Slavni iranski sineasta Džafar Panahi, koji se od prošlog leta nalazi u zatvoru u Teheranu, započeo je štrajk glađu.
Na ovaj radikalan potez odlučio se zbog toga što je i dalje u zatvoru, uprkos tome što je Vrhovni sud Irana preinačio presudu zbog koje je nagrađivani reditelj završio iza rešetaka.
Džafar Panahi se oglasio iz zatvora rekavši da je njegov čin usmeren protiv „nelegalnog i nehumanog“ tretmana od strane policijskih i bezbednosnih snaga Islamske republike i njihovog „običaja“ da uzimaju ljude za taoce.
I zbog toga prestaje da jede, pije i uzima lekove. I biće tako sve dok njegovo „možda beživotno telo ne bude pušteno iz zatvora“.
Rediteljevo saopštenje iz zatvorske ćelije preneli su, putem Instagrama, Džafarova supruga Tahereh Saedi i sin Panah Panahi, preneo je „Varajeti„.
Podsetimo, početkom prošlog jula u Iranu su najpre uhapšeni Muhamed Rasulof, čuveni sineasta ovenčan Zlatnim medvedom na Berlinalu za film „Zlo ne postoji“ i njegov kolega Mostafa Al-e Ahmad, jer su „podsticali nemire i narušavali psihološku sigurnost društva“. Samo nekoliko dana kasnije uhapšen je još jedan dobitnik Zlatnog medveda, i nagrade za scenario za film „Tri lica“ u Kanu Džafar Panahi.
Poslednji rediteljev film „No Bears“ ovenčan je u septembru, na 79. Venecijanskom festivalu, specijalnom nagradom žirija.
Sineasta je tada osuđen na šestogodišnju zatvorsku kaznu. Međutim, Panahijevi advokati uspeli su u oktobru da „izboksuju“ poništenje sudske presude zbog koje je završio u zatvoru. Naime, reditelj je osuđen na šestogodišnju zatvorsku kaznu zbog „širenja propagande protiv sistema“, a advokati Džafara Panahija uspeli su da, nakon žalbe Vrhovnom sudu, ponište presudu. Čitav slučaj trenutno je u nadležnosti Iranskog apelacionog suda. Međutim, rediteljevi advokati i supruga tvrde kako bezbednosne snage u toj zemlji i dalje prisiljavaju sudstvo da ga drži iza rešetaka.
Hapšenje Džafara Panahija i Muhameda Rasulofa desilo se nekoliko meseci pre nego što je Iran zahvatio talas protesta. Demonstracije u Iranu, započete sredinom septembra, bile su izazvane smrću Mahse Amini, dvadesetdvogodišnjakinje koju je policija za moral odvela u pritvor u Teheranu zato što je, navodno, prekršila stroga iranska pravila koja od žena zahtevaju da prekriju kosu hidžabom.
Tokom protesta više od 500 civila stradalo je od ruku državnih bezbednosnih organa, a više od stotinu iranskih umetnika uhapšeno je ili im je zabranjeno da se bave svojim poslom, prevashodno snimanjem filmova.
Poslednje u nizu hapšenja koji su uzrokovali buru u svetskoj javnosti desilo se polovinom decembra kada je slobode lišena glumica Tarenah Alidosti, zvezda nagrađivanog filma „Trgovački putnik“ Ašgara Farhadija, jer je na Instagram okačila post u kojem izražava solidarnost s čovekom koji je ubijen zbog „zločina počinjenih tokom protesta u toj zemlji“.
Glumica je puštena na slobodu 4. januara, ali Panahi i Rasulof, uprkos osudama svetske javnosti i apelima kolega, od letos su iza brave.
Bonus video: Iran, protesti