustao je od depresivnih priča. Rekao mi je da ćemo raditi film o letu i zaljubljenim mladim ljudima. Bila mi je jasna njegova želja da se odmakne od drame i unese malo lagane atmosfere u svet, ali to je Kristijan, morao je da ode jedan nivo dublje – ispričala je Paula Ber.
U poređenju sa ostalim likovima koje je Pecold pisao za nju, Nadja je možda najkompletniji i najpragmatičniji do sada.
– Volim je, jer je zrela i samouverena, ali se ne priča mnogo o sebi dok je, istovremeno, sposobna da posmatra druge bez predrasuda. Volim i što ima taj opušteni stav da ne mari mnogo za muškarce, više joj je stalo do ljudskih bića – kazala je Paula.
Pecold je otkrio da je namerno promenio ustaljenu percepciju ženskog lika.
– Devojka bi uglavnom bila prikazivana kraj bazena, polugola, kao predmet muške želje, ali Nadja živi u svom svetu i ne radi ništa za kameru ni za druge muškarce, već za sebe. Zbog toga su Leon i Feliks u početku uznemireni njenom pojavom, podjednako ih i impresionira i plaši – opisao je reditelj.
Kako radnja filma odmiče, četvoro junaka moraju da se suoče sa neprijatnim i neočekivanim emocijama poput srama i ljubavi. Ali, ovde ljubav i strast nisu prikazane eksplicitno, već su nagoveštene u detaljima – u pogledima, usputnim dodirima, recitovanju pesme, zvucima iz spavaće sobe…
Pecold priznaje da ga scene seksa ne zanimaju, jer su lažne.
– Ne samo da takve scene nisu istinite, već one u meni izazivaju neku nelagodnost, kao da gledam svoje roditelje kako vode ljubav. U većini slučajeva ne daju nikakvu vrednost priči i nepotrebne su. Često pomislim kako nešto nije u redu sa autorima koji vole da ih snimaju – poručio je autor.
„Crveno nebo“ donelo mu je Srebrnog lava – Veliku nagradu žirija na 73. Berlinaleu.
Nakon domaće premijere filma na 30. Festivalu evropskog filma na Paliću, gde je nagrađen Zlatnim tornjem za najbolje ostvarenje i beogradske na 19. Festivalu Slobodna zona, „Crveno nebo“ od sutra stiže na redovan bioskopski repertoar, u distribuciji Five Stars Filma.
Bonus video: Palić
