Prvi animirani film o avanturama "crnog" Spidermana gledao sam u svojoj kući iz svih mogućih delova i svih mogućih uglova, s obzirom da su ga moja deca izvrtela dvocifreni broj puta, a da ga ja pri tome nijednom nisam odgledao "pristojno i u celini".
SPIDER-MAN: ACROSS THE SPIDER-VERSE (2023, r. Joaquim Dos Santos, Kemp Powers i Justin K. Thompson)
Krivite „bumera“ u meni što je predrasudno odlučio da zaobiđe „nove tendencije na starom terenu“, olako ih tretirajući kao demonstraciju agendi, a ne umetnosti. U svoju odbranu mogu da kažem da ću se uvek više radovati unikatnosti Black Panthera, nego „crnom“ izdanju Spidermana.
Ali, onda sam odlučio da uz svoju tinejdžerku probam da savladam novo gradivo (nastavka), koji nam neobično stiže od rediteljskog tima koji praktično nije imao skoro nikakve veze sa prethodnim filmom, što je skoro nezamisliva situacija u šerholderski vođenom Holivudu. Neko se usudio da rizikuje sa sasvim novim ljudima, i to sa već uspešnim proizvodom!?
Dos Santos, Powers i Thompson iza sebe imaju par kratkih animiranih filmova, Pixarov „Soul“ i rad na lokacijama za prethodni film. Ali, ono što su nam ponudili, a da prvo pomenem mane, možda traje dvadesetak minuta duže nego što je moglo (čini se da pumpanju kraja nema kraja) i dramaturški krivuda u želji da udovolji svim svojim mnogobrojnim likovima, ali sve ostalo je vrlo, vrlo impresivno.
„Across The Spider-Verse“, u kome se naš junak Miles, susreće sa „Spajedermenovim univerzumom“ u kome postoji na stotine najrazličitijih Spidermana koji vode računa o bezbednosti svojih svetova, u suštini je jedno odrastanje-u-duetu, za njega i njegovu prijateljicu/devojku Gwen (isto također Spidermanku) i bolno suočavanje sa osamostaljivanjem od roditelja, od „starog života“ i prihvatanje jednog komplikovanijeg sistema od onoga koji „biti superheroj“ donosi ili filmovi prikazuju kao neprekidnu zabavu.
Ali, ne davite se previše u priči, njenim manama, šlajfovanjima, neizbrušenostima. Ona teče pitko i često je duhovita i u skladu sa „vremenima“ svoje ciljne publike. Ovde je mnogo važnije nestvarno vizuelno iskustvo. Ne pamtim kada je film po stripu izgledao više kao strip na filmu! Nekoliko različitih stilova prepliće se kao vizuelni stil filma, varirajući od vrlo stripovskih rešenja do posve apsktraktnih kojima malo fali da se istope u sopstvenom impresionizmu. „Across The Spider-Verse“ je skoro psihodelično iskustvo desetina različitih ukusa koji na različite načine kreiraju akcione scene, različite svetove, različite Spajdermene, ali i vrlo intimne trenutke usamljenosti i prve ljubavi (mislim da je scena na vrhu zgrade u Njujorku, kada naši junaci vise, a ceo svet izgleda kao da curi s neba dovoljna za Oskara za režiju!).
Ova vrsta intenzivnog (superintenzivnog!) pop arta u potpunosti komunicira sa dinamikom ekrana telefona ili kompjutera u koji tinejdžeri bulje non stop, i na kojima se ni po kakvom kriterijumu smenjuju razne pokretne slike, skrojene po potpuno različitim nivoima „talenta“ (da tom rečju obuhvatim sve što doprinosi izgledu jednog videa). Ovaj film u potpunosti reflektuje potrebu onih za koje je napravljen da u jednom trenutku borave na više mesta tj da im se prezentacija nečega plasira na što više različitih načina. Držati sve to u jednom stilskom „univerzumu“, a to se ovde desilo, apsurdna je, neverovatna i najveća vrednost ovog filma. On poput superživog organizma pulsira od početka do kraja nesmanjenom energijom. Vreme je da sav Holivud zaliči na ovo.
SELEKTAH: 9/10
Bonus video: Kakav lav, strašan lav: Danilo Bećković snimio je film o svom krštenom kumu Dušku Radoviću
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar