0
Album "Loveless" (1991) grupe My Bloody Valentine bio je dovoljan da Kevin Šilds i njegov bend budu proglašeni pionirima novog podžanra u alternativnoj rok muzici. Upravo je objavljeno i reizdanje te ploče, ali je ponovo i glasno još jednom postavljeno pitanje šta se dešava sa bendom i kada će, konačno, nove pesme. Šilds kaže da ih pripremaju.
Priča o My Bloody Valentine seže još u kraj sedamdesetih godina, kada su se gitarista, pevač i autor pesama Kevin Šilds i bubnjar Kolm O’Sisog upoznali na jednom karate turniru u Dablinu. Posle pankerske avanture sa bendom „The Complex“, pet godina kasnije osnovali su My Bloody Valentine, preselili su se u London i debitovali mini-albumom „This Is Your Bloody Valentine“ (1985). Ali tek kada im se dve godine kasnije priključila pevačica Bilinda Bučer, Šilds je ocenio da je bend „završen“ i te godine potpisali su ugovor sa kućom „Kriejšn“. Objavili su za njih prvo maksi singl „Isn’t Anything“ (1988), pa album „Loveless“ (1991). Tada su konačno prestali da ih smatraju, kako je to Šilds kasnije govorio, „kopijama Jesus and Mary Chane“.
Imali su svoj zvuk, sa disonantim gitarama (dodatim slojevima i slojevima efekata) i snolikim Bilindinim vokalima preko njih. Brajan Ino tvrdio je da su postavili „novi standard u pop muzici“. Legendarne su već priče o publici koja se vraćala sa albumom u prodavnice tvrdeći da nešto nije u redu sa pločom. Da bi opisali ono što sviraju, kritičari su skovali izraz – šugejz. Tim putem za njima krenulo je mnogo bendova, ali su počeli i čudni putevi My Bloody Valentine.
Šildsa sve to što se dešavalo oko njih mnogo zanimalo.
„Prošlo je pre toga dosta godina tokom kojih nas nisu mnogo cenili, tako da nismo bili ni posebno počastvovani. Bili smo cinični, kao: da, da, u redu. Shvatio sam da sam već u svom sopstvenom svetu, ali nisam uspevao da ga objasnim bilo kome, a nisam ni pokušavao. Shvatio sam da nije zaista ni važno šta ljudi kažu, da ćemo prosto videti gde to sve vodi“, kaže Šilds o tom periodu danas.
Da bi bolje predstavili ono što rade i izneli svoj već prepoznatljivi zvuk, a s obzirom na nestandardnu produkciju, za članove MBV napravljen je i poseban studio. I započeli su snimanje novog albuma. U „Kriejšnu“ su bili ubeđeni da će ga završiti za pet dana, ali se novi album pojavio tek 22 godine kasnije. I to potpuno različit od onoga što su Šilds i članovi benda zamislili početkom devedesetih. Navodno su tada snimili 60 sati muzike, ali sve što je potom izašlo sa njihovim potpisom bile su dve obrade: „Map Ref 41°N 93°W“ grupe Wire i „We Have All the Time in The World“ Luja Armstronga, i to na kompilacijama. Ti snimci, za koje je i Šilds sam rekao da su „napušteni“, vremenom su postali neka vrsta mita koju povremeno i danas prenose ljubitelji benda i muzička štampa.
Šilds je tada opisao da je bend „donekle sagoreo“ i postao neaktivan. Formalno su se razišli 1997, a on se postavio u skladu sa refrenom Armstrongove pesme: „imamo sve vreme ovog sveta“. Istina iza „godina mirovanja“ je, kaže danas, mnogo prozaičnija nego što ljudi misle.
„U suštini, znam kada je prekidač uključen, a kad nije. Kad je uključen, sve je u redu, sve je dobro, a kad je isključen, ništa nema smisla. Onda pomislim: ‘U redu, nema potrebe da pokušavam, gledaću televiziju, čitaću časopise’. Zato je ‘Loveless’ delovao kao naizgled dug, iscrpljujuć proces, jer sam prilično brzo otkrio da, kada mi okolnosti isključe prekidač, onda osećam sve to kao puki rad ili osećam suviše emotivne ili psihološke nelagode oko sebe da bih se bavio muzikom na čist način, onako kako bi njome trebalo svi da se bave“, ispričao je Kevin Šilds u razgovoru za „Gardijan“ sa novinarom i muzičkim kritičarem Aleksisom Petridisom, povodom reizdanja kataloga MBV.
Kaže da je uvek imao ideje da uradi nešto drugo, da muzika zvuči kao „najlepša moguća pesma sa najvećim ekstremima u fizičkom smislu i zvuku“. A MBV je, prema njegovim rečima, svirao „jako brzo i agresivno… kao da bend ubija svoje pesme… rastura ih na komade, zaista“.
Te su svirke umele da doslovno tresu zidove, priča on, i sama je slučajnost da nije bilo nezgoda.
„Na jednoj svirci je jedan mesar bukvalo jurio moju sestru sa satarom, hteo je da preseče kabl jer mu se radnja pored mnogo tresla kada smo svirali ‘You Made Me Realize“. Pojavila se i policija i privela menadžera turneje tokom ‘You Made Me Realize’. Priveli su ga, stavili u kola, ispitivali ga i pustili, a kad se vratio, mi smo još svirali. Bezbroj takvih situacija je bilo“, navodi Šilds.
Šilds je nakon raspada benda od kraja devedetih gostovao kod drugih izvođača (bio je čak i „pridruženi“ član Primal Scream), radio je kao tonac ili je producirao albume srodnih im i manje srodnih bendova, među kojima su i Yo La Tengo, Dinosaur Jr i Mogwai.
„On donosi nešto što niko na svetu ne može. Svira gitaru tako kako niko na svetu to ne ume“, rekao je tada Bobi Gilespi, frotmen Primal Screama.
Međutim, što se pesama MBV tiče, još tada se za Šildsa pričalo da je doživeo „kreativnu blokadu“, pa i da se bori sa mentalnim poremećajima.
My Bloody Valentine okupio se ponovo tek deceniju kasnije, prošli su dve turneje i objavili planove za snimanje trećeg albuma. Nadu da su Šildsa ponovo posetile muze sa distorziranim gitarama ulio je (konceptualni) album „The Coral Sea“ (2008) nastao u saradnji sa Peti Smit. Bili su to, zapravo, živi snimci od dve godine ranije, kada je Peti Smit govorila stihove posvećene Robertu Mejpltorpu i njegovom poslednjem putovanju, kao i poemu „Koralno more“, a Šilds ju je pratio improvizujući na gitari, čineći više od tek guste podloge za glas i reči pank pesnikinje.
Kada je objavljena kompilacija sa pesmama na ranijim maksi singlovima MBV, ponovo su krenule priče da Šilds priprema nove pesme. Pošto to nije bio prvi put da vođa benda, poznat po probijanju rokova koliko i po svojoj muzici, to izjavljuje, samo najzagriženiji fanovi poverovali su da će to zaista i da se dogodi. Ali jeste i „ni iz čega“ je izašao „m b v“ (2013). Album je dočekan kao jedan od najboljih te godine.
I onda ponovo – tišina.
Šilds sada, u razgovoru za „Gardijan“, insistira na tome da je izlazak novog albuma, pa možda i duplog, „neizbežan“, ali ne želi da mnogo priča o tome.
„Nije mi stalo do toga da dajem tako velike izjave; mogu da prođem i sa tim da jednostavno objavim stvari“, kaže. Stvar je u tome što je uvek hteo da My Bloody Valentine objavi više pesama nego što ih, zapravo, imaju.
„Pišem mnogo pesama, prilično su dobre i dopadaju mi se, pa pomislim: ‘Siguran sam da bih, kada bih ih objavio, bio u najmanju ruku dosledan kao i svako drugi, ali… Kada bend objavi album, a on nije baš dobar, osećam se loše. A kada muzika čini da se osećam dobro, to je, nekako, najbolje: tada je tu ta posebna, magična stvar koja se dešava i nije je lako uporediti sa bilo čim drugim. I onda to postaje jedino za šta sam zaista zainteresovan. Mora da utiče na mene. Ako toga nema, onda ne želim da u tome učestvujem“, objašnjava Šilds.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
