Uz sve užasno turbulentne stvari koje su nam se dešavale u poslednje dve ili tri decenije možemo da nađemo ljude koji su iskreno u sebi nosili ljubav prema svojoj zemlji, ali i prema onima koji ih čekaju kod kuće i koje su na taj način želeli da odbrane, rekao Svetozar Cvetković na današnjoj konferenciji za medije povodom početka rada na filmu i seriji "Košare".
U Vladi Republike Srbije danas je najavljeno snimanje serije i filma „Košare“ u režiji Balše Đoga. Bitka na Košarama odvijala se 1999. godine kada su vojnike Vojske Jugoslavije u karauli Košare na Kosovu napale jedinice OVK i snage NATO koje su u to vreme bombardovale našu zemlju.
– Želimo da ovaj film bude svojevrstan spomenik u formi video zapisa junacima od kojih su mnogi, nažalost, dali i svoj život na Košarama – izjavio je Vladan Anđelković, producent ispred kuće „Omega Production“.
Reditelj ovog ambicioznog projekta koji će se snimati uz pomoć države, pre svega Ministarstva odbrane i lokalnih samouprava, biće Balša Đogo, koji je do sada radio na serijama „Pet“, „Pozorište u kući“ i „Idealne veze“. On je, zajedno sa Strahinjom Radetićem, radio scenario za seriju od 12 epizoda, dok je scenario za filmsku priču pisao Đorđe Milosavljević.
Serija će pratiti četiri priče.
– Glavna priča je o momcima iz 53. graničnog bataljona, to su vojnici koji su došli na služenje vojnog roka u martu 1998. i iz njihove vizure ćemo se baviti ostalim jedinicama koje su bile sa njima na Košarama: 63. padobranska, 72. diverzantska iz Niša, izviđači iz Novog Sada… Tamo se tada vodio ozbiljan rat i oni su smirivali oružanu pobunu na Kosovu – naveo je Đogo.
Sem ove, ostale priče će se odnositi na pozadinu rata na Kosovu, poput onoga šta se dešavalo u malim sredinama i varošicama poput Orahovca.
Veliku glumačku ekipu od oko 150 ljudi predvodiće Svetozar Cvetković, Luka Grbić, Jovan Jovanović, Viktor Savić, uz specijalne zvezde Miloša Bikovića i Žarka Lauševića.
– Jovan će igrati Makija, glavnog junaka, Luka Grbić igra Šukija, Viktor je njegov stariji brat a Cvele je general čiji prijatelj vodi ove momke na Košarama – otkrio je Đogo.
Biković će igrati jednog od starijih momaka, koji je već učestvovao u ratovima 1991. i 1995. i došao je da pomogne ovim mladim 18-godišnjim vojnicima „jer zna kako je njemu bilo“, otkriva reditelj. Međutim, još nije odlučio koga će igrati Žarko Laušević. Glumca čeka nekoliko većih i manjih uloga.
– Imamo neke dogovore, ali, pravo da vam kažem, samo od drugih ekipa zavisi koliko će igrati kod nas. Dve su uloge u opticaju, jedna manja i jedna malo veća, zavisi samo od njegovog zauzeća – napomenuo je Đogo.
Svetozar Cvetković podsetio nas je da mu je i prva uloga u životu bila u uniformi.
– Ja sam na Trećoj godini FDU 1979, u filmu Vlatka Gilića „Dani od snova“, igrao poručnika avijacije JNA. Bila je to moja prva uloga i prvi put da sam stao pred kamere kao glumac ali i kao neko u vojnoj uniformi. Trebalo je da prođe 41 godina da bih došao do generala.To jeste malo dug period napredovanja u vojnoj službi, ali, što se tiče glumačkog habitusa, nekako vam stave do znanja da ste pri kraju, da sada možete da igrate generala u penziji – našalio se Cvetković, a potom nastavio u ozbiljnijem tonu. Da prihvati ulogu u „Košarama“ najviše je uticao dokumentarni film „Ratne priče sa Košara“ Slađane Zarić.
– Kada sam gledao taj film, u glavi sam se pitao, Čekaj, gde sam ja tad bio? Šta se nama tad dešavalo? Kakve smo mi živote tad vodili? Kad mi je Balša dao scenario učinilo mi se da je naša dužnost, na neki način, da otkrijemo istinu o tome to gde smo mi bili ali i o nekim ljudima koji su u sebi nosili samo ljubav i samo želju da odbrane nešto što je naše. Čini mi se da smo dužni da to uradimo, bez ikakve mržnje i revanšizma, jedino sa voljom i željom da prikažemo da mi pripadamo ovom narodu, i da uz sve užasno turbulentne stvari koje su nam se dešavale u poslednje dve ili tri decenije možemo da nađemo ljude koji su iskreno u sebi nosili ljubav prema svojoj zemlji, prema svom narodu ali i prema onima koji ih čekaju kod kuće i koje su na taj način želeli da odbrane – poručio je Cvetković.
I Balša Đogo je istakao da u njegovom scenariju nema nikakve mržnje.
– Mi ovo nismo pisali i ne mislimo da snimamo mrzeći bilo koga, već baveći se nama. Hteli smo da napravimo film koji govori nešto o nama a da ne lažemo ni sami sebe ni druge. Nemam nameru da duvam u neki rog, kao da to sad mora biti nešto bog zna kako patetično i veliko. Ne. Mi pričamo kako se to zaista dogodilo, kako su to ti momci videli – rekao je Đogo.
On je napomenuo da je posle nekoliko verzija o tim događajima i uspomenama shvatio da svaki ratni film „od Homera naovamo ima istih 10-15 motiva“ koji se provlače kroz u istoriju. Tako je ljubavi, tako je u trilerima, naveo je Đogo.
– Onda je važno da, kada vidite i prepoznate te motive, da ih nekako rešite i napravite ih neobičnim, da iznenadite publiku i da to bude nešto novo i za one koji sve znaju o Košarama – poručio je reditelj.
Svestan je da je pred njim veliki i odgovoran posao.
– Prošla je 21 godina od tih događaja, što je u istorijskim i ljudskim merilima i mnogo i malo. Ti ljudi su živi, a vi pravite film o nečemu što se njima dogodilo. Oni su bili pored onih koji su stradali ili teško ranjeni, sa njima su živeli 15 meseci. Napraviti priču kojom ćete zadovoljti i one koji su bili tamo i dramaturgiju i umetničku sliku o tome, a da znate šta hoćete da kažete o toj temi osim što pričate o tom događaju, komplikovan je posao – obrazložio je Đogo.
Ratne scene (a, kako nam je otkriveno, biće preko 350 eksplozija), snimaće se na tri lokacije: iznad Surdulice na bugarskoj granici, gde se nalazi karaula Krvavi kamen koja je „slična i po godinama i arhitektonski i po terenu, osim što nema Prokletija u zaleđu“, objasnio je Đogo, potom na Tari i na Zelengori u Republici Srpskoj. Dozvolu za snimanje na području Kosova nisu tražili, jer su pretpostavljali da je ne bi dobili.
– Na Prokletijama ćemo snimati, sa crnogorske strane. Od Berana do Košara je 40 km, od Plava do karaule je osam kilometara vazdušnom linijom – pojasnio je Đogo.
Jelena Trivan, predsednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, koji je podržao ovaj projekat na konkursu filmova sa nacionalnom tematikom, istakla je da ne postoje ovako veliki filmovi a da nisu državni te da je država u ovom slučaju pružila i finansijsku i organizacionu pomoć.
– Film „Dara iz Jasenovca“, iako se odnosi na događaje iza kojih je veća vremenska distanca, bio je takav poduhvat da nikada nismo dobili dozvolu Republike Hrvatske da na njenoj teritoriji snimimo ijednu scenu. Ovaj film će zahtevati mnogo lokacija, učešće vojske, ali i neke glumce sa albanskog govornog područja i verujem da će i tu biti problema i da su barijere između naroda još uvek toliko velike da će biti više njih koji će odbiti da učestvuju u ovom projektu koji slavi herojstvo srpske vojske. Međutim, film sam po sebi nema za cilj da pravi barijere već da ih ruši jer kada se pomirimo sa istorijskim istinama i prihvatimo svoju uogu u njima, one pomažu trajnom miru a ne daljem deljenju. I volela bih da ljudi iz regiona to tako razumeju i pomognu ovoj ekipi onako kako nisu pomogli „Dari iz Jasenovca“ – poručila je Trivanova.
Upitan da li je njegov scenario politički korektan, Balša Đogo je bez zadrške odgovorio da nije.
– On je razmaknut onoliko koliko to dozvoljavaju likovi i pravedan je samo sam prema sebi i prema tim događajima. Ja nisam ni školovan ni vaspitavan da budem politički korektan – izjavio je Đogo, napomenuvši da su se trudili da nađu neku meru, koju, možda, ne bi tražili na nekom drugom mestu, ali su ovde morali „s obzirom na događaj i našu zajedničku odgovornost jer se ipak bavimo ovako velikom temom“.
Pročitajte još:
On je dodao da na njega niko nije vršio pritisak kako da piše.
– Kad bih vam rekao da nismo o tome vodili računa, slagao bih vas… Bila je to ozbiljna i velika bitka koja nije trajala jedan dan, oni su tamo stajali od marta ’98. do juna ’99. i nisu se mrdnuli sa tog brda 150-200 metara iznad karaule. Treba to ispričati. Ja sam ceo život bežao od tih ratnih tema a onda vas sudbina pronađe, tako da sam ja to prihvatio kao svoj četvri vojni rok – istakao je Balša Đogo.
Snimanje počinje 28. juna. Dogovor je bio početkom jula, ali reditelj je pomislio da je Vidovdan „baš dobar datum“.
– Bilo mi je drago da to bude na Vidovdan, jer se radi o Kosovu. Verujem da će da nas čuva tog dana malo bolje nego što je čuvao druge za Vidovdan – kazao je reditelj.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare