Pesnik i novinar Petar Žebeljan priredio je nesvakidašnju antologiju poezije "Kad mlidijah" u kojoj je sabrao pesme naših autora koji su umrli pre četrdesete godine života. Pored najvećih Radićevića, Miljkovića, Disa, Bojića, Njegoša zastupljena su i neka neočekivana imena kao što su rok muzičar Milan Mladenović, slikari Milena Pavlović Barili i Leonid Šejka, ali i Gavrilo Princip.
U zbirci, koja je objavljena u izdanju Udruženja književnika Srbije, ima i takvih imena koja su za malo godina života ostavili obimno i grandiozno delo, koje nije prekriveno prašinom zaborava, kaže se u predgovoru. O svakom pesniku zabeleženi su najkraći podaci o životu i stvaralaštvu, a predstavljeni su sa po jednom pesmom. Žebeljan za Nova.rs podseća da je naziv „Kad mlidijah“ uzet iz naziva pesme Branka Radičevića, „Kad mlidijah umreti“, što znači, „kad mišljah, kad sam mislio umreti“.
– Jedan kolega mi je predložio, a meni se dopala ideja da napravim ovakvu antologiju. Onda sam istraživao i pronašao sam 67 naših pesnika koji nisu doživeli četrdesetu godinu. Najviše njih je umrlo od tuberkoloze, od jektike, od sušice, crne dame… A bilo je onih koji su se utopili u moru, reci ili jezeru. Neki su digli ruku na sebe, a bilo je i onih koje su drugi ubili – ističe Žebeljan
Mnogi od njih, dodaje, nisu doživeli trideset, ili čak dvadeset godina.
Neka od poznatijih imena u zbirci su Petar Petrović Njegoš, Branko Radičević, Branko Miljković, Milutin Bojić, Vladislav Petković Dis, ali i slikari Milena Pavlović Barili i Leonid Šejka, čak i Gavrilo Princip koji je u životu i napisao samo jednu pesmu .
Žebeljan je istraživao antologije srpskog pesništva i tako dolazio do imena i podataka koji idu od kraja 18. veka do današnjih dana.
– Prvi pesnik je Aleksije Vezilić (1753-1792) koji je 1788. godine objavio prvu pesničku knjigu na srpskom jeziku. Onda imamo ceo 19. i 20. vek, a poslednji pesnici koji su umrli mladi su Milan Miladinović (1976-2002) i Aleksandar Rašić (1976-2006). U knjizi se nalaze i preminuli muzičar Milan Mladenović iz grupe „EKV“ sa pesmom „Voda“ i takođe popularni Nenad Radulović poznatiji kao „Neša Leptir“ – dodaje Žebeljan.
Često se pesnici u javnosti doživljavaju kao osetljive i ranjive duše, koji su od drugih ljudi možda više skloni mračnim mislima i samoubistvu.
– Ne može se reći da je to bilo mnogo rasprostranjeno, ali isto tako ne može se negirati da je to postojalo. Njihov senzibilitet je drugačiji u odnosu na neke druge ljude. A onda, tu su razna razočarenja ovim ili onim, neuzvraćena ljubav, osujećenost u pesničkoj karijeri… – kaže Petar Žebeljan.
„Ubi me prejaka reč“, piše na grobu Branka Miljkovića, princa srpske poezije koji je izvršio samoubistvo. Na sličan način kao i on, još desetak pesnika iz ove antologije je završilo svoj život. Među njima su: Milutin Uskoković, Ambro Marošević, Milivoj Dražetin, Zvonimir Azdejković, Ognjen Stojanović, Svetislav Tisa Nikolić, Stanislava Koča, Damjan Pavlović i Aleksandar Rašić.
Jedna od tragičnijih priča vezanih za ovu knjigu je smrt dva mlada pesnika Blaža Šćepanovića (32) i Lazara Vučkovića (29) koji su se udavili u Ohridskom jezeru, za vreme Struških večeri poezije, 1966. U čamcu koji se prevrnuo usled iznenadne oluje, sa njima je bio i Oskar Davičo, ali za razliku od njih, on je umeo da pliva.
Život
Kad sinoć kroz vrt prođoh.
Ja spazih krinak beo.
Kad jutros u vrt dođoh,
A beli krinak sveo!
Ah, Šta je život drugo
Do kratak jedan sanak?
Tek iz sna da se trgneš
A suđen doš‘o danak.
Jovan Grčić Milenko (1846-1875)
Kad mlidijah umreti
…Zbogom žitku, moj prelepi sanče!
Zbogom zoro, zbogom beli danče!
Zbogom svete, nekadanji raju,
Ja sad moram drugom ići kraju…
Branko Radičević (1824-1853)
Voda
Pusti neka voda
nosi zaborav
Obale su prazne
kao pustinja
I samo ljudi
što pogledom prate
šta nosi matica
Očii su nam prazne
kao pustinja
samo ugriz na usni
što kaže
tu je nekad bio okean
Daleki gradovi na vodi
Kao brodovi
Ti znaš
ti znaš
Voda nosi sve
Pusti neka voda
nosi u zaborav
Milan Mladenović (1958-1994)
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare