0
Za jednu predstavu bila nam je potrebna romska muzika, pozvao sam Bregovića, a na njegov telefon javila se Isidora Žebeljan i rekla mi: 'Idi u Novi Sad, u tu i tu kafanu, tamo ćeš naći bend'. Bio je to bend Apsolutno romantično, postali su poznati široj javnosti tek posle te naše predstave", rekao je glumac Svetozar Cvetković, uoči otvranja festivala "Isidora Žebeljan" u Kragujevcu, prisećajući se svog poznanstva sa proslavljenom umetnicom.
Jedan telefonski poziv bio je sudbonosan za upoznavanje poznatog srpskog glumca Svetozara Cvetkovića i naše najuticajnije umetnice u svetu savremene umetničke kompozicije Isidore Žebeljan (1967-2020).
Govoreći o značaju i svestranosti Isidorine muzike, Cvetković je sa novinarima podelio manje poznate detalje o njihovom poznanstvu, koje je preraslo u dugogodišnje prijateljstvo.
Prisetio se rada na predstavi „Ivanov“ u Ateljeu 212 koju je pre 20 godina režirao Nikita Milivojević.
„Za predstavu nam je bila potrebna muzika nekog romskog benda, a u to vreme Goran Bregović je najviše radio sa romskom muzikom i sa tim etno zvukom. Ja sam imao Goranov broj, nazvao sam ga i javila se Isidora. Jednostavno je rekla: ‘Ovde Isidora Žebeljan’ i tako smo se upoznali. Pošto sam tražio romski bend, ona mi je odgovorila da ću najbolji naći u Rumuniji, ali da ne bi išao čak u Rumuniju, rekla mi je: ‘Idi u Novi Sad, u tu i tu kafanu, tamo svira bend koji se zove Apsolutno romantično'“, seća se Cvetković svog prvog razgovora sa Isidorom i dodaje da je poslušao njen savet.
Bend je, kaže on, svirao u predstavi, a „Ivanov“ je kasnije doživeo veliki uspeh.
Priča i da je tada shvatio da je Isidora bila, kako kaže, bitan deo muzike Gorana Bregovića.
„Bregović stvara, a Isidora otvara taj zvuk koji on želi da ima. Ona je na neki način kanalisala tu njegovu ideju u muzici koju je stvarao pre dvadesetak godina“, rekao je Cvetković.
On je objasnio da su posle telefonskog upoznavanja nastavili intenzivno da sarađuju u pozorišti i na filmu, a iz profesionalnog odnosa nastalo je i prijateljstvo. Opisuje da je svaka predstava na kojoj su zajedno radili bila „mnogo više od zvuka“ koji je Isidora komponovala.
„Mislim da je njena ličnost bila nešto što je opšte prisutno u toj predstavi, uz kompoziciju, osećala se njena prisutnost i njena posvećenost. Ona je radila mnogo pozorišnih predstava i sve su dostizale veliki uspeh i kod gledalaca i na festivalima. To je stvarno fascinantno, jer njena muzika nije bila samo boja, nego je bila bitan činilac svake predstave“, iskren je Cvetković.
On je kao Isidorin dugogodišnji prijatelj podržao osnivanje Festivala u njenu čast, a na svečanom otvaranju pročitao je i lični osvrt na Isidorino delo i prazninu koja je ostala iza nje.
Svoje obraćanje publici zaključio je rečima: „Ovo nisu samo dani Isidore Žebeljan, ovo mora da je Isidora, koja živi svoje trajanje u sadašnjosti i budućnosti“.
Prerani odlazak velike umetnice
Isidora Žebeljan preminula je u septembru 2020. u 54. godini, posle duge i teške bolesti. Bila je profesorka na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i redovna članica Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Za svoja umetnička dostignuća višestruko je nagrađivana u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je Mokranjčeve nagrade, tri Sterijine za pozorišnu muziku, kao i četiri „Yustat“ nagrade za scensku muziku.
Njena muzika izvođena je u Velikoj Britaniji, Italiji, Holandiji, Austriji, Francuskoj, SAD…
Berlinski časopis „Der Freitag“ izabrao je Isidoru Žebeljan za jednu od deset najperspektivnijih javnih ličnosti na svetu za 2009. godinu. Komponovala je muziku za više od 30 pozorišnih predstava u zemlji i inostranstvu, filmove, operu, a veliki uspeh doživela je sa operom „Dve glave i devojka“, prvom i za sada jedinom srpskom operom koja je međunarodnu premijeru imala na srpskom jeziku.
