2
Među brojnim posetiocima dvodnevnog festivala „Knjiga na Trgu“, koji se završava večeras u 22 sata, danas su bili su i glumci novog mjuzikla Pozorišta na Terazijama "Sa druge strane jastuka". Čitaocima, koji su razgledali i kupovali knjige na štandovima dvadesetak izdavača na Trgu republike pridružili su se i Milena Živanović, Slaven Došlo, Žarko Stepanov i Danijel Korša, koji su početkom meseca premijerno izveli komad po motivima Bajaginih hitova, u režiji Juga Radivojevića.
Milenu Živanović prekinuli smo usred kupovine, dok je pazarila naslove: „Psihologija dobrote“ Salmana Ahtara („Clio“) i „Marina Abramović: Od reza do šava“ Svetlane Racanović („Geopoetika“). Uz osmeh priča za sajt Nova.rs da joj je prva knjiga privukla pažnju zbog ličnog razvoja.
– Verujem u dobrotu i trudim se da u svakoj situaciji u životu i u štivu koje čitam pronađem neku dobrotu i gledam sve sa neke lepše strane. A Marinu obožavam i nikada je do kraja nisam razumela. Neuhvatljiva je, pa možda će mi njen rad „na papiru“ pomoći da razjasnim ono što mi je uzbudljivo kod umetnice – priča Živanovićeva, ističući sa ponosom da glumci mnogo čitaju, jer je to neophodno. Ne samo za razvitak mozga i pamćenje tekstova, već i zbog toga što razumevanje sveta lakše uz knjige – kaže ona.
– Sada, kao mlada mama, čitam dosta literature vezane za roditeljstvo, ali prija mi da ponekad i u nekom romanu pronađem neki prostor lepote i slobode. Baš volim da čitam i ponekad mi nedostaje vreme za knjige. Trenutno sam, zbog posla, okupirana nekim klasicima i vraćam se Bori Stankoviću. A poslednji naslov, koji sam pročitala, a preporučujem, uprkos mračnom naslovu, jeste „Zašto se još niste ubili“ Viktora Frankla. Makar bili i u logoru, moguće je biti srećan, jedna je od poruka knjige, što mi je promenilo način razmišljanja – poručuje Milena Živanović, koja na kraju ocenjuje da manifestacija „Knjiga na Trgu“ omogućava da „u vreme korone budemo bezbedni, uz divnu atmosferu i raznovrsnu ponudu izdavača“.
– Kada sam došla na Trg, izgledalo mi je kao da sam u nekoj riznici znanja, i nisam znala koju knjigu pre da uzmem u ruke – uz osmeh zaključuje glumica, koja u mjuziklu tumači Tamaru iz čuvene Bajagine pesme.
Slaven Došlo oduševljen što je, uprkos izostanku Sajma knjiga, napravljena manifestacija „Knjiga na trgu“. Na beogradski trg došao je pripremljen i unapred znao da želi da kupi Šatoov naslov „Film i filozofija“ („Clio“), potom „Ekološku inteligenciju“ Danijela Golemana („Geopoetika“), ali i „Industriju sreće“ Vilijama Dejvisa („Clio“), jer ga u poslednje vreme, kako priznaje za naš sajt, više interesuju dokumentarne knjige, nego klasični romani.
– Prvi naslov sam odabrao da bih se podsetio onoga što sam učio na fakultetu, a u poslednje vreme sam okupiran dokumentarcima koji se bave ekološkim aspektima, zbog svega što nas je, kao planetu, zadesilo. Mislim da sam deo „industrije sreće“, pa me zanimaju insajderske informacije kako funkcioniše čitav taj mehanizam i kada predstavlja manipulaciju, a kada podršku – priča Došlo, dodajući da poslednje dve godine dosta čita, a poslednja knjiga koja ga je opčinila jeste „Midlseks“ Džefrija Judžinidisa („Dereta“).
– To je saga koja pročinje od čoveka koji se rodio kao hermafrodit, ali onda prati njegovu porodičnu priču četiri generacije unazad. Kroz neuobičajenu priču dobro secira ono što je uobičajena stvar sa kojom živimo – ocenjuje Došlo, dok njegov kolega iz mjuzikla Danijel Korša priznaje da mu se, od silnog čitanja na Fakultetu dramskih umetnosti, literatura jedno vreme „smučila“, ali da su knjige, na kraju, pobedile. Na Trg je došao i kako bi pronašao neke naslove koje već dugo „juri“.
– Tragam za knjigama koje su vezane za psihologiju. To ima dosta veze sa našim poslom. Negde u glumi to i tražim, jer za svaki lik koji tumačim želim da znam ko je i šta je. I u takvim knjigama nalazim neki logičan sled. A ovde sam u potrazi za Jungom, kao i zanimljivim naslovima iz domena dokumentarnog žanra – priča Korša za Novu.rs.
Žarko Stepanov potvrđuje da glumci, kada imaju vremena, čitaju sve i svašta.
– Postoji toliko knjiga, koje volim… Evo, vidim da ovde ima dosta naslova skandinavskih autora, koje sam u poslednje vreme baš čitao, od Erlenda Lua, preko Knuta Hamsuna, do Junasa Junasona. „Dopler“ sam čitao, ali video sam na jednom od štandova i Luove „Životinje u Africi“, koje nisam čitao. I Orhan Pamuk je sjajan, volim i Murakamija, Ju Hua sam čitao, ali ne i njegovu „Kinu u deset reči“- istakao je Stepanov, dodajući da mu je drago da se festival knjiga na Trgu, uprkos koroni i svemu što nas je snašlo, ipak održava.
– Knjiga zaista jeste najbolji prijatelj i mora da pobedi u svakoj nedaći i počasti. Teška su vremena, ali mislim da je lepo da ljudi odvoje i vreme, ali i novac da sebi nađu najbolju zanimaciju u ovim zimskim danima – zaključuje glumac.
Najtraženiji naslovi
Najtraženiji naslovi na tokom dvodnevnog festivala na Trgu republike bili su klasici, i knjige iz domena istorije i psihologije. Na štandu „Logosa“ tražili su se „Gubilište“ Čingiza Ajtmatova i „Ruža sveta“ Danila Andrejeva. Na štandu „Akademske knjige“ najviše su se tražili „Ajnštajn i ja“ Gabrijele Grejson i „Sloveni u dalekoj prošlosti“ Valentina Sedova. Čitaoci su na štandu „Arhipelaga“ najviše kupovali „Enciklopediju mrtvih“ Danila Kiša, „Kratku istoriju čokolade“ Ivane Vasiljević i Đoka Maljenovića i „Srpske vlastelinke“ Nikole Moravčevića, a noviji brojevi časopisa „Gradac“ i edicija „Cveće zla“ ovog izdavača bili su najtraženiji na štandu „Zlatnog runa“.
Ubedljivo najtraženiji naslov izdavačke kuće „Clio“ bio je „Zašto narodi propadaju“ Darona Asemoglua i Džejmsa A. Robinsona, ali kupovale su se i „Psihologija zla“ Sajmona Baron-Koena i „Psihologija dobrote“ Salmana Ahtara, dok su, među naslovima „Geopoetike“, čitaocima najzanimljivije bile knjige Harukija Murakamija i Orhana Pamuka.
Na štandu izdavača „Hera edu“ najprodavaniji je bio „Portret jednog kralja“ Nebojše Jovanovića , a na štandu „Karposa“ biogafija „El Greko“ Pandelisa Prevelakisa. Na štandu „Makarta“ posetioce su najviše zanimale tri knjige Siniše Kovačevića, a na štandu „Štrika“ najnovija izdanja ovog izdavača – „Daljine“ Magde Sabo i zbirke priča „Sladostrašće“ Asje Bakić i „Njeno telo i druge žurke“ Karmen Marije Mačado.
Na „Odisejevom“ štandu najviše su se kupovale dečje knjige, dok je kod „Gramatika“ najtraženiji naslov bila Kunderina „Nepodnošljiva lakoća postojanja“.
