Stevan Stefanović ima najbolji roman

Na 19. Deretin konkurs za najbolji neobjavljeni roman za nagradu "Miroslav Dereta" stiglo je 145 rukopisa. Žiri u sastavu Zoran Bognar (predsednik), Jasmina Ahmetagić i Petar V. Arbutina najpre je napravio uži od deset, a potom i najuži izbor od pet rukopisa za nagradu za 2024. godinu. U najužem izboru našli su se romani: "Is" Jadranke Milenković, "Mastionicom i perom" Stevana Stefanovića, "Stvaranje" Đorđa Ćirjanića, "Unuka iz Praga" Jelice Zupanc i "Gog i Magog" Nenada Petrovića.

Na poslednjoj sednici žiri je jednoglasno odlučio da nagrada "Miroslav Dereta" za ovu godinu, koja se sastoji od povelje, štampanja nagrađenog rukopisa i novčanog iznosa, pripadne Stevanu Stefanoviću za roman "Mastionicom i perom", saopšteno je iz izdavačke kuće "Dereta".

Delo velikog pisca oslovljava čitaoca, inspiriše tumača, provocira buduća čitanja… i dalo bi se još navesti mnoštvo sinonima čitanja i inspirativnih pulsacija dela velikih pisaca. Međutim, pre i posle svega je lični odnos čitaoca i tumača, uzvišen ako je dovoljno iskren i otvoren i pojednostavljen do banalnosti ako je epigonski. Hrabrost Stevana Stefanovića da krene u susret velikom F. M. Dostojevskom jeste gest velikog posvećenja, hrabrosti ali i ljubavi. U stvari, jedino tako i može, navodi, između ostalog, žiri u obrazloženju.

Podsećaju članovi žirija da je Štefan Cvajg davno rekao: "Likovi Dostojevskog se ne pojavljuju sve dok nisu uzbuđeni, puni strasti, moraju da se nađu u momentu napetosti. Dok se drugi autori trude da izraze utisak duhovnog opisujući telesne osobine, Dostojevski gradi telo pomoću duše". Stefanović, kako navode, svog Dostojevskog gradi upravo pomoću duše ali i biografije i osećanja, emotivne prisnosti i tragične sudbine, duhovite otvorenosti i iskrenosti pisca i originalnih tumačenja životnih situacija i povoda za stvaranje knjiga koje su danas nas vrhu klasične književnosti.

"Stefanović i njegov sagovornik, duhovni intimus F. M. Dostojevski, lični i neposredni su na mestima gde to od njih zahteva etičnost, inovativni i kreativni tamo gde se lični stav preliva i pretače u estetiku pojma, koji izvire iz književne slike i završava se u figuralnosti čiji iskaz nije samo u vizuelizaciji čitalačkog iskustva i naknadnom tumačenju dela već u verbalnom i retoričkom ispovedanju lične istine... Stefanović svoju sliku Dostojevskog gradi slojevitim iskustvom značenja dela ali i svega onoga što je postalo deo, godinama posle pisanja, našeg iskustva i profetske vizije dela velikog pisca", zaključuje žiri u obrazloženju odluke.

Ko je Stevan Stefanović

Stevan Stefanović je rođen 1982. u Paraćinu. Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu 2008. godine. Sopstvenim rukama je sagradio parohijski dom u Crkvencu kraj Svilajnca i obnovio Crkvu. Tokom njegove službe osvećena je Crkva u Dublju. Uz pomoć RTS-ove emisije "Moja dedovina" obnovio je dedovinu na Rtnju, u selu Mali Izvor.

Autor je studije "Bogoslovlje Dostojevskog", zbirke beseda "Pedeset jedna zastava" (koja je izašla povodom desetogodišnjice Stevanove službe) i romana za decu "Priča o zmaju sa Rtnja". Od 2016. objavljuje tekstove u časopisima i na portalima "Čudo", "Vidovdan", "Slovo o Lapovu"...

Oženjen je i otac dvoje dece.

Bonus video: Vladan Matijević