1
„Čovečnost - Usponi i sunovrati“ moto je ovogodišnjeg 68. Sterijinog pozorja, festivala domaćeg dramskog teksta koji će se, po tradiciji, odigravati u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu od večeras do 3. juna. Ovo će, između ostalog, biti i jedno raspevano Pozorje, kako je najavio selektor Milivoje Mlađenović, jer šest predstava ima muziku koja boji predstave.
Festival će svečanom besedom otvoriti reditelj Jagoš Marković, nakon čega će biti odigrana prva predstava u takmičarskom programu – opera “Deca” Irene Popović Dragović, po romanu-poemi Milene Marković.
Na našu opasku da je neverovatna koincidencija da, po ranije utvrđenom programu, Sterijino pozorje počinje „Decom“ baš posle tragičnih događaja u kojima su žrtve upravo bili najmlađi, dramaturg Željko Hubač to tumači time da se pozorište i život prepliću:
– Kontekst u kojem su pisana “Deca” i u kojem se izvode danas su dva različita konteksta. Pre nekoliko dana sam bio na festivalu u Smederevu i slušao odjeke nakon izvođenja opere „Deca“. Bili su katarzični. Kvalitet predstave je lekovit za ovu situaciju. Svako dobro pozorište je lekovito za sve društvene probleme i anomalije, a teatar mora biti društveno angažovan, ne mislim samo na politiku, satiru, nego i na društvene okolnosti koje naše živote čine.
Irena Popović Dragović, višestruka dobitnica Sterijine nagrade za originalnu scensku muziku, činjenicu da njen komad otvara Pozorje smatra velikim uspehom i podstrekom za Narodno pozorište u Beogradu, autorski tim, glumce i nju samu.
– Postoji određena mitomanija velikih rediteljskih imena koja apriori moraju biti uvrštena u selekciju Pozorja bez obzira na kvalitet predstava, tako da verujem da selektoru nije bilo nimalo lako da opravda zašto se odlučio baš za „Decu“. To nije dramska predstava i mislim da je bio jako hrabar jer je takva vrsta komada po svim elementima nešto novo. Selekcijom „Dece“ za Sterijino pozorje legitimno smo priznati kao “prava” predstava koja je dostojna da se nađe na ovakvom festivalu – ukazuje naša sagovornica.
Uoči najznačajnijeg pozorišnog festivala, teatrolog Svetislav Jovanov napominje da, kao ni u životu, tako ni u teatru ne postoji mirovanje. Podseća da je zaokretom prema usredsređenosti na domaći dramski tekst Pozorje postavilo određene zahteve, ali preuzelo i određene obaveze.
– Naime, usredsređenost na „domaći dramski tekst“ ne može biti u dovoljnoj meri delotvorna kao formalni okvir niti konačni propis, već kao svojevrsni pokretač programskog razvoja, čije mogućnosti vidim na dva plana. Što se tiče takmičarskog programa, smatram da je neophodno – ako treba i formalno – obezbediti kvantitativnu prevlast dramskih ostvarenja savremenih autora. Zato je nužno redefinisati pojam „dramskog teksta“ – uključujući u takmičarsku sferu kako „metatekst“, odnosno kolektivno tekstualno ostvarenje, tako i „paratekst“ – adaptacije proznih ostvarenja ili filmskih scenarija, kao i „pseudotekst“ – dramu proisteklu iz dokumentarnog materijala. S druge strane, smatram da treba nastaviti sa prezentovanjem „off-programa“, posredstvom kojih bi i publika i stručna javnost mogli da steknu uvid u forme koje predstavljaju sintezu dramskog pozorišta sa novim medijima. Uveren sam da bi na taj način afirmacija domaćeg dramskog stvaralaštva bila potpunija, a interes za njega daleko veći.
Željko Hubač smatra da bi Sterijino pozorje moralo da bude najznačajniji domaći pozorišni festival jer je tako i koncipirano:
– Da bi opravdalo tu misiju, neophodan je dobar odabir predstava i organizacija i to je nešto što poslednjih godina ima svoje fluktuacije, prevashodno zbog toga što repertoari srpskih pozorišta imaju značajne oscilacije koje se, iz mnogobrojnih razloga, ne kreću uzlaznom, nego silaznom putanjom. Zato festival ne može biti bolji od repertoara. Ali, sa druge strane može i mora da bude slika repertoara. Uvidom u ovogodišnju selekciju, uočavam da okosnicu čini nekoliko izuzetno značajnih i dobrih predstava. Da li postoji koncept selekcije, ne znam, ali u krajnjoj instanci to nije neophodno. Ponavljam, festivali ne mogu biti bolji od produkcije a ona se nalazi u ćorsokaku. Govorim o tome godinama, ali bojim se da to niko ne čuje i nema snage da nešto uradi…
U takmičarskoj selekciji 68. Sterijinog pozorja je osam predstava: „Deca“, opera u 17 pesama po romanu Milene Marković, kompozitorke i rediteljke Irena Popović, Narodno pozorište u Beogradu; „Gospođica“ Ive Andrića, dramatizacija Vanja Ejdus, režija Đurđa Tešić, Narodno pozorište Republike Srpske, Banja Luka.
„Noćna frajla“ Aleksandra Popovića, režija Branislav Mićunović, Narodno pozorište Niš; „Pokojnik“ Branislava Nušića, u režiji Egona Savina, Crnogorsko narodno pozorište Podgorica; „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“ Đorđa Kosića, režija Jug Đorđević, Narodno pozorište u Beogradu, „Fondacija Novi Sad ‒ Evropska prestonica kulture”, Sterijino pozorje Novi Sad; „Yankee Rose“ Slobodana Obradovića u režiji Miloša Lolića, Beogradsko dramsko pozorište.
„Što na podu spavaš“ po delu Darka Cvijetića koji je radio i dramatizaciju sa rediteljem Kokanom Mladenovićem, Minom Petrić, Dubravkom Mihanovićem i ansamblom predstave, Srpsko narodno pozorište Novi Sad, Gradsko dramsko kazalište „Gavela“ Zagreb, Narodno pozorište Sarajevo i MESS Sarajevo; i „52 Herca“, pisac Tijana Grumić, režija Mojca Madon, Slovensko narodno gledališče Nova Gorica (Slovenija).
O Sterijinim nagradama odlučivaće žiri u sastavu; Ljiljana Pešikan Ljuštanović, predsednica, Ista Stepanov, Jure Novak, Ivan Medenica i Valentin Vencel.
Takođe, publika će moći da vidi i tri komada u međunarodnoj selekciji „Кrugovi“.
Kao stalni festival nacionalne drame i pozorišta takmičarskog karaktera, Sterijino pozorje ustanovljeno je 1956, u okviru obeležavanja 150-godišnjice rođenja i 100-godišnjice smrti velikog srpskog komediografa Jovana Sterije Popovića.
Bonus video: Premijera opere „Deca“ u Narodnom pozorištu u Beogradu
