Postojala je uvek neka vrsta opterećenja, ne znam odakle je dolazila, ali to što sam sin Seke Sablić, samom tom činjenicom i što je sve blizu i povezano u ovom poslu, uvek je postojalo opterećenje. Mislim da sam se tek skoro oslobodio, govori u intervjuu za Nova.rs reditelj Stefan Sablić, inače sin legendarne glumice Jelisavete Seke Sablić.
Stefan Sablić, muzičar i reditelj, imao je premijeru svoje predstave „Adresat Nepoznat“ u novootvorenom Jevrejskom kulturnom centru „Oneg Šabat“ u Beogradu, a večeras ima i premijeru rimejk predstave „Gospođa Roza“, u kojoj glavnu ulogu tumači upravo njegova majka.
Iako su njih dvoje zajedno sarađivali i ranije, u intervjuu za Nova.rs Stefan Sablić navodi da je ovo iskustvo, kao i svako prethodno, bilo specifično. Priča o odnosu sa svojom majkom, ali i o muzici – koja je takođe njegova velika strast. Kaže još i da živimo u vremenu u kojem „postoji novo pisanje istorije zarad sitno dnevno političkih poena“.
„Mi živimo u tom vremenu gde vidimo da sve te sile i fenomeni postaju jači i jači. Dolazi do radikalizacije stanovništva. To je boljka Evrope – jača desnica, oni dobijaju snage. Mi nažalost na našim prostorima smo osetili to na svojoj koži devedesetih. Znamo kroz šta smo sve prošli i kroz šta još uvek prolazimo. U tom smislu su ove predstave užasno aktuelna, odnosw se na nas i na svu mržnju kojom smo mi ovde okruženi. U svetlu rehabilitacije zločinaca, pisanja istorije, manipulacije činjenica o Holokaustu, zarad sitno dnevno političkih igara i sukoba među ovim narodima na našem prostoru, važno je pričati o zločinima iz prošlosti“, objasnio je Stefan.
Stefan Sablić navodi i da se nada da će Jevrejski kulturni centar „Oneg Šabat“, oživeti u Beogradu i postati novo centralno mesto kulturnih dešavanja.
„Mi smo veoma uzbuđeni, bio sam uključen u ceo taj proces renoviranja i radujem se da sam uspeo da se dogovorim sa tim doskorašnjim rukovodstvom. To je oduvek bio Jevrejski kulturni centar, duhovni centar Jevreja, Dorćol je bio jevrejska mahala, tu je živelo 13 hiljada Jevreja pre Drugog svetskog rata. Posle Holokausta je jako malo toga ostalo. Tek neke 2015. ili 2016. godine je to zdanje, inače sagrađeno početkom 20. veka vraćeno jevrejskoj opštini. Do tada je čamilo u nekom propadanju. A ima svoju istoriju – devedesetih godina je tamo bio Kulturni centar Reks, B92. Bilo je to kultno mesto i nadam se da ću uspeti kao umetnički direktor da ga obnovimo, da ga oživimo, pa da i danas bude mesto kulturnih dešavanja u Beogradu“.
Kada je reč o saradnji sa njegovom majkom, glumicom Sekom Sablić, Stefan objašnjava da je uvek bilo neke vrste opterećenja.
„Mi smo dosta sarađivali zajedno, mislim da sam tokom toga uspeo da naučim mnogo od nje o ovoj profesiji. Ono što je za mene centar mog posla je rad sa glumcem. Bilo je tu puno prednosti jer mi je majka. S druge strane bilo je sigurno i nekih opterećenja i mana. To je uvek jedno od pitanja koje dobijam kada sam radio neke predstave sa njom – sarađivati sa njom je kao i sarađivati sa svakim drugim glumcem, ne pravim više tu razliku, drago mi je da sam imao mogućnosti da radim s njom i da imam mogućnost da obnovim ovu predstavu. Ona je legendarna i vrhunska glumica, imao sam sreće da radim i sa drugim vrhunskim glumcima. Sa takvim ljudima je lako raditi.“
A na pitanje koliki mu je bio teret što mu je baš Seka majka, kaže:
„Postojala je uvek neka vrsta opterećenja, ne znam odakle je dolazila, ali to što sam njen sin, jeste bilo opterećujuće u ovom poslu. Tek sam se skoro oslobodio toga, mislim. Na neki način sam postao i podeljen, bavim se i muzikom koja je moja velika strast i postala je deo moje
profesije, pa muziku kombinujem i u teatru i objedinjujem sve to. Na neki način sam se malo distancirao od tog posla, što mi je i pomoglo da se oslobodim tog opterećenja koje je postojalo“.
Bonus video:
Jasna Đuričić, glumica
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare