10 japanskih pisaca na koje treba obratiti pažnju

Kultura 19. nov. 202015:25
Podeli:
Foto: Promo

Haruki Murakami je nesumnjivo najpoznatiji japanski pisac, ali velika kultura zemlje sa dalekog istoka iznedrila je još mnogo dobrih pisaca, različitih generacija, stilova i tema kojima se bave. Među njima su i dva nobelovca, urbani pisci, autorke okrenute ženskoj perspektivi...

Priredio: Matija Jovandić

Japanska književnost sve do 20. veka bila je malo poznata u Evropi i Americi, ali se to potom značajno promenilo. Svet je upoznao prvo poeziju i no dramu, ova književna tradicija dala je i tri nobelovca i svetske književne zvezde kao što su Jukio Mišima u drugoj polovini 20. veka ili Haruki Murakami na prelazu dva milenijuma. „Dojče vele“ odabrao je 10 japanskih autora i autorki i taj izbor prenosimo ovde uz uverenje da su to autori na koje svakako treba obratiti pažnju. Sa knjigama većine njih čitaoci u Srbiji već mogu da se upoznaju kroz prevode, a reklo bi se da je pitanje trenutka kada će biti objavljene i knjige autora sa ove liste koji još nisu poznati kod nas.

Sajaka Murata

Foto: Promo

Rođena 1979. godine, Sajaka Murata autorka je svetskog bestselera „Prodavačica“ i dobitnica je prestižne japanske književne Akutagava nagrade. Sve donedavno, radila je i sama u prodavnici, a pisala je u slobodno vreme. „Prodavačica“ je, zapravo, njen deseti roman, nakon kog je napisala i „Zemljanina“, a prethodni naslovi su „Dojenje“, „Srebrna pesma“, „Miš“, „Voda za zvezde“…

Banana Jošimoto

Ćerka uglednog japanskog pesnika Takakija Jošimotoa, ova autorka – čije pravo ime je Mahoko Jošimoto – postigla je svetsku popularnost svojim pričama sa neobičnim likovima. Svoj roman „Kuhinja“ (1988) napisala je dok je radila kao konobarica. Knjiga je od tada prevedena na više od 30 jezika, računajući i srpski. Hongkonški reditelj Ho Jim adaptirao je roman i po njemu snimio film na kineskom 1997. godine.

Mijako Kavakami

„Grudi i jaja“ Mijako Kavakami Foto: Promo

Mijako Kavakami, spisateljica rođena pre 44 godine u Osaki, pripada novoj generaciji romansijerki. Izazvala je buru među japanskim tradicionalistima svojim feminističkim romanom „Grudi i jaja“, u kom se bavi time šta znači biti žena u savremenom Japanu, sa protagonistkinjama koje razmišljaju o povećanju grudi ili vantelesnoj oplodnji. Knjiga je trenutno u procesu prevođenja na više do 10 jezika.

Jukiko Motoja

Foto: Promo

Jukiko Motoja, dobitnica Akutagavine nagrade i spisateljica koju hvali kritika piše priče o otuđenim domaćicama i službenicama koje žive u nadrealnim svetovima, tražeći intimne veze i pateći od gubitna identiteta. Jedno od čuvenih dela Jukiko Motoje, „Usamljeni bodibilder“, zbirka je priča posvećenih gubitku povezanosti među ljudima.

Među njenim delima su i „Piknik u oluji“, „Vreli otrov“ ili „Ta devojka ima neke čudne ideje“, a neka od njenih dela su i ekranizovana. Pored priča i romana piše i drame i kolumne u medijima, a vodi i radio emisiju.

 

Joko Ogava

Joko Ogava osvojila je sve značajne književne nagrade u Japanu. Objavila je više od 20 knjiga fikcije i dokumentarne proze. Među njenim knjigama su „Bazen“, „Profesor i njegova domaćica“ i „Prstenjak“, prevedene kod nas, kao i „Hotel Iris“ i „Osveta“. Spisateljica je dospela na naslovne strane novina prošle godine, kada se priključila kolektivnom zahtevu da se priznaju istopolni brakovi.

Joko Tavada

„Memoari belog medveda“ Joko Tavada Foto: Promo

Rođena u Tokiju 1960. godine, Joko Tavada preselila se tokom osamdesetih godina u Nemačku da bi radila u firmi svog oca posvećenoj distribuciji knjiga. Studirala je nemačku književnost na Univerzitetu u Hamburgu. Piše na oba jezika, japanskom i nemačkom. Dobitnica je brojnih nagrada, među kojima i Geteove medalje i Nacionalne nagrade za književnost. Njeni „Memoari belog medveda“ govore o tri generacije medveda koji su zabavljači, ali i pisci, u nekadašnjoj u Istočnoj Nemačkoj.

Rju Murakami

Foto: Promo

Ne može ipak bez Murakamija, u ovom slučaju Rjua. Jedan od najčuvenijih japanskih romanopisaca, dobro poznat i čitaocima u Srbiji, piše sa neskriveno političkim porukama. Njegovi romani su turobni i opisuju brutalnost iza naizgled savršene slike Japana. Protagonisti su mu mahom mladi koje ne dotiču društvene norme i povremeno su skloni nasilju. Na srpski su prevedene njegove knjige „Karaoke strave“, „Audicija“ i „U miso supi“. Od svog prvog romana, „Skoro otvoreno tužni“ (1976), u kom piše o seksu, drogi i rokenrolu u Japanu sedamdesetih godina, pisac rođen u Nagasakiju 1952. godine napisao je još 20 romana, desetak knjiga priča i dvadesetak knjiga eseja i publicistike.

Jasunari Kavabata

Rođen 1899 godine, Jasunari Kabata prvi je japanski nobelovac za književnost, a to priznanje mu je pripalo 1968. godine „zbog pripovedackog majstorstva koje sa velikom osećajnošću izražava suštinu japanskog duha“. Postao je poznat van granica svog jezika još 1926. godine pripovetkom „Igračica iz Izua“, koja govori o mladom studentu iz Tokija i grupi izvođača sa ostrva Ošima. Izvršio je samoubistvo 1972. godine, a za njim je pored brojnih knjiga priča ostalo i tridesetak romana. Na naš jezik prevedeni su „Hiljadu ždralova“, „Lepota i tuga“, „Igračica iz Izua / Mesec na vodi“, „Velemajstor“, „Kuća uspavanih lepotica“…

Kenzaburo Oe

Foto: Promo

Laureat Nobelove nagrade za književnost 1994. godine nagrađen je tim priznanjem kao neko „ko poetskom snagom stvara zamišljeni svet, gde se život i mit stapaju u formu uznemirujuće slike ljudskih teškoća današnjice“. Rođen 1935. godine, Oe se u svojim delima bavi društvenim i političkim problemima, uključujući tu i nuklearno naoružanje. Odbio je da primi titulu carskog reda za kulturu jer „ne priznaje autoritete koji su iznad demokratije“. Kod nas su mu prevedene, između ostalog, knjige „Lično iskustvo“ i knjiga novela („Dan kada će milion obrisati suze“, „Lovina“, „Naučite nas da prevaziđemo sopstveno ludilo“ i „Agui, čudovište sa neba“).

Đunićiro Tanizaki

Jedan od najčuvenijih japanskih romanopisaca svih vremena, Đunićiro Tanizaki pisao je o tabuima svog vremena poput erotskih opsesija i otkrivanja seksualnosti. Ovaj autor istovremeno je odškrinuo vrata svetu u odnose u japanskoj porodici 20. veka, u vreme kada je zemlja prolazila kroz industrijalizaciju i nagle promene u društvu. Tanizaki je bio kandidat za Nobela 1964. godine, godinu pre svoje smrti. Na naš jezik preveden je njegov roman „Živi pesak“.

Komentari

Vaš komentar