0
"Ta kič megalomanija je prava slika vlasti - sve je fejk. A za to vreme stvarni problemi postaju provalije", kaže istoričarka Dubravka Stojanović na to što zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavljuje nove spomenike u Beogradu. "O tome je danas sramotno govoriti, posebno kada smo videli na kakve spomenike oni misle", ističe istoričarka umetnosti Irina Subotić.
Pišu: Matija Jovandić i Jelena Koprivica
Spomenik Stefanu Nemanji podiže se, u pravom smislu te reči, ispred Železničke stanice, zgražavanje i polemike oko idejnog rešenja i, posebno, načina na koji je ono izabrano ne jenjavaju, to koliko je plaćen vlasti su proglasile tajnom do 2023. godine, ali zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić ne miruje. Naprotiv, onima koji ga kritikuju zbog „inflacije spomenika“ poručio je da će ona biti još veća.
„Spomenike će dobiti Mihajlo Pupin, Meša Selimović, Miloš Crnjanski, Jovan Jovanović Zmaj, despot Stefan Lazarević, Vasko Popa, Aleksandar Deroko, kralj Aleksandar, Diana Budisavljević. Mislim i da bi kralj Milan trebalo da dobije spomenik“, kaže Vesić.
Ta imena nisu sporna, ali jeste način, ocenjuju istoričarka Dubravka Stojanović, istoričarka umetnosti Irina Subotić i arhitekta Đorđe Bobić.
– Pretrnem i kad najave potrebne radove u gradu jer sve užasno dugo traje, a rezultati su bofl i kič. A kad se spomenici najave, stvarno me savlada tuga nad našim gradom. Ta kič megalomanija je prava slika vlasti – sve je fejk. Od fejk evropskih integracija, fejk Skupštine, fejk epidemioloških mera i fejk ulepšavanja. A za to vreme stvarni problemi postaju provalije – prva je reakcija Dubravke Stojanović na najavu zamenika gradonačelnika da će biti podizani novi spomenici.
Takva njena reakcija nije posledica protivljenja da te ličnosti iz istorije i kulture dobiju obeležja, nego što to „nije stvarna briga o prošlosti“.
– Ne zato što ti ljudi ne zaslužuju spomenike, nego zato što to nisu spomenici njima nego Goranu Vesiću. To nije stvarna briga o prošlosti, nego o tome da se sadašnjost obeleži za budućnost – ističe istoričarka.
Stres izaziva i to, dodaje ona, što se otvaraju i pitanja gde i kako će oni biti postavljeni.
– Gde će ih postaviti, koliki će biti, kako će prevariti uslove konkursa kao sa spomenikom Stefanu Nemanji, da li će i njihova cena biti državna tajna kao sa Nemanjom… – nabraja ona.
– Narodna poslovica „selo gori a baba se češlja“ sasvim je primerena za najavu zamenika gradonačelnika Gorana Vesića o podizanju novih spomenika u Beogradu. Ta najava bi u nekim drugim situacijama bila lepa vest i zamišljali bismo kako na najbolji način da se obeleži doprinos koji su velikani naše kulture imali. Ali, danas je o tome besprizorno i sramotno govoriti, posebno kada smo videli na kakve spomenike oni misle – kaže za Nova.rs istoričarka umetnosti Irina Subotić.
Ona u svemu tome vidi i mogućnost degradiranja ličnosti koje bi trebalo da dobiju spomenike.
– Ako će naši velikani dobijati spomenike po uzoru na grandiozni, faraonski i potpuno neprimeren spomenik Stefanu Nemanji, onda će to biti ruglo grada i najgori beleg koji ova vlast može da ostavi u Beogradu. Može se govoriti i o dekadentnosti same ideje, posebno zbog toga što bi spomenici trebalo da imaju veliku ulogu u društvenom životu – da mogu da pomognu ljudima, bilo kao prostori za druženje, saznavanje, kao mesta na kojima će se ljudi učiti… Umesto toga dižu se spomenici koje bismo mogli nazvati najgorim grobljanskim mestima podsećanja na te velikane – ocenjuje Irina Subotić.
Arhitekta Đorđe Bobić smatra da sva ta imena svakako zaslužuju spomenike u Beogradu, ali tu vidi i potencijalni problem.
– A to je kako će to biti napravljeno i ko će to praviti da se ne bi ponovila tužna priča sa Stefanom Nemanjom, jer je to plagijat iz prošlosti. Ne vređam time čuvenog ruskog vajara, samo želim da istaknem da je to priča koja ne odgovara savremenom Beogradu. Nedavno sam čuo priču oko spomenika planiranih za Beograd na vodi, konkursu koji je izvrgnut ruglu i nekakvoj vrsti prevare. Voleo bih da ti spomenici koje je zamenik spomenuo budu na dobar način napravljeni, da budu organizovani javni konkursi, da naši, srpski vajari svojim delom kažu šta o tome misle i da to ne bude netransparentna priča, već da javnost, i kulturna i laička, sve o tome zna – ističe Bobić.
Nekadašnji gradski arhitekta, osvrćući se na izjavu Vesića da je „prethodne vlasti trebalo da izgrade sve te spomenike“, podseća da su ranije pravili spomenici važnim ljudima upisanim u istoriju i kulturu Beograda i Srbije.
– Glavni problem svih vlasti, počevši još od druga Josipa Broza, pa sve do danas, jeste neshvatanje da se ne može sve uraditi odjednom. Nikako nije dobro hvaliti se kako ste vi nešto uradili, a oni pre vas ništa. Grad se razvija u kontinuitetu i nije tačno da ni za vreme prethodne vlasti, ali ni onih pre njih, sve do Broza, nešto nije rađeno. I u ono vreme su dizani spomenici. Pamtili su se ljudi, njihova dela i udeo u kulturi i životu ove države, tako da priča kako ništa nismo uradili ne stoji i ne volim je. Jedan poznanik mi je nedavno pričao kako ova vlast pravi ulice. Moja poruka je: „Nemojte se praviti važni zato što asfaltirate ulice“. Znate, to je nešto što se ne spominje, to je neka rutina, obaveza, kao kad porodica sebi skuva ručak… Možete se praviti važni sa mostom, a ne sa nečim što je vaša obaveza zato što ste na mestu na kom primate platu od građana Beograda i Srbije – naglašava Bobić.
Pominje i Beograd na vodi kao primer „jeftino prepisane priče odnekud“, koja „nema nikakve veze sa ovim gradom“, jer mu menja lik.
– Dovoljno je samo da sa Gazele ili Novog Beograda pogledate kako to izgleda i sve vam je jasno. Pokriven je grad. Taj beogradski greben od „Pobednika“, preko Beograđanke do Hrama svetog Save, pokriven je i promenjen. Ja svoj grad zbog toga više ne prepoznajem. A i sama arhitektura objekata koji su tamo izgrađeni jednostavna je, neprihatljiva za jednu prestonicu, ponovljena, prepisana arhitektura, bez ikakve umetničke ili arhitektonske vrednosti. To je nešto što ne pripada ovom gradu. Mislim da ne pripada nigde… – smatra arhitekta.
Za to što je zamenik gradonačelnika naveo da će radovi na Savskom trgu biti plaćeni više od 20 miliona evra, Irina Subotić kaže da je u pitanju ogroman novac.
