0
Čak 69 filmova, od čega 51 dugometražnih, i 18 kratkometražnih ostvarenja pred gledaocima su novog, 16. po redu izdanja festivala "Slobodna zona", koji će biti održan od 5. do 10. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
Festival, koji se prvi put, održava kombinovano – u bioskopskim dvoranama, ali i onlajn putem platforme kinokauch.com, biće otvoren 5. novembra u Kombank dvorani koncertnim filmom „Nick Cave: Idiot Prayer“. To je ujedno i svetska bioskopska premijera ovog ostvarenja, a festival „Slobodna zona“ će u četvrtak, emitovanjem ovog filma od 20 časova, koji potpisuje Robi Rajan, biti deo globalne akcije premijernog prikazivanja pomenutog dela, kazao je na susretu sa medijima direktor i jedan od selektora festivala, Rajko Petrović. Od 69 filmova, čak 44 će biti dostupno za gledanje onlajn, a među izuzetim od gledanja putem pomenute onlajn platforme jeste i film „Nick Cave:Idiot Prayer“.
Filmovi se, kako je naglasio Petrović, prikazuju u okviru dve takmičarske selekcije- „Međunarodni program“ i regonalne „Horizonti Balkana“, s tim što publiku na „Slobodnoj zoni“ očekuju i ostvarenja u okviru programskih selekcija „Ženska linija“, „EU zona promena“ i „Green Zone“, kao i tradicionalni govorni program festivala „Kompas“ Program se odigrava u više sala, pa će u Beogradu, pored tradicionalnog mesta za održavanje projekcija- Dvorane KCB-a, filmovi biti prikazivani i u Kombank dvorani, Domu omladine, Art bioskopu muzeum, Jugoslovenskoj kinoteci, i po prvi put u bioskopima „Fontana“ i „Sine grand“. U Novom Sadu filmovi će biti prikazivani u Kulturnom centru NS.
Branka Pavlović, selektorka takmičarskog „Međunarodnog programa“, čiji je fokus ovoga puta na temama komunikacije i socijalne izolacije, izdvaja dva naslova iz selekcije, o kojoj će odlučivati tročlani žiri (Vanja Šibalić, Nina Đukić i Karla fon Tea).
– Najpre je to animirano- dokumentarni film „Moj najdraži rat“, inače norveško-letonska koprodukcija, koji govori o odrastanju jedne devojčice u Letoniji u vreme Sovjetskog saveza, kada ona počinje da postavlja pitanja o životu u jednom autoritarnom sistemu. A drugi film je „Šlingenzlif – vrisak protiv ćutanja“, jedne od najpoznatijih montažerki u Nemačkoj Betine Boler, koji je nastao virtuelnom kombinacijom bogatog autorskog materijala – kazala je Pavlovićeva.
Iz selekcija „14+“ i „Ženska linija“, za koje je, takođe, bila zadužena, izdvaja film „Krvne veze“, još jedno ostvarenje o odrastanju u specifičnim okolnostima, i kriminalnom miljeu.
– To je i vodilja selekcije „14+“: kako pronaći svoj glas i svoje mesto u ovom svetu. Iz „Ženske linije“ preporučujem film „Euforija postojanja“, koji se bavi temom suočavanja sa traumom.
Selektor regionalnog programa „Horizonti Balkana“ Ivan Bakrač istakao je da su zbog epidemiološke situacije očekivali da će biti manje filmova u ponudi, ali Balkan „nije podbacio“ što se tiče produkcije, zbog čega je birao između 40 naslova.
– Izabrao sam osam filmova, a neki od njih su bili na festivalima, poput „Sandensa“, kao što je rumunsko ostvarenje „Akasa, moj dom“, ili grčki film, koji je bio na Berlinalu, „Kopač“. Sa Balkana imamo po dva filma iz četiri zemlje, pa je najpre tu srpski film, koji je u potpunosti snimljen u Meksiku – „U slavu ljubavi“ Tamare Drakulić, koga je najlakše opisati kao poetski dokumentarac i kratki film „Uzidani“ Igora Simića. Tu su i grčki film „Nedelje“, ostvarenja „Jedno od nas“ Đura Gavrana, „O jednoj mladosti“ Ivana Ramnjaka, koji će biti gost festivala, kao i i rumunski „Karturan“. Svi su domaće premijere – naglasio je Bakrač, napomenuvši da o filmovima odlučuje žiri u sastavu Ivana Mladenović, Jelena Mitrović i Mladen Kovačević.
Rajko Petrović, koji je selektor programa „EU zona promena“ i „Grin zoun“, ocenio je da se radi o najangažovanijem delu festivalske ponude, s obzirom na to da živimo u uzbudljivim vremenima.
– Izdvojio bih španski film „Pad kralja“, koji tretitra pitanje korupcije u jednoj evropskoj zemlji, kao i šta se doogodi kada taj prividno savršeni sistem krene da se raspada. Takođe, i francuski film „Ovo je naša zemlja“, koji pokušava da otkrije kako funkcioniše mobilisanje radničke klase u Evropi od strane desničarskih partija, ali i jedan od najboljih dokumentaraca iz prošle godine „Insajder“, namenjen generaciji „65+“, koja je i najpogođenija koronavirusom – kazao je Petrović.
On iz nove programske celine „Grin zoun“, koja tretira ekološke teme, izdvaja dve ostvarenja: „Šumu“ i „Tajni život drveća“.
Neki od filmova iz ove dve programske celine biće i predmet debatnog dela Slobodne zone – „Kompas“ . Kako je najavio urednik ovog progama Ivan Milenković, tu će se pričati o motivima stvaranja filmova, ne i o umetničkim izrazima.
Od petka, 6. novembra, do ponedeljka, 9. novembra, svakoga dana oko podneva, ako prilike dozvole uživo, a ako ne putem aplikacije Zoom, kao i na sajtu Slobodne zone i Jujtjub kanalu, publici su na raspolaganju programi, pod naslovom „Korpucija, metastaze i posledice“, na kome će se debatovati o filmu „Pad kralja“, uz učešće Rodoljuba Šabića i Roberta Kozme iz inicijative „Ne davimo Beograd“. Već 7. novembra, pod naslovom „Pretvorni jezik desnice“ Jovo Bakić, sociolog, Nedim Sejdinović, novinar i Aleksej Kišjukas, kolumnista govoriće o filmu „Ovo je naša zemlja“, a dan kasnije diskutovaće se o ostvarenju „Šuma“. Za ponedeljak, 9. novembar, uz temu „Moć i nemoć spomenika – šta je ostalo od Titove zaostavštine“ zakazana je panel diskusija o filmu „Umetnost sećanja“ Jelene Radenović, koja če, pored Olge Manojlović Pinter, i učestvovati u razgovoru.
Festival u okviru pratećeg programa predstavlja i italijanskog reditelja Pjetra Marčela, koji je trebalo da bude gost Beograda, međutim zbog pogoršane epidemiološke situacije publika će u Kinoteci moći da pogleda tri njegova filma – „Čeljusti vuka“, „Pelešjanova tišina“ i „Martin Eden“, dok će reditelj biti „učesnik“ festivala onlajn, putem aplikacije Zoom, u subotu, 7. novembra, kada će nakon emitovanja poslednjeg u nizu ostvarenja, koje je zakazano od 12.30 sati, publika moći da mu postavi pitanja.
Kompletan program festivala možete pogledati na zvaničnom sajtu festivala.
