0
Ona živi život pun predrasuda prema drugim (mlađim, starijim, uspešnim, manje uspešnim, marginalnim) ženama, kaže dramska spisateljica Biljana Srbljanović, komentarišući junakinju romana "Unutrašnje more" Danice Vukićević.
U novoj epizodi Hartefaktovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“ pod nazivom „Bumerski karasevdah“ Biljana Srbljanović i Vladimir Cerić, razgovarali su o romanu Danice Vukićević „Unutrašnje more“, koji je osvojio NIN-ovu nagradu za 2022.
Biljana Srbljanović je najavljujući epizodu podcasta na svojoj Fejsbuk stranici prethodno napisala da autorka u svom romanu stvara pred čitaocem “sliku junakinje ozlojeđene, nezadovoljne, srpski onako – ubeđene da joj je neko nešto uskratio u životu“.
“Ona živi život pun predrasuda prema drugim (mlađim, starijim, uspešnim, manje uspešnim, marginalnim) ženama, zabrinuta za ratove u Africi, ali ne i u regionu, one koja „ima svoju Romkinju“ i misli da je to u redu da kaže, one koja smatra da pederi vladaju svetom, prosvetni radnici su glupi i neobrazovani. Uspešne književnice tek nešto mlađe on nje – pacovi, otac najveća podrška, žene preko kreveta dobijaju posao, majke su nesebične “as opposed to” jalovice, „šalteruše“ odvratne, socijalne radnice monstrumi, „pevaljke“ – „kurve“, silovanje muškarčevo „bežanje od kuće“, a „politička korektnost“ neprijatelj naroda, a na kraju – trans žene su „trandže“ i „oblici života“ koji ne zavređuju ljudski identitet”, piše Srbljanović i dodaje:
„U pitanju je stroga stilska vežba iz pedeset godina starog kanona „Écriture féminine“ koji književnica strogo poštuje (i kome se, naravno, nema šta zameriti, osim možda skrivenu konzervativnost drugotalasnog feminizma bejbi bumerki) i ispisuje sebe, svoj autofikcionalni predmet divljenja, koji, realno, ni majka ne moš da voli“.
U samoj emisiji Srbljanovićeva kaže na početku da joj se roman “apsolutno ne dopada” i to dalje obrazlaže brojnim primerima.
“Jedan od lajtmotiva u knjizi je užasno nefeministički. Ona govori, kako se zove jedno poglavlje, o hetero majkama. Govori o majčinstvu, kao, ostvarila se kao majka, pa, neke žene jure karijeru, a ti kao moraš da se odrekneš toga da bi bila majka. Drugo, uporno vređa žene koje imaju neki uspeh. Oni koji su joj krivi su uvek neke žene koje su posao dobile preko kreveta, ljubavnik ih namestio… Takođe, neprestano derogativno komentariše izgled žene, i to od strane spisateljice koja insistira da je ona „feminističko žensko pismo”, samo je jedna od crtica kojom Srbljanović objašnjava zašto joj se ne dopada roman “Unutrašnje more”.
„Oni se drže. Homoseksualne veze muškaraca su bratstvo u zaveri, tako se vlada svetom”, citira dalje Srbljanovićeva delove romana koji su joj sporni.
Jedan od takvih primera je i kad dobitnica „NIN-a“ u negativnom kontekstu u romanu pominje poznatog francuskog pisca Mišela Uelbeka.
„Onda kaže ‘niko ne čita Montenja, seljaci čitaju Uelbeka’. Uelbek se, barem, seče na komade, nije samozaljubljen. Marginalac je kao ti, religiozan je kao ti, i „secira“ to pred nama. A ti, šta ti radiš, osim što se hvališ?“, dodaje Srbljanovićeva u podcastu „Zadovoljstvo u tekstu“.
Da podsetimo, roman „Unutrašnje more“ Danice Vukićević pobedio je uz pomoć glasova novih članova NIN-ovog žirija: Milene Đorđijević, Žarke Svirčev i Gorana Korunovića. Teofil Pančić je glasao za „Klub istinskih stvaralaca“ Milana Tripkovića, a Marija Nenezić za roman „Koljka i Sašenjka“ Uglješe Šajtinca.
Bonus video: Danica Vukićević, dobitnica Ninove nagrade
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare