Street art umetnice za Nova.rs: Žene su ovde ili žrtve ili karakondžule, što je pogrešno, jer smo jake a svakoj od nas jedna devojka čuva leđa

Osnovan 2018. godine od strane odlikovane lokalne umetnice TKV, festival predstavlja prvu i za sada jedinu manifestaciju ovog tipa u regionu, pružajući platformu umetnicama iz sveta grafita da se povežu, razmene iskustva i osnaže kroz kreativnu saradnju. Iako non-stop u trku da sve organizuje kako treba i da nikome nište ne nedostaje, uspeli smo da TKV uhvatimo na trenutak i pitamo je o impresijama dosad:

- Kada pogledam pet godina unazad i ove devojke danas, preponosna sam jer se tu vidi mnogo uloženog rada, truda, prelepo je! Postale smo familija, ovih tri dana "All Girls Graffiti Jama" je samo za nas i naš vajb - kaže za naš portal TKV.

Oštrica street arta

Ovogodišnja tema festivala glasi „Sisterhood“, koja naglašava solidarnost i podršku među ženama u umetničkoj zajednici. Nakon učešća na različitim grafiti jam-ovima kao jedina devojka, TKV je uvidela da su umetnice često bile izostavljane zbog njihove opšte nevidljivosti, ali i nedostatka ženske zajednice u ovoj sferi umetnosti. Sada, kao već etablirana umetnica, odlučila je da iskoristi svoje iskustvo kako bi stvorila regionalnu mrežu umetnica.

- Naše kolege nas podržavaju, mi smo svi ekipa, ali sam ja ipak želela da napravimo nešto naše. Ranije jeste bilo drugačije, bilo nas je mnogo manje, a danas vidim ovde i mlađu generaciju devojaka koje crtaju i imaju svoj “grafiti kru”. To je ono za šta smo se borile. To je ono što smo htele - da se više uopšte ne dovodi u pitanje da li žene crtaju. To treba da je prevaziđena tema - mi danas biramo da budemo na ulici i slikamo. Ne verujem u muško i žensko stvaralaštvo, verujem samo u stvaralaštvo - objašnjava TKV.

Razlika je u tome samo, dodaje ona, šta želiš da crtaš, slova, murale, grafite…

- Svako zauzimanje javnog prostora po sopstvenim izborima i nahođenju je politički čin. Pogotovu je u Beogradu jako bitno i mislim da na generalnom nivou društvo dobija vandalizam kakav zaslužuje što se tiče crtanja. Street art kultura mora da zadrži jednu vrstu te oštrice. S druge strane, sve zavisi od umetnika do umetnika, šta oni žele od toga. Neki su u fazonu - ja sam muralista nemam veze s grafitima, a neko živi samo taj život i samo street i samo “bombing”. Lično, to ja volim. Volim ulicu i crtanje svuda, jer to niko ne može da ti oduzme, to je samo tvoje!

Iskustvo sa ulica grada

A šta TKV želi da poruči svojim radovima?

- Kada je u pitanju Beograd, ovo je moj grad i jako ga volim. Vuče me da svašta nešto tu ofarbam. Tu je i ta feministička tema koja se prožima kroz moj rad jer je meni bitno da lica žena na drugačiji način budu prisutna u javnom prostoru. Mislim da smo zatrpane medijskim načinima kako oni žele nas da prikažu, i kako treba da izgledamo, šta da budemo… Žena je ili žrtva ili karakondžula. Nema između, a taj stav je jako pogrešan. Važno je da naredne generacije devojčica ne gledaju to. Treba dati odgovor: “Ti si sve što želiš i mi smo tu uz tebe”. Zato mi je važan taj moto “Sisterhood” jer su tu devojke iz Srbije, Bugarske, Rumunije, Španije, Austrije, Mađarske, Francuske i sve nas je povezala jedna ideja koju ispoljavamo na svoje načine - kaže TKV, a u tom trenutku nam se pridružuje i jedna od “sestara” Chronik iz Bugarske kojoj je ovo drugi put na festivalu.

- Zaljubila sam se u ovo mesto čim sam ga prvi put videla. Predivna je atmosfera, devojke su sjajne, zaista pravi “Sisterhood”. Ne moraš mnogo toga da im kažeš, one te razumeju. Ljudi smo, nekada se događaju teške stvari, prolazimo kroz svakakve situacije, raspoloženja, ali negde postoji to sestrinstvo koje te uzdigne i podrži. Uvek postoji jedna žena koja te ispiriše da ideš napred i trudiš se da budeš najbolja verzija sebe. Mi žene nismo slabe kao što mnogi misle, mi smo jake, a kada smo povezane, recimo sprejem, tada smo najsnažnije! Svaka od nas ima devojku koja joj čuva leđa - poručuje kroz široki osmeh Chronik.

Poput TKV i ona preferira "bombing" po ulicama Bugarske.

- Nemaš mnogo vremena da poručiš nešto previše dugo preko svojih radova kada je takav način u pitanju. Kada si na ulici, i to što radiš nije baš legalno, moraš da budeš veoma brz, uigran, napraviš šta imaš i bežiš dalje. Verujem da umetnost nije nešto što treba objašnjavati, već osećati. Nadam se da se ljudi kad prođu pored mojih radova osećaju inspirisano, i samo ako se nasmeše - dovoljno je.

Ulica donosi nekad i problematične situacije i Chronic priznaje da je kao mlađa upadala u nevolje, ali da sada izbegava opasna mesta.

- Ako i idem onda moram da budem veoma proračunata i organizovana kako ne bih morala previše da trčim, ipak me noga i kičma ne služe kao ranije (smeh). Ali nema stajanja!

Ohrabrenje i inspiracija

Na zidu Dorćol platza prekoputa svoj rad oslikava Wanda iz Rumunije, a kao i ostale devojke, sva išarana u bojama od spreja, prilazi nasmejana i voljna da sa nama podeli svoje impresije.

- Mislim da je predivna ideja napraviti ovakav festival, ali to ima dve strane. S jedne bih volela da žene učestvuju podjednako u svemu, i na svim festivalima, a ne da moramo da imamo svoj. Kada sam dolazila ranije na festivale momci su me pitali s kim slikaš ili čija si devojka. S druge strane, lepo je videti da žene sve više zauzimaju mesta na kojima su ranije muškarci poput kuca išli i obeležavali teritoriju - kaže šaljivo Wanda.

Svakim svojim radom se, kako je objasnila, trudi da prenese poruku koju pored slike napiše.

- Volim da svojim delima ohrabrujem ljude da svet gledaju otvorenog uma. Ne radim grafite, volim murale, tako da uglavnom slikam po ovakvim mestima češće. Ne radim nelegalne stvari, mada kada je reč o Rumuniji, vrlo je teško reći da je uopšte išta legalno jer ti je potrebno mnogo dozvola koje treba da nabaviš da bi nešto slikao. Postoje ljudi koji se plaše street arta, a onda postanu veliki fanovi, a ima i onih koji to doživljavaju i dalje kao nelagalnu stvar povezanu sa bandama. Ali, radimo puno na tome i dolaze sve više novih generacija, što je ohrabrujuće - ocenjuje Wanda.

A kada je reč o mlađim generacijama, prvi zid na koji naletite s leve strane na ulazu u Dorćol platz biće upravo oslikan radom dve sjane devojke, sestara Helenikus i Teodore Jovanović.

- Počela sam davno da se bavim street artom, pošto sam starija od sestre osam godina i u nekom momentu sam i prestala, ali kada sam videla koliko se ona zainteresovala za to, zaista mi je bilo drago i sad joj se povremeno priključujem. Kada sam počela da se interesujem nije bilo žena u ovome, osim TKV, za nju sam znala iz priča. Brzo sam se zbog toga povukla, ali sada kada mi je Helena vratila tu želju, srećna sam što mogu da vidim da imaju veću podršku i zajednicu ulične kulture nego što smo mi imale u ono vreme - kaže Teodora.

TKV kao inspiracija

Helinikus priznaje da se od početka osećala vrlo prihvaćeno ali da i dalje ima nekih podela:

- Pa, ima onoga kad ti kažu: “A ti si devojka, ti radiš karaktere, mi slova”. Ali, i sada se i to lagano menja. Sve je više različitosti i svi smo kul s tim. Nas dve, na primer, uglavnom radimo murale, obe smo sa likovne akademije, ali smo za ovu priliku odlučile da probamo i slova uz karaktere. Nadam se da će sve ispasti dobro! Vrlo rado bismo radile i neka dela sa dubljim porukama poput TKV ali ima i za to vremena.

Upravo im je TKV bila inspiracija kada su počinjale, a sada su imale priliku i da crtaju rame uz rame s njom:

- Ludilo! Samo smo slušale o njoj, bila je uvek poput enigme, jedina žena u celoj toj priči i još ima tako dobre poruke. Bila je jedina koja je imala hrabrosti da se probije u muškom okruženju i da u njemu pliva tako upešno i danas. Carica je skroz. Sećam se kad je bilo - “vauuu” ulazimo prvi put u atelje TKV! Zaista sjajno! Mi sada imamo svoj ženski “kru” i u Dorćol platzu su izloženi neki naši radovi. Baš mi je drago što devojke mojih godina žele da se vrate tom izvornom street stilu života, ekipa s ulice, druženja, čuvanja i poštovanja. Mislim da su i festivali poput ovog tome doprineli. Širi se glas devojaka - poručile su Tea i Helenikus, a mi smo ih ostavile da dovrše svoje zidove Dorćol platza stvarajući jedinstvenu galeriju na otvorenom dostupnu posetiocima tokom cele godine.

Bonus video: Mural sa Ršumovićevim stihovima na silosima kraj Dunava