Tabašević o uspehu Misisipija: Kao da moramo da se pravdamo

Predstava “Tiho teče Misisipi“ je uvrštena u takmičarski program predstojećg Sterijinog pozorja. Tim povodom Vladimir Tabašević za Nova.rs kaže:- Laskavi su i nevini ti izbori, nema šta, sve to pripada svetu umetnosti. Gotovo kao nekakva naivna, dečja sameravanja: autori se pretvore u dečurliju, sujete, najednom, podivljaju. Na sve strane razne interpretacije i tumačenja, motiva i razloga, namera i interesa. Štelovanja, minglovanja, prognoze. Onda se sve stiša, pobednik bude osokoljen priznanjem, poraženi budu ponosni u svom porazu: svi nastave da se pretvaraju kao da jedino oni znaju "o čemu je zapravo reč". Ipak, vredno umetničko delo se "oseti" nepogrešivo, ali često adekvatno priznanje izostane - ističe pisac ovenčan Ninovom nagradom.

To nam, naglašava, govori toliko toga o proizvoljnosti konsenzusa koji akteri raznih kulturnih događanja proizvode nehotično.- Tu su, neizostavni naravno, prevejani tumači umetničkih podviga, ali samo onih podviga koji vrede njihove istančane pozornosti. Kao u nekoj šali. Tumače možete da prepoznate po držanju koje imaju dok posmatraju i sude. Izraz lica im je kao da teško podnose svoje vlastite misli. Tumači se slože oko aktuelnih, poželjnih lozinki.Neka ove sezone to bude: 'klasna borba' ili 'nacionalna svest' ili 'autentična pobuna bića' ili 'subverzivno' ili 'angažovano' ili 'emancipatorne prakse'. Onda se te fraze upotrebljavaju sa određenih, jasnih društvenih pozicija moći i - tararara - evo nama naših dobrotvora, spremnih da nas sprovedu kroz maglu i mulj naše kulture. Važi. Kažite im da stižemo. Mutni su to sve lovci. Zabavni umereno, i ne previše inteligentni. Savršeni kao književni lik. Kao kada Petar Verhovenski smisli sjajne razloge i objašnjenja za Stavroginove ispade u javnosti, koje iznese onda njegovoj mamički, za šta ga ona izdašno daruje. No, došlo neko ludo doba i neki čudni ljudi rešili su da se oprobaju u ovoj duševnoj disciplini - smatra Tabašević.

Nakon izvođenja predstave na festivalu Naši dani održan je Okrugli sto koji je vodio pozorišni kritičar Andrej Čanji. Na pitanje da li je sumnjao, da li je imao viziju kako treba da izgleda komad "Tiho teče Misisipi“, Tabašević je odgovorio:- Bio sam u nedoumici i prvo rešenje je bilo da osetim koja je energija koja tu cirkuliše. Prvo sam hteo da se upoznam sa ljudima, Ivicom, pozorištem. Dosađivao sam na probama, i polako je počelo da mi se dopada i tu smo kliknuli, tada sam slobodu nepogrešivo osetio. Sloboda je precenjena kategorija, sve vreme vapimo za njom a kada nam se desi ne znamo šta ćemo. Tako i sa ovom predstavom, kao da moramo da se pravdamo zbog slobode koju smo osvojili. I onda ta vrsta pravdanja je neka vrsta neprijatnosti koju svako od nas ponaosob oseća.S druge strane eksperiment ali ne u lošem smislu, da se proba koje su granice poimanja teksta, uloge, kako se individualno procesurira, šta se dešava i radi sa emocijama koje nastaju. Naš interes nije bio da pobudimo ljude na neko delanje, i nemam tu vrstu propagandnih aspiracija, nego da probamo da ono što je u romanu nekakva emocija da iskomuniciramo na koji god mogući način.

Mini festival Naši dani pokrenuli su Srpsko narodno pozorište (SNP), Beogradsko dramsko pozorište (BDP) i Novosadsko pozorište Ujvideki Szinhaz. Ova tri teatra su početkom godine potpisala sporazum o saradnji koji podrazumeva razmenu predstava u toku godine. Prva runda je održana u SNP od 7. do 11. maja, kada su u SNP gostovale predstave BDP - "Fine mrtve d(j)evojke" hrvatskog autora Mate Matišića u režiji Patrika Lazića, "Čitač" Fedora Šilija po motivima romana Bernharda Šlinka, reditelja Borisa Liješevića, "Ružni, prljavi i zli" Slobodana Obradovića po motivima filma Etore Skole, rediteljke Lenke Udovički, "Divlje meso" Gorana Stefanovskog u režiji Jagoša Markovića i "Tiho teče Misisipi“ Vladimira Tabaševića, a u režiji Ivice Buljana.