Svetozar Cvetković za Nova.rs: Mira je bila ikona kulturne diplomatije, a Muci kreativne raskalašnosti

- Samo ime pozorište Atelje 212, koje od samog starta vodila Mira Trailović bilo je nešto što je, ne znam s čime bih mogao to danas da uporedim, ko kada neko kaže Tarantino. Mislim na nivou totema. Tako je Atelje zvučao kada se kaže bilo gde, posebno u našoj zemlji i od osnivanja je izvodilo predstave koje ne mogu da se gledaju na nekim drugim scenama koje nisu mogle da ponesu tu vrstu slobode. A za to je Muci kumovao jako puno svojim slobodnim duhom i kreativnošću, idejama koje je imao. I to se dobro naslanjalo na Mirin način vođenja pozorišta - otkriva za naš sajt Cvetković, kojeg je, odmah posle diplomiranja na FDU 1980. godine, u angažman Ateljea primila Trailović.

Mira je vodila ne samo Atelje 212 i BITEF, nego kulturnu politiku Beograda i kreirala je to svojim prisustvom i znanjem o pozorištu, ističe naš sagovornik.

- A pozorište je znala fantastično, znala je da da nepogrešivu ocenu bilo da gleda predstave ovde ili u svetu, i znala je kako da vodi politiku teatra u tom vremenu jednopartijskog sistema i ideje i misli koja je pratila tragove i put Josipa Broza Tita. Uspevala je da stvori slobodu izraza i nije prezala od toga da kritikuje društvo u kome živimo zahvaljujući tekstovima koje je birala. A ta kritika se uglavnom ogledala u tome što bi neko zabranjivao predstave, bilo je i toga. Bile bi izvedene nekoliko puta i onda je Mira, vrhunski talenat za vođenje politike odnosno umetnosti kompromisa a ne isključivosti kako se to kod nas danas shvata, umela da povuče predstavu pa da je vrati na scenu posle nekog vremena. Jer, do toga joj je bilo jako stalo, pogotovo kada su kvalitetni komadi. Muci Draškić se naslonio na to i, na kraju krajeva, on je u dobroj meri Miru nasledio na mestu direktora Ateljea i vodio ga u tri mandata.

Svetozar Cvetković često je bio u glumačkim podelama predstava Mucija Draškića.

- On je imao jednu raskalašnost u svom ponašanju, rečniku, životu, odabiru tekstova koje će da radi u pozorištu, podelama koje je radio, u vođenju teatra. Ta njegova sloboda je bila vrlo kreativna raskalašnost. Nikad ga nisam zatekao da sedi za stolom na kojem je neki tekst i drži se za glavu, nego je uvek drugima skidao ruku sa glave da se mnogo ne brinu i sa njima pronalazio rešenja. Zbog toga je Muci bio tvorac kultnih predstava Ateljea 212 kao što su „Kralj Ibi“, „Radovan Treći“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“, Marija se bori s anđelima“, „Marija Stjuart“… Imao je lep radni vek koji se završio, nažalost, njegovim preranimo dlaskom. Bilo je to nefer u odnosu na to kakav je odnos imao prema tom pozorištu i koliko je ono njega volelo. Ako su postojale neke „Bojanove bebe“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, mi smo bili Mucijevi klinci i klinke, klinke koji su se motali oko njega.

A, kako kaže, on se posebno motao oko svih predstava koje je radio Ljubomir Muci Draškić, čak i kad nije bio u podelama.

- Zanimalo me je sve kako funkcioniše u pozorištu, pa me je zvao terenskim inspicijentom. Mene je posebno interesovalo kako on to radi a da nikad ne lupi šakom o sto, već slobodno i otvoreno. Nikad nikog nije sprečavao šta će da uradi ni sa svojom karijerom, ni ulogom, upućivao nas je na nešto što bi trebalo raditi ali nam nikad nije naređivao, niti je bio isključiv. Verovatno u tome leži razlog obožavanja tog čoveka i njegovog duha koji je uspeo sa Mire da uznese na duhovit i često puta lascivan put koji publika voli i ume da ceni i koji je bio dugotrajan i kvalitetan - smatra Cvetković, koji je bio upravnik Atelje 212 od 1997-2009. godine.

U Ateljeu 212 trenutno se odvija Festival pozorišne igre „Mucijevi dani“ u čast Ljubomira Mucija Draškića, a večeras će biti izvedena rekonstrukcija Geteovog „Fausta“, prve predstave ovog teatra u režiji Mire Trailović povodom stogodišnjice njenog rođenja.

- Dok nisam radio knjigu za 50 godina pozorišta živeo sam u "varci" da je predstava „Čekajući Godoa“ bila prvi komad koji je otvorio Atelje 212. Međutim, to je bio „Faust“ u staroj zgradi „Borbe“, gde je danas knjižara. Mira je sa svojim saradnicima dogovorila da tu naprave nešto što se zove koncertno izvođenje Geteovog „Fausta“ koji je pokrenuo ne samo pozorište nego pokret koji se zove Atelje 212. Mi smo sada to adaptirali i pokušali da napravimo repliku povodom Mirinog stotog rođendana. Reditelj je Boris Liješević koji je i narator, a uz njega smo Tihomir Stanić, Jovana Stojiljković i ja - rekao je Svetozar Cvetković.

Bonus video: Probudi se Atelje 212 obeležava pola veka Radovana Trećeg - gost Milan Caci Mihailović