Ne veruješ državi, ne veruješ zajednici, ne veruješ drugoj osobi. Svi su te već jednom izdali. Ne veruješ u pravednost, ne veruješ u pravdu. Osveta nije priča za svetlo dana, osveta je mrak. Mrzimo. Mržnja se opravdava, mržnja se razume. Mržnja se podgreva, drži se u pripremi. Stacionira se u čovekovoj podsvesti, proključa baš tada kada zatreba. Mržnja uvek odigra svoju istorijsku i društvenu političku ulogu. Ovim rečima reditelj Andraš Urban približava temu komada "Tit Andronik" koji režira u Jugoslovenskom dramskom pozorišu, a čija premijera će biti održana 26. decembra.
„Tit Andronik“ se smatra prvom Šekspirovom tragedijom. Reč je o njegovoj najbrutalnijoj i najkrvavijoj drami za koju se veruje da je odgovor na tada veoma popularne „tragedije osvete“ koja ne samo da ih nadilazi, nego predstavlja i najavu velikog Šekspirovog pozorišnog genija.
Govoreći o predstavi na današnjoj konferenciji za medije, dramaturg i pomoćnik reditelja Vedrana Božinović istakla je da je Šekspir u svoj komad ubacio 14 smrti, mnoštvo mučenja, silovanja, osveta, da se to ne razlikuje mnogo od „Magbeta“ i „Ričarda Trećeg“, ali se razlikuje u razlogu zbog kojeg je krv prolivena.
– Ostali komadi govore o putu krvi koji vodi do trona, odnosno o ljudima koji se bore za vlast. Kod Tit Andronika je potpuno druga stvar. On odmah u prvih nekoliko minuta odbije vlast i njenu ponudu da bude na tronu. I tu počinje njegova tragedija. Put krvi je prema pravdi, radi nepravde koja je učinjena. Ispod krvi i svih tih ubistava, silovanja i odsečenih udova, leži tragedija čoveka koji traži pravdu – objasnila je Božinovićeva.
Ona je istakla da živimo u vremenu u kojem više ne verujemo u institucije i to da one mogu da stanu iza nas:
– Vlada zakon jačega, a na nama je da naplatimo naša dugovanja. Ta mržnja i krugovi osvete postaju nešto što ne može da se završi. Čitav život sam u cikličnim krugovima osvete, mržnje i naplaćivanja starih dugova… Tit Andronik je čovek koji traži pravdu, ali je pravde zauzeta.
Glavnu ulogu igra Goran Šušljik koji ističe da je igrao u mnogim Šekspirovim komadima, ali ovaj se razlikuje jer je najbliži vremenu u kojem živimo sad.
– Ta savremenost čini ovu predstavu bolnom, tragičnom, tačnom, snažnom, istinitom… Ta mržnja i osveta nije stvar samo naše generacije, već čovečanstva koje čeka ovo isto. Ali, to ne znači da ne možemo da kriknemo. Ova naša predstava i jeste još jedan krik o onome što se dešava vekovima. Ovo je priča o ljudima koje nešto boli – rekao je Šušljik.
Najbolnije u komadu za Andraša Urbana je, kako je rekao, pitanje morala, odnosno nemorala.
– Ovo je i priča o sukobu pojedinca i države, sistema pravde. Čovek od maltene heroja postaje beskućnik u sukobu sa sistemom za koji je žrtvovao ceo život. Živimo to doba stvarnosti gde se pitamo ko poseduje istinu. Važan je i odnos sveta prema onom kojeg mrze. Naučeni smo da usmeravamo mržnju prema određenim stvarima i ljudima, a oni će imati na to reakciju jer smo s druge strane odgajani na onome “oko za oko, zub za zub”. Svi znamo da nijedna osveta neće žrtvi doneti mir, niti vratiti gubitak – zaključuje reditelj.
U predstavi igraju i Anđelika Simić, Jovana Belović, Veljko Stevanović, Joakim Tasić, Lazar Đukić, Luka Sević, Dragan Sekulić, Petar Petrović, Luka Antonijević, Mladen Lero i Milan Bobić.
Vedrana Božinović ističe da je ovo komad nasilja jer se dešava u društvu nasilja:
– Vrlo dobro znamo kakva je hijerarhija u državama. Priča o pravu je fasada, a ono što se nalazi iza je zakon jačega. Šekspir je u ovom komadu postavio dve žene koje su bez jezika i ruku i ne mogu ništa da urade ili kažu. Jedna od njih je majka koja gleda kako joj ubijaju sina. Ja se pitam da li majke imaju pravo da traže pravdu za decu koja su im pobijena i do koje granice to ide. Žene su trpne u ovom kamadu ali nisu pasivne. Iako nemaju jezik i ruke imaju snažan glas i stav. Ovo nije muški komad. Nasilje je muško – kaže dramaturškinja, a Urban dodaje:
– Nasilje je ljudsko.
Bonus video: Prva Šekspirova tragedija „Tit Andronik“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar